Argumenti protiv obaveznog nošenja svetloodbojnih prsluka – stavovi regionalne CIVINET mreže
Stav mreže o novom predlogu da „Vozač bicikla, odnosno mopeda, mora za vreme vožnje noću, odnosno u uslovima smanjenje vidiljivosti nositi svetloodbojni prsluk” nam je dostavio koordinator mreže Vladimir Babić. Odgovor vam prenosimo u celosti:
„Želeo bih da upozorim na sledeće činjenice koje proističu iz uporedive prakse u Sloveniji, Hrvatskoj i u nekim drugim državama:
– Nema sumnje da motiv zakonodavca proističe iz dobrih namera i da ima za cilj povećanje bezbednosti ugroženijih učesnika u saobraćaju (pešaci, biciklisti, mopedisti).
– Sve dok zakonodavac biciklistima i pešacima preporučuje, sugeriše ili predlaženošenje fluorescentnog prsluka (Slovenija), ovaj član može imati uglavnom pozitivan efekat na bezbednost ovih kategorija učesnika u saobraćaju.
– Verujem da je od ključnog značaja da se napravi razlika izmedju moguće obaveze nošenja ovog prsluka na putevima van osvetljenih naselja (u Sloveniji je obavezan pri izlasku iz automobila na auto-putevima) i preporuke za njegovo korišćenje u naseljima, jer se time izbegava provereno negativan efekat na popularnost korišćenja bicikla.
– U trenutku kada zadonodavac uvodi obavezu nošenja prsluka svih biciklista i mopedista tokom noći, uključujući i gradske sredine, ova mera pored nesumnjivo pozitivnih ima i, dokazano veće, negativne efekte.
– U onim zemljama koje su uvele obavezno nošenje kacige za sve bicikliste, što se po analogiji može upotrebiti i za svetloodbojni prsluk, drastično je opao broj biciklista.
– Bez izuzetka, ova zakonska odredba je sadašnjim i potencijalnim biciklistima poslala poruku o vožnji bicikla kao načinu mobilnosti ili rekreacije koji je izuzetno rizičan i čak opasan po život, što je u trenutku unazadilo sve paralelne kampanje i državne strategije za potporu održivoj mobilnosti i zalaganjima za zaštitu životne sredine od negativnih efekata motornog saobraćaja.
– Zbog manjeg broja biciklista, odnosno nedostizanja kritične mase biciklista u saobraćaju (10-15%), dolazi do manje obzirne vožnje vozača automobila i do povećanja broja nesreća u kojima stradaju biciklisti, a time ujedno i veće ugroženosti biciklista u saobraćaju.
– Od trenutka uvođenja ove mere može doći do situacije da vozači motornih vozila primećuju prevashodno one bicikliste koji nose ove prsluke, ne očekujući i ne primećujući one (a svakako će ih biti dosta) koji ih ne budu nosili. A to su obično muškarci i stariji ljudi koji nose tamnu odeću.
– Ova mera se može tumačiti i kao „alibi“ države, koja time smanjuje svoj deo odgovornosti, kao i odgovornosti vozača motornih vozila za bezbednost pešaka, biciklista i mopedista, potiskujući u drugi plan glavne razloge za nesreće biciklista i pešaka (slaba ili neodgovarajuća infrastruktura, neodgovarajuće školovanje vozača, moguće neodgovarajuća ili pak izostanak strategije države za podršku održivoj mobilnosti i sl.).
– Pre pet godina je u Sloveniji zakonodavac pokušao da uvede obavezno nošenje kacige za bicikliste (do tada i sada je obavezna za decu do 14. godine). Akcijom više civilnih organizacija ovaj pokušaj je onemogućen, što je jedan od elemenata koji je uz aktivnu politiku podrške ovom najzdravijem vidu mobilnosti omogućio povećanje broja biciklista u celoj zemjli, posebno u gradovima.
– Zanimljivo je i jedno istraživanje koje je dokazalo da vozači motornih vozila, pri mimoilaženju ili preticanju biciklista, voze mnogo bliže onim biciklistima sa kacigom nego onim bez nje, živeći podsvesno u lažnom uverenju da ih kaciga štiti od udara, što u krajnjem efektu više ugrožava one sa kacigom.
– Stav Evropske biciklističke federacije prema obaveznoj upotrebi kacige i fluorescentnog prsluka je negativan. Nije protiv, nego to prepušta slobodnom izboru svakog pojedinca.“
Vladimir Mrkajić/NSBI
