Biciklisti crne ovce u srpskom saobraćaju

Jedino na Dunavskoj ruti svaka raskrsnica ima svoj broj, pa tako biciklista tačno da zna gde se nalazi. Pošto su table često na meti kradljivaca, Ministarstvo turizma svake godine izdvaja i po 10.000 evra kako bi se ponovo obeležila ruta. Problem je što nema dovoljno sredstva za održavanje tabli na rutama u drugim delovima Srbije, pa su one praktično neupotrebljive iako su na početku bile obeležene. Takođe, veliku investiciju predstavlja i izdavanje mape pa za mnoge rute i ne postoji karta – objašnjava Jovan Eraković, osnivač sajta „Ciklonaut“.
Dunavska ruta dugačka je u Srbiji 665 kilometara i sastoji se od asfalta, makadama i zemlje. Na ovoj ruti problematične su tri deonice.
– Na delu od Novog Sada do Sremskih Karlovaca biciklisti moraju da voze uzbrdo, i to saobraćajnicom, a tu ima dosta vozila. Takođe, na deonici od Batajnice do Beograda i od Pančevačkog mosta do Pančeva ne postoji alternativa. Recimo, zbog intenzivnog saobraćaja ruta prema Pančevu vodi na nasip koji je često blatnjav – ističe Eraković i dodaje da je Dunavska ruta deo Euro Velo rute, koja spaja Atlantik i Crno more.
Biciklistističke rute postoje i u Vojvodini, istočnoj i zapadnoj Srbiji, gde je pre nekoliko dana obeleženo čak 15 trasa u dužini od 400 kilometara. U tek pokojem većem gradu postoje biciklističke staze koje su, za razliku od ruta, fizički odvojene od saobraćajnica i u potpunosti asfaltirane. U Beogradu ukupna dužina biciklističkih staza iznosi skoro 65 kilometara. Da bi kroz Srbiju vodila biciklistička staza, potrebne su ogromne investicije.
– Reč je o milionima evra. Moguće je da u narednih desetak godina stigne novac za biciklističku stazu kroz Srbiju jer u EU ona ima isti značaj kao autoput – prognozira Eraković.

Izvor: 24sata