Nemačka i prevoz: Teretni bicikli – vozila koja koštaju kao automobili

Kad su Grit Paulusen i njen partner Matijas Bous nedavno poželeli da se počaste retkim noćnim izlaskom, razradili su plan.

Naručili su dadilju za dvoje male dece, rezervisali su sto u novom popularnom restoranu u njihovom rodnom gradu Minhenu i odlučili se za vlastitu verziju luksuznog prevoza: zajedničku vožnju njihovim električnim kargo (teretnim) biciklom.

„Naravno, mogli smo da izaberemo podzemnu železnicu, taksi ili naše normalne bicikle”, objašnjava Paulusen.

„Ali te večeri smo samo želeli da uživamo u slobodi, tako da nam je bilo najnormalnije da Matijas vozi kargo bicikl, a ja da sedim na putničkom sedištu – za nas je to čisto uživanje.”

U ljubavi prema kargo biciklima, ovaj par je deo sve većeg trenda.

Prodaja teretnih bicikala u Evropi je 2020. godine skočila za 38 odsto, a očekuje se da će porasti za još 66 odsto ove godine, prema istraživanju Evropske industrije kargo bicikala sprovedenom na 38 specijalizovanih proizvođača.

Ubedljivo najveće evropsko tržište je Nemačka, gde nacionalno Biciklističko udruženje (ZIV) ima registrovanih 103.000 kargo bicikala prodatih 2020. godine.

Nemačka je ispred Danske sa 25.000, Holandije sa 16.000 i Francuske sa 12.000 prodatih bicikala prošle godine, kaže Evropsko biciklističko udruženje (Konebi).

Paulusen objašnjava da ima nekoliko stvari koje voli u vezi sa teretnim biciklom.

„To je zelen i veoma brz način kretanja, mogu opušteno da ćaskam sa decom koja obično sede napred, a zahvaljujući električnom motoru, čak se ni ne oznojim.”

Sve veća potražnja za zelenim prevozom i tehnološki napredak e-bicikala dva su ključna faktora koja stoje iza ovog trenda.

U istraživanju, proizvođači kargo bicikala prijavili su da je 92 odsto njihovih modela prodatih prošle godine bilo električno.

To ima cenu, objašnjava Filip Runge, savetnik prodaje u Ahoi Velu, jednoj od najvećih prodavnica kargo bicikala u Nemačkoj, sa sedištem u Hamburgu.

Najjeftiniji električni model u njegovoj radnji kreće se od 3.800 evra.

„Ali kako za neke ljude kargo bicikli sve više postaju izbor načina života, proizvođači se utrkuju ko će od njih napraviti rols-rojsa na tržištu”, objašnjava on.

Jedan primer je nedavno u promet pušteni Ka G.

Ima električni menjač brzina, kutiju sa zaštitnim jastukom od sudara, upravljanje kablovima za preciznije skretanje i sedišta na rasklapanje sa apsorpcijom vibracije i podesivim naslonima za glavu.

Sa svim opcionim dodacima on košta više od 10.000 evra.

„Naravno, naš bicikl nije bio jeftin”, priznaje Paulusen.

„Ali on nam omogućava da funkcionišemo bez auta, koji bi bio mnogo skuplji, i, srećom, grad Minhen nam je dao podsticaj za njega u vrednosti od 1.000 evra.”

Nekoliko drugih zemalja, kao što su Austrija, Švajcarska, Francuska, Italija i Belgija, sada takođe nude subvencije, kaže grupa aktivista Evropska federacija biciklista.

A opet programi podsticaja često su organizovani na zbunjujući način.

Samo u Nemačkoj i Austriji, ima više od 100 mesnih i regionalnih programa, kaže Arne Berensen iz nemačke interesne grupe cargobike.jetzt.

„Neke, kao ona u Minhenu, višegodišnje su i dobro vođene”, kaže on.

„Ali sve u svemu, lokalna fragmentacija izuzetno je neefikasna, budući da svaki grad ili region mora da osmisli, izračuna i primeni vlastiti okvir – koji najčešće istekne posle nekoliko meseci.”

Prošle godine kad je Hamburg izdvojio 700.000 evra kao podsticaj za 33 odsto bilo kojih novo kupljenih kargo bicikala u gradu, sav novac potrošen je za manje od 30 minuta.

„Ista stvar se pre toga desila u Berlinu”, kaže Berensen.

„U najgorem slučaju, takav kratkoročni haos uvodi dezorganizovanost u industriju, stvarajući skokove u potražnji i navodi razočarane aplikante da odlažu kupovinu bicikla do početka nekog novog programa.”

Berensen bi voleo da vidi više nacionalnih programa, kao što je onaj nedavno uveden u Francuskoj.

Ali stvari se popravljaju.

Kad je Nemačka proširila program za komercijalnu upotrebu kargo bicikala u martu, za malo više od šest meseci odobreno je više od 2.000 prijava za podsticaj – gotovo pet puta više nego u čitavoj 2020.

Prodavac bicikala Filip Runge kaže da su, sve do pre nekoliko godina, komercijalne mušterije činile najviše svega 10 odsto njegovih klijenata.

Danas oni čine oko 35 odsto.

„Čak otvaramo drugu prodavnicu u Hamburgu, usredsređujući se na teške bicikle za komercijalne klijente kao što su vodoinstalateri, hemijska čišćenja, domovi za nemoćne ili barovi i restorani.”

Komercijalni i privatni kargo bicikli zaista se razvijaju, kaže Runge.

Proizvođači počinju da prave specijalno krojene komponente.

Švalbe radi prvu gumu specijalno za kargo bicikle koja kombinuje amortizere i čvrstinu; Boš, Šimano i Brose prave motore sa više snage; i robusnije kočnice i točkove, inspirisane automobilskom industrijom.

„Sve više ekspertize, stručnog znanja i elemenata iz automobilske industrije prenosi se na kargo bicikle”, objašnjava Arne Bersenen iz cargobike.jetzt, u čemu učestvuju čak i Folksvagen i BMV.

Ono, jedan od najnaprednijih teških kargo bicikala dostupnih za komercijalnu upotrebu, ima vozačku kabinu koja štiti od vremenskih uslova.

Poseduje i brave sa uređajem za identifikaciju radio frekvencije (RFID), plus baterije koje mogu da se zamene u roku od nekoliko sekundi na stanicama za zamenu.

Ima i kapacitet nošenja tereta od 200 kilograma.

Oni se nadaju da će ovaj tip bicikla – koji kombinuje udobnost kombija sa ekološkom fleksibilnošću bicikla – pobuditi isto osećanje kod dostavljača koje je Grit Paulusen doživela na vlastitom kargo biciklu – slobodu i čisto uživanje.

Izvor: 021.rs / bbc na srpskom