Prve biciklističke trake u Beogradu
Način promocije prevoženja biciklima u gradovima koji se pokazao najefektivnijim jeste obezbeđivanje odgovarajuće saobraćajne infrastrukture. Dan nakon što su započetiradovi na uklanjanju stare horizontalne signalizacije u Bulevaru oslobođenja, počelo je označavanje biciklističke trake. Najpre je označen potez od početka Banjičke šume do banjičkog bazena. Radovi su još uvek u toku, a cela akcija biciklistima u našoj prestonici daje nadu da bi na ovaj način saobraćajna infrastruktura mogla da bude unapređena i u drugim delovima grada.
Nakon dugog perioda izražavanja deklarativne i simboličke podrške, označavanje biciklističkih traka u Bulevaru oslobođenja prvi je konkretan potez gradske uprave u vezi sa promocijom bicikla kao prevoznog sredstva u našem gradu.
Ovaj članak pišem sa namerom da istaknem važnost ove akcije i izrazim svoju zahvalnost gradskoj upravi:
Na prvom mestu je efektivnost investicije. Bulevar oslobođenja dobija biciklističke trake dužine 3km preraspodelom prostora na kolovozu, bez skupe izgradnje. Time se građani i građanke podstiču na prevoz biciklima, pa se pretpostavlja da će u ovoj ulici biti utoliko manje automobila, što znači sporije habanje asfalta. Autobusi su odmaknuti ka sredini kolovoza, što umanjuje oštećivanje konstrukcije slivnika. Postoje i brojni indirektni benefiti, kao npr. manji troškovi lečenja stanovništva, zbog manje zagađenja gasovima i bukom kao uzročnika oboljenja.
Drugo, izrada biciklističkih traka nije samo povoljna po bezbednost njenih korisnika, već ima izuzetno povoljan uticaj na bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Obeležavanjem biciklističkih traka podstiče se veća vidljivost biciklista u okviru kolovoza. Iako svako ima svoju traku, postoje interakcije između vozača motornih vozila i vozača bicikala u raskrsnicama. Iskustvo mnogih biciklista je pokazalo da za samo dva dana, otkako je izrađena biciklistička traka, vozači automobila radije ustupaju prednost biciklistima u raskrsnicama. Upravo ovo svedoči činjenici koliko dobra infrastruktura brzo može da utiče na to da u saobraćaju postoji jedan partnerski odnos jednakosti i međusobnog uvažavanja, bez obzira na vozilo kojim se prevozimo.
Integracija biciklista u automobilski saobraćaj pokazuje se i kao bolje rešenje u mnogim evropskim gradovima, gde biciklisti u najvećoj meri dele saobraćajne površine sa automobilima. Zbog tog načina regulacije biciklističkog saobraćaja, učesnici u saobraćaju svesniji su prisustva jedni drugih, a biciklisti bezbedniji zbog jeftine signalizacije koja neprestano sugeriše na prisustvo biciklista.
Građanima Beograda koji su svakodnevno na biciklima sada je jasno da neko misli na njih i da uvažava njihove potrebe u saobraćaju, što može uticati i na porast broja ljudi koji bicikliraju i na postepeno dostizanje evropskog ideala od 30% udela biciklista u saobraćaju
