Apel beogradskog bicikliste: Pešaci, ne koristite biciklističke staze kao korzo

, / 11.06.2015
Ljubitelji biciklizma koji voze dvotočkaše beograskim asfaltom često se susreću sa nesavesnim pešacima koji staze namenje biciklistima koriste kao slobodnu pešačku zonu. U takvim situacijama može se dogoditi da neko bude ozbiljnije povređen, a nevolje bi se mogle sprečiti kada bi se svako kretao predviđenim putanjama.

Beograđanin Marko I obratio se redakciji “Blica” ukazujući na problem koji kao biciklista ima sa, kako kaže, nesavesnim pešacima.

– Dugi niz godina vozim beogradskim ulicama. Međutim, u poslednje vreme postalo je nemoguce voziti i uživati po biciklistickim stazama, jer se po njima šetaju bezobrazni pešaci. Nekoliko puta sam dolazio u priliku da riskantno obilazim pešake na stazi. Tada obično dolazi do psovanja, vređanja, pa čak, i pretnji šetača – objašnjava Marko I.

Dolazeći u neprijatne situacije sa pešacima, Marko se sa punim pravom pita da li postoji neko ko se bavi ovim problemom, kao i to ko je kriv ako biciklista udari pešaka na stazi i nekim slučajem se povredi.

– Desilo mi se dok sam vozio na Adi naletim na čoveka koji je išao biciklističkom stazom i pritom razgovarao telefonom. Nakon kočenja zakačio sam ga po ruci. Aktivan sam vozač, uvek upozoravam pešake barem na 10-20m kako bi imali vremena da se sklone. Ovom prilikom sam doziveo ponižavajuće vređanje, pa i pretnje iako sam ja bio na stazi za bicikle. Da li je biciklista kriv ili pesak? – pita Marko dodajući da su ovakve situacije desavaju više desetina puta u toku dva sata vožnje.

– Desilo se da roditelji puste dete od godinu i po dana da vozi tricikl, pri tome su oni bili udaljeni od nega. Dete je šetalo iz jedne u drugu traku i zamalo napravilo karambol. Kada smo se svi vozači pobunili otac je krenuo da vređa i da preti da će nas sve pobiti. Zaista neprijatna situacija. Posle jeden slične situacije koja mi se dogodila ispod Brankovog mosta, žalio sam se policiji koja je bila tu, da bi mi oni rekli da to nije njihova nadleznost. Pa čija je onda, šta bi se desilo da sam ja udario u ljude i da sam ih povredio, da li bi ta ista policija mene privela na saslušanje – u neverici je ovaj Beograđanin.

Naš sugrađanin sa pravom postavlja pitanje čija je nadležnost i zašto niko od institucija ne raguje na nesavesno ponašanje pešaka koje ugrožava i njih, ali i bicikliste.

– Da li je problem što je toplije vreme pa se ni komunalnoj policiji ne šeta po suncu ili je lepse da se vozaju u klimatizovanim kolima? Isto tako treba da se zna da za tu policiju meni se svaki mesec odbijaju doprinosi, od kojih oni dobijaju platu i opet nista konkretno ne rade za nas obične ljude – žali se Marko I. apelujući da se zaštite i pešaci i biciklisti.

Izvor: Blic.rs

Komentari
  • GT40

    Mislim da nije problem u tome ko koristi stazu već kako je koristi.Kad se sklonim sa ulice i šetam uz reku npr.samo mi još treba popovanje biciklista. Kad vidiš pešaka na stazi ima da se ponašaš kao svaki vozač u blizini pešaka. I ne smeš da ga DODIRNEŠ jer je to zakonski isto kao da si ga autom okrznuo..

    • Beagle

      Nista, ti lepo zapici autoputem kada si toliko pametan, jer zaboga niko ne sme da te DODIRNE.

      A kada nastradate, svi su vam krivi sem vas samih.

  • Lakiubeogradu

    Marko mnogo drami.

    Svakodnevno se prevozim biciklom i nailazim
    na pešake na biciklističkim stazama, uglavnom u zonama stajališta
    javnog prevoza, ali zvonim ne 10-30 metara unapred, već 100 metara
    unapred da bi imali vremena da smisle ko, odakle, šta, kako i gde se
    nalaze, jer često nisu ni svesni gde stoje.

    A nisu svesni da
    stoje na biciklističkoj stazi, zato što je ona pogrešno izgrađena –
    pešački prostor otet je radi izgradnje biciklističkih staza, umesto da
    je prostor uštinut od automobila ili od zelenih površina, pa
    biciklistička staza drugom zelenom površinom bila fizički odvojena od
    pešačke ili, gde nema prostora, razlikom u visini kako je to slučaj u
    Novom Sadu i mnogim evropskim gradovima.

    Na pešačkim stazama se
    takođe nekad nalaze kiosci, bilbordi, govornice i slični elementi
    gradske infrastrukture, koji onda faktički primoravaju i navode pešake
    da hodaju biciklističkim stazama.

    Dva najosnovnija razloga zašto pešaci hodaju biciklističkim stazama su sledeći:

    1. Nema dovoljno ljudi koji se prevoze biciklima u Beogradu. Tamo gde
    ih svakodnevno ima puno (Novi Sad), pešaci su manje na biciklističkim
    stazama, za razliku od Beograda gde se biciklističke staze koriste samo
    vikendom;
    2. Infrastruktura je loša i navodi na greške i konflikte, i pešake i bicikliste.

    U hajdučiji zvanoj Srbija u kojoj mi živimo, naravno, ne postoji trunke
    razumevanja niti tolerancije prema onome drugom, pa odatle proističu
    ovako vatrene reakcije za probleme koji se najčešće neteško prevazilaze.