Kako izgleda dići ruke od svega i krenuti na put oko sveta?

Kako navodiš na svom sajtu, shvatio si da si uspeo da ostvariš sve što si na neki način smatrao ličnim izazovom i odlučio da odeš biciklomna put oko sveta. Kakve su bile reakcije tvoje porodice i prijatelja kada si im saopštio odluku?

Bilo je veliko iznenađenje čak i za moje roditelje koji me znaju i već su čuli različite ideje od mene. Da bih uspeo nekako da ih opustim saopštio sam im ideju iste nedelje kada se na TV programu u Brazilu prikazivala reportaža o biciklističkoj infrastrukturi u Evropi. Iako sam predvideo da moj put ide oko sveta, to što su videli na TV programu ih je malo opustilo.

Imaš jasan plan da se vratiš u Brazil do 2016. godine, koliko je teško da se držiš plana kada voziš sam?

Zbog rute koju sam predvideo moj  prvi plan je bio da se vratim u Brazil do 2016. Ipak, uvek mogu da promenim redosled zemalja koje posećujem ili rutu i da se vratim u Brazil ranije. Želim da istražim i sopstvenu zemlju. Jedini striktni plan je da želim da putovanje traje najmanje tri godine.

Koja ti je bila najzanimljivija zemlja kroz koju si vozio do sad?

Verovali ili ne – Srbija. Ne toliko zbog prirode, jer lepa priroda je skoro svuda, već zbog ljudi.

Puno stvari u Srbiji je slično kao u Brazilu, kada sam to shvatio osetio sam da treba da ostanem ovde malo duže i da bolje upoznam zemlju. Prva stvar koja me je impresionirala su ljudi. Znam da ekonomija u Srbiji nije najbolja i da je jako teško pronaći posao, ali čak i sa svim tim poteškoćama koje ljudima otežavaju svakodnevni život, svi su uvek srećni, prijateljski nastrojeni i pažljivi.

Kako uspevaš da održavaš svoj bicikl u toliko različitih zemalja, kako se sporazumevaš i objašnjavaš probleme koje imaš lokalnim serviserima?

Za rešavanje osnovnih problema dovoljna mi je intuicija. Ipak, sa sobom uvek imam sav alat koji mi je potreban da bih sredio bilo koju vrstu kvara. Znam da će ovo što ću sad reći zvučati čudno ali imam jako puno video materijala na svom računaru u kojima se objašnjava kako se popravlja određena vrsta kvara. Kada sam u problemu samo pogledam video i pokušam da uradim isto. Pored toga do sada sam imao i dosta sreće. Desilo se da sam ili bio domaćin ljudima koji su serviseri bicikala ili da sam vozio po nekoliko dana sa serviserima. U svim tim iskustvima učio sam puno.

Na kraju, odlazak kod servisera mi je uvek poslednja opcija. To mi se desilo samo jednom, u Parizu, kada mi je točak bio potpuno uništen.

Od svih zemalja koje si do sad posetio, za koju misliš da ima najbolju infrastrukturu?

Holandija definitivno. Zbog toga što je moguće otići u bilo koji grad koristeći biciklističke staze koje su dobro obeležene i označene. Činjenica da je ravna isto tako pomaže ali je i prednost koju bicikli dobijaju impresivna. Svaki automobil odmah staje da propusti bicikliste.

Za koju zemlju misliš da ima najgoru infrastrukturu, da nije Srbija tu negde?

Teško je reći jer mi to i nije toliko važna stvar na putovanju. Nekada me GPS pošalje na rutu gde idem 6 km na čas ali uživam. Na primer, Irska nema toliko biciklističkih staza između gradova ali svaki automobil ili kamion te tretira na putu kao boga. Kada te pretiču, uvek promene saobraćajnu traku. Zbog toga mislim da je više do mentaliteta ljudi a manje do infrastrukture.

Ali da odgovorim na pitanje – imao sam probleme u Sarajevu i u Marseju u Francuskoj. Ne mogu puno da pričam o Srbiji jer sam pozajmio moj bicikl jednoj osobi i odlučio da jednim delom nastavim putovanje peške i autostopom.

Verovatno si imao neverovatna iskustva do sad, da li neko posebno izdvajaš?

Srećom imao sam ih puno. Ipak, najneočekivanije je bilo kada sam biciklirao u Glazgov sa obale Škotske. Odlučio sam da se vozim noću jer nisam želeo da dajem novac za hostel. I tako, oko devet uveče auto se zaustavlja ispred mene i čovek me pita gde idem pošto vozim po lošem vremenu i noću. Posle kratkog razgovora imali smo bogatu porodičnu večeru u njegovoj kući, dobio sam veliku sobu za spavanje i topao tuš. Ovo mi se nije desilo samo jednom, događa se često.

Ipak, o najvažnijim iskustvima pišem na svom blogu.

Ukoliko vam se dopala priča sa Žandersonom, pratite njegov blog.

Danilo Ćurčić/Bajsologija.rs 

Fotografije: Žanderson Alenkar