Danci gube razumevanje za bicikliste
Uz Amsterdam, dugo smatran glavnim gradom biciklističke Evrope, Kopenhagen ima više bicikala nego stanovnika, od kojih više od trećine svakodnevno koristi bicikle. Ali, s povećanjem broja biciklista, raste i broj prekršaja koji oni čine.
“Biciklisti nedovoljno poštuju propise. Na primer, voze i tamo gde je prostor rezervisan za pešake”, rekao je šef Saobraćajne policije Kopenhagena, Mogens Knudsen.
Kopenhagen godinama privlači političare i novinare iz celog sveta koji istražuju prestonicu Danske i njen projekat “super-staza za bicikle”. Cilj je da se 2015. godine bicikl koristi za više od 50 odsto odlazaka na posao ili u školu.
Ali, ono što vide, plaši posetioce: kolone biciklista u punoj brzini kako jurišaju medju pešacima. Iako je u sadašnje vreme propagande o sprečavanju zagrevanja klime, jeres biti proiv bicikla, neki počinju da škrguću zubima.
“Biciklisti misle da su iznad pravila”, rekao je novinar Kjeld Koplev, iako je, kao biciklista, teško povredjen u sudaru sa automobilom. Tom Jergensen, likovni kritičar, prošle godine je nazvao bicikl “saobraćajnim problemom broj jedan Kopenhagena”.
On je u jednom novinskom članku objasnio da biciklisti vremenom postaju egoisti koji jedva da obraćaju pažnju na ono što se dešava oko njih.
“Pešaci su potpuno nestali iz javne rasprave. Priča se o biciklistima i motociklistima, ali nikoga nije briga za one koji samo pešače”, rekao je on.
Mikael L’Dus, predsednik danskog udruženja pešaka, objašnjava da su biciklisti stvorili atmosferu straha i pretnji.
“Devedeset odsto ljudi koji nas zovu, ljuto je i plaši se biciklista. (…) Oni čak izbegavaju odredjena mesta zbog njih”, žali se on.
Pešaci nisu jedini koje muči taj problem. Vozači su takodje počeli da se žale na gradsku politiku koja štiti bicikliste. Za opštinske izbore novembra u Kopenhagenu, stranka Liberalne alijanse (desni centar) je vodila kampanju pod parolom: “Grad za sve – čak i za vozače”.
Savez komunista i Zeleni su odgovorili lepljenjem plakata u autobusima s porukom: “Automobili na kraju”. Šef te liste, Morten Kabel, osvojio je mesto pomoćnika za tehnička pitanja i okolinu, te ima nadležnost i za saobraćaj i urbanizam.
Iako je protivnik automobila, Kabel priznaje da neki biciklisti moraju promeniti ponašanje. Ali, dodaje on, “njiovo ponašanje u velikoj meri potiče od toga što nema dovoljno prostora za njih, iako su veoma brojni. Ako bi biciklističkih staza bilo više, i ako bi one bile šire, problem bi bio glatko rešen”.
Udruženje danskih vozača (FDM) pobunilo se protiv te ideje.
“Političari žele da Kopenhagen još manje privlači vozače”, žali se portparol te grupe, Torben Lund Kudsk. On pominje, po njegovom ukusu, nesrazmerno širenje biciklističkih staza, zatvaranje ulica za automobile i smanjenje broja parking mesta.
Novinar Koplev koji posle nesreće više ne može da vozi bicikl, predložio je radikalnije rešenje: “Ako se automobili sasvim uklone iz grada, bicikl bi se mogao koristiti kako god se poželi”.
Izvor: Blic
