Usred bela dana pojavili se sa ogromnim kleštima, a reakcije prolaznika su bile poražavajuće

Splićanin kome je takođe jednom prilikom ukraden bicikl, opisao je koliko je lako počiniti takvu krađu u ovom hrvatskom gradu.

“Ukraden mi je bicikl ispred kafića u kojem sam radio u Dioklecijanovoj palati. Par klovnova je izašlo u grad i od svih mogućih zanimacija odlučili su da im je najzanimljiviji moj bicikl. Kada sam izašao posle pola sata, video sam da mi nema bicikla. Zovem policiju, oni kažu da dođem sutra da prijavim. Dođem sa snimkom krađe na USB-u, a policajac mi odgovara: ‘Zakon Republike Hrvatske ne priznaje USB kao materijal na kojem se predaju dokazi”, pa mu donesem to na CD-u. U međuvremenu je tu bio drugi policajac, sve mu ispričam po peti put, a on kaže da ne može to sad da gleda jer mu ne radi čitač diskova”, objašnjava Splićanin.

Odlučuje da snimak objavi na Jutjubu posle čega mu na Fejsbuku 3 dana kasnije stiže poruka da je jedan bicikl bačen pored neke zgrade.

“Nedelju dana kasnije, policija me zove da mi kaže kako su videli da sam na Fejsbuku objavio da sam pronašao bicikl i da je moja dužnost bila da ih obavestimo tome. Ne znam da li da se smejem ili plačem, besan sam na ove lopove i na policiju”, kaže.

Hrvat je čak sa prijateljima potom došao na ideju da sami insceniraju krađu bicikla u centru grada pred prolaznicima kao eksperiment.

“Pokušali smo budemo što očigledniji, uzeli smo najveća klešta i pokušali da izazovemo reakcije prolaznika. Bez želje za kritikovanjem bilo koga ponaosob, zaključujemo da sistem u celini ne funkcioniše”, kaže ovaj mladić.

Izvor: kurir.rs / Slobodna Dalmacija