Oslo ima centar bez automobila i to je sjajno!

Bez parking mesta, sa potpunom zabranom automobilskog saobraćaja u nekim ulicama, tek poneko vozi u toj oblasti. “U osnovi nema automobila“, kaže Axel Bentsen, predsednik Uprave Urban Sharinga, firmom koja upravlja iznajmljivanjem bicikla u gradu: Oslo City Bike. Promene u gradu delimično su osmišljene kako bi se poboljšao kvalitet vazduha u borbi protiv klimatskih promena, ali razlika u kvalitetu života je još primetnija. “Grad se oseća drugačije, brže nego što možete osetiti razliku u čistijem vazduhu“, kaže on. “Vidite da zapravo vraćate prostor ljudima i da ga možete koristiti u druge svrhe, osim parkiranja automobila.”

Oslo je najpre sedamdesetih uveo pešačke staze u nekim gradskim središtima, a osamdesetih uložio mnogo u javni prevoz. U 2015. godini, kada je na vlast došla progresivna politička koalicija u gradskom veću, počeli su da planiraju značajniju transformaciju. U početku su pozvali na punu zabranu automobila, jer većina stanovnika u središtu grada nije ni vozila. No, kada su se vlasnici firmi usprotivili, zabrinuti da će izgubiti kupce i imati problema s isporukama, vlada je pomerila fokus na uklanjanje parkirnih mesta – što je bio nešto postepeniji pristup. Za sada još uvek ima parkirnih garaža na obodu centra.

Ostalo je još nekoliko mesta, pretvorenih u parkiralište za vozače s invaliditetom ili EV punjenjem, a neke ulice su otvorene za dostavu kamiona nekoliko sati ujutru. Vozila za hitne slučajeve još uvek imaju pristup. No, drugi vozači se moraju parkirati u garažama, a saobraćajna ograničenja pomažu vozačima koji ne moraju prolaziti kroz središte grada da bi umesto toga išli na obilaznicu. U novom urbanističkom planu, grad nastavlja svoje namere, dajući pešacima, biciklistima i javnom prevozu veći prioritet od privatnih automobila, te planira mrežu pešačkih zona koje su potpuno bez automobila.

“Gradovi, kao što je Oslo, izgrađeni su za automobile već nekoliko decenija i vreme je da ga promenimo“, rekla je Hanne Marcussen, zamenica gradonačelnika Osla u urbanom razvoju. “Mislim da je važno da svi razmišljamo o tome u kakvim gradovima želimo živeti. Sigurna sam da kad ljudi zamisle svoj idealan grad, to ne bi bio san zagađenog vazduha, automobila zaglavljenih u beskrajnoj gužvi, ili ulica ispunjen parkiranim automobilima. ”

Kako bi pomogao u promeni, grad je učinio “masovna poboljšanja u javnom prevozu čineći biciklizam sigurnim i udobnim“, kaže Rune Gjøs, šefica biciklizma u Oslu. Grad dodaje nove linije tramvaja i metroa te češće snižava cenu karata. Poslednjih nekoliko godina grad je brzo izgradio i napravio bolju povezanost biciklističke mreže, pretvarajući parkirališta u jasno obeležene crvene biciklističke staze. Pomaže i građanima u kupovanju električnih bicikala. Gradski biciklistički saobraćaj brzo je porastao, utrostručio se na gotovo 3 miliona putovanja godišnje između 2015. i 2018. godine. Sistem se obično zatvara zimi, ali je ove zime upravljao pilot biciklima sa zimskim gumama. Takođe je testirana i ponuda teretnih bicikala.

Što više ljudi vozi bicikl, to više njih otvara raspravu ka pretrpanom javnom prijevozu. “Obično kada imate te rasprave, kažete:” Ok, trebamo bicikle da zamene automobile, “ali tu je nedostajuća karika javni prevoz“, kaže Bentsen. “Ono što želimo je da zapravo izvodimo ljude iz autobusa i na bicikl i da pešače, što ostavlja prostor za ljude da napuste svoj automobil i odu autobusom.”

Promene, ne iznenađujuće, nailaze na određeni otpor, kako od vlasnika automobila tako i od biznismena. No, dok su vlasnici firmi u početku bili zabrinuti za grad koji bi postao grad duhova koji niko ne bi posetio, čini se da je upravo suprotno; Kao i u drugim gradovima koji su neke ulice pretvorili u područja samo za pešake, područja u Oslu koja su pešačka su neka od najpopularnijih delova grada, kaže Marcussen. Prošle jeseni, nakon što je uklonjeno više stotina parkirnih mjesta, grad je ustanovio da u centru ima 10% više pešaka nego prošle godine. “Dakle, to mi govori da radimo nešto dobro”, kaže ona.

“Promena navika uvek će biti izazovna“, kaže ona. “Gradovi su izgrađeni za automobile već decenijama, a automobil se smatra statusnim simbolom, i mislim da je to još uvijek za neke ljude. Moramo bolje planirati naše gradove za budućnost, tako da privatni automobil više ne postavlja premise o tome kako gradimo naše gradove. Dakle, u novom razvoju pokušavamo osigurati da oni koji se usele u svoj novi dom, lako žive bez vlastitog automobila. ”

Nekoliko drugih gradova također radi na smanjenju korištenja automobila, kao što je Madrid, koji ograničava pristup centru grada za bilo koga osim ljudi koji tamo žive. Slede ga i drugi gradovi. “Apsolutno sam siguran da će u budućnosti privatni automobil zauzeti puno manje prostora u gradovima“, kaže Marcussen. „Nadam se da će nas drugi gradovi inspirisati da stvorimo vlastiti centar grada bez automobila. Mislim da će ovo postati sve važnije pitanje, jer sve jasnije vidimo da je dopuštanje da privatni automobili zauzmu toliko ograničen prostor unutar gradskih središta jednostavno nekorisno. U isto vreme, učimo više o tome kako zagađenje utiče na one koji žive u gradovima, posebno  na decu. Pre nekoliko decenija bilo je savršeno normalno pušiti cigarete. Danas bi vrlo malo njih to učinilo. Mislim da je isto s automobilima u središtu grada: jednog dana ćemo se osvrnuti i zapitati se, zašto smo ikada pomislili da je to dobra ideja. ”

Izvor: uzb.rs