Bajsologija na Eurobike 2013

Eurobike 2013 – čuli smo da je jedan od najvećih sajmova u biciklističkom svetu ali koliko je velik nismo imali pojma

Prosto nismo imali pojma koliko velik i poznat je ovaj sajam, a izgleda da je otrežnjenje stiglo već na granici sa Hrvatskom kad smo graničnom policajcu rekli da idemo na sajam biciklizma a on odgovorio: „Eurobike, u Fridrihshafen?“. Malo je reći da smo ostali zatečeni…

Sam sajam u Fridrihshafenu gde je održan Eurobike 2013 ima 16 hala a sve su bile popunjene i spremne da od 28. avgusta prime svetski svet biciklizma. Ne znamo tačan broj ljudi koji su posetili sajam ali znamo da su u okolini bili popunjeni svi hoteli pa smo morali da spavamo u Austriji i da su se ujutro, u vreme otvaranja sajma pravile saobraćajne gužve na prilazu Fridrihshafenu.

Ulazak u carstvo bicilističkog sveta

Po ulasku u halu A1 koja je bila i italijanski paviljon ostali smo zatečeni – more kompanija iz sveta biciklizma, proizvođača ramova, opreme i bicikalai još veće more ljudi koji se kreću od jednog do drugog štanda i zagledaju novitete iz sveta biciklističke industrije. A u italijanskom paviljonu – sve našminkano, sređeno i možda čak i predizajnirano, od samih štandova, ljudi koji rade na njima (osim na par manjih štandova, na ovom sajmu nije bilo hostesa) do bicikala.

U ovoj hali našli su se najveći i najpoznatiji proizvođači i naravno neizbežni i nenadmašni Campagnolo koji ove godine slavi 80 godina postojanja.

Pored toga, na ovom štandu bili su i drugi – pre svih Shimano koji je zauzeo pola hale i čiji zaposleni su bili u plavim košuljama koje su preplavile sajam.

Shimano je na svom štandu postavio zid koji su posetioci potpisivali a postavio je i izložio apsolutno sve što je izašlo iz njihovih fabrika u poslednje vreme.

Na njihovom štandu probali smo Ultegru Di2 – naravno da je menjanje brzina na njemu skoro bešumno, izuzetno glatko i prosto neponovljivo iskustvo. E sad, o ceni i elektronici nećemo da pričamo.

A onda – Angela

Posle početne fasciniranosti sajmom i pregledom skoro svakog štanda na koji smo naleteli, odjednom se pojavila – Angela. Nekako u izlazu između dve hale našli smo se u grupi ljudi koji su od štanda Scotta odvojeni trakom i morem momaka u odelima, sa slušalicama u ušima. I taman dok smo u pomalo kanskoj atmosferi crvenih tepiha očekivali da se radi o jednoj od nebrojenih premijera, ničim izazvana pojavila se premijerka Nemačke – Angela Merkel.

Frenetičan aplauz i sevanje bliceva, nekoliko minuta razgovora sa dvojicom nama nepoznatih ljudi koji su stajali na štandu i odlazak Angele Merkel, prve kancelarke koja je posetila Eurobike od njegovog postojanja. Pre odlaska sa sajma, obilazak štandova Scotta, Specializeda, Boscha, Winore i Cycle Uniona i poruka da je Nemačka biciklistička nacija, da je njena vlada posvećena planovima za povećanje broja biciklista i promociju biciklizma i izgradnju dobrih uslova za vožnju bicikala.

Poruka koja je, kako smo videli kasnije, stigla i do Srbije i koja je dobro odjeknula u Fridrihshafenu i celoj Evropi.

Na sajmu izloženo od vrhunskih bicikala i biciklističke opreme do noviteta „koji će promeniti svet bicikliranja“

Kao i svaki sajam, i na ovom je došla do izražaja raznolikost u biciklističkoj industriji – od Gianta, Specializeda, Pinarella, Bianchija, Fizika, Bruksa, i ostalih do string bicikla, space bicikla, step bicikla i ostalih čuda.

Iako zvuči čudno ali od svih bicikala koje smo videli probali smo samo Stringbike jer je to bio jedini način da izađemo sa štanda ekipe ljudi koja je vrlo uporno objašnjavala zašto je bolje da bicikl umesto lanca ima poliuretanski kanap koji se koristi u jedriličarstvu. Toliko uporno da smo morali da sednemo na to čudo da bismo posle nahvalili izum i udaljili se sa štanda sa namerom da nikad više ne prođemo pored njega.

Zbunjujuća poplava električnih bicikala

Trend koji nas zbunjuje je pojava električnih bicikala u ponudi svih večih proizvođača bicikala. Izgleda da se očekuje da su evropljani umorni od okretanja pedala pa su tako u ponudi električni mountain i downhill bicikli. Nejasno nam je koja je poenta ali – nazaobilazni su na sajmu. Broj ovih bicikala je toliko velik da je čak i ogroman prostor između hala određen kao test centar za električne bicikle.

Tako smo dva dana gledali najneobičnije električne bicikle koji su zujali gore-dole po prostoru koji se nalazi između hala sajma u Fridrihshafenu.

Zbunjujuća poplava „fotografa“

Drugog dana sajma primetili smo jednu vrlo interesantnu pojavu – neverovatno interesovanje za pravljenje fotografija nekog određenog dela bicikla iz najmanje pedeset uglova. Radi se uglavnom o muškarcima azijskog porekla koji opremljeni telefonima sa odličnim kamerama prilaze isključivo modelima bicikala vrhunskih svetskih prozivođača, ne dodiruju ih, pa čak ni ne gledaju kao bicikl, već se fokusiraju isključivo na jedan deo bicikla, uglavnom suspenziju ili srednji pogon, i prave milion i jednu fotografiju svakog pojedinačnog dela bicikla.

Pretpostavljamo da kad dođu kući pokazuju ove fotografije kao uspomene sa sajma.

Interesantno je da se proizvođači protiv ovoga i ne bore, jednostavno ne mogu da zabrane fotografisanje. Jedino je proizvođač sklopivih bicikala Dahon zabranio fotografisanje.

I mi smo bili žrtve ove zabrane a pored štandova sa proizvođačima, posetiocima sajma je jedino još bilo zabranjeno pravljenje detaljnih fotografija prozivoda koji su dobili Eurobike nagrada za ovu godinu.

Jednostavno – sajam kao nijedan drugi, vrhunski proizvođači, sva sila biciklističke industrije i mi. Izuzetno iskustvo koje ćemo probati da pretočimo u tekstove koje ćemo objavljivati na našem sajtu.

Materijala je mnogo – možete samo da zamislite koliko tekstova sa novitetima iz bici sveta vas čeka ubuduće na bajsologiji.

Danilo Ćurčić / bajsologija.rs