Da li će nošenje svetloodbojnih prsluka biti obavezno?

Ako se predlog izmene Zakona o bezbednosti u saobraćaju prihvati, moraćemo da nosimo fluroscentne prsluke dok vozimo bicikl po gradu ili selu noću. Prva javna rasprava o novom Zakonu zakazana je u Novom Sadu. Tim povodom prenosimo tekst Vladimira Mrkajića iz Novosadske biciklističke inicijative i pozivamo vas da se spremite za javnu raspravu i u vašem gradu.

Novi tekst Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, u svom članu 28, predlaže dodavanje novog stava: „Vozač bicikla, odnosno mopeda, mora za vreme vožnje noću, odnosno u uslovima smanjenje vidiljivosti nositi svetloodbojni prsluk“.

Formulacija novopredloženog stava jasno implicira obavezno nošnje svetloodbojnih prsluka tokom noćne vožnje u naseljenim sredinama

Ne postoje relevantni podaci koji ukazuju na efektnost ove mere (nošnja svetloodbojnih prsluka u naseljenim sredinama tokom noći), kao ni primeri dobre prakse iz ostalih evropskih zemalja. Takođe, ni najeminentnije svetske organizacije u oblasti biciklističkog saobraćaja ne preporučuju ovu meru.

monkeys-sized

Ukratko – ukoliko se predložena mera usvoji neke od implikacija za one koji svakodnevno koriste bicikl su: ako krenete bilo gde biciklom u poslepodnevnim časovima, moraćete uvek da mislite da li ste poneli svetloodbojni prsluk; ukoliko nosite ranac, prsluk ćete morati da stavite preko ranca, a ako se ne može zakopčati prsluk, moraćete da kupite korpu za bicikl, gde možete da odložite ranac (ali ne brinite – u slučaju nezgode, uvek će vam naći neku krivicu – npr. nepravilno nošenje prsluka); leti će vaš prsluk dodatno zagrevati (a ni mušice i bubice nisu gadljive na fluroscentno); nećete biti više građanin koji „normalno“ koristi svoje prevozno sredstvo – već svetleći objekat; nećete više izgledati „cool“ na svom biciklu već kao pokretni svetionik; i konačno niko vam neće moći garantovati da sa sledećim izmenama Zakona o bezbednosti u saobraćaju nećete morati da uvek nosite sa sobom i prvu pomoć.

Holandski-gradski-biciklizam-Foto-sajt-Amsterdamize

Pozivamo sve zainteresovane da u što većem broju prisustvuju javnoj raspravi povodom teksta Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koja će se održati u četvrtak 22. janura, sa početkom u 11h u prostorijama Privredne komore Vojvodine u  Novom Sadu, ulica Hajduk Veljkova 11, Master centar, službeni ulaz br. 5, na III spratu, u velikoj sali. 

Apelujemo na sve bicikliste i biciklistkinje da informaciju od predlogu za izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima u pogledu obavezne nošnje svetloodbojnih prsluka podele sa svima za koje smatraju da mogu biti „pogođeni“ ovom merom.

Vladimir Mrkajić/NSBI

Bajsologija.rs

Komentari
  • milos valjevo

    Ovo je dobar predlog jer 98% biciklista nema nikakvo osvetljenje I posle kriv djavo ako ih neko udari. Primetili ste da biciklisti koji voze dugacke ture nose na sebi prsluk svetloodbojni. Jedino da bude uslov: ili imate svetlo na biciklu po zakonu ili da nosite prsluk. Mana prsluka, pored navedenih u tekstu, je I ta da ce ljudi misliti da je policija ispred njih 🙂

    • Guest

      U tom smislu, dovoljno je da kontrolišu imanje svetala, jer je to i efektnije u više situacija nego što je slučaj sa svetloodbojnim prslucima, koji se sa velikih razdaljina vide samo na ravnim putevima na istom takvom terenu, ako se ispravno nose, ako reflektujući materijal nije oštećen i tako dalje. U smislu postojanja te odredbe o svetlima za bicikliste, ne treba dalje nametati odgovornost na bicikliste, već primeniti postojeće odredbe. Dalje od toga nije odgovornost niti krivica biciklista kada neko vozi automobil kao divljak i restriktivne i represivne mere i nameti bi trebalo da se vrše pre svega nad vozačima automobila, jer su oni ti koji upravljaju opasnom stvari.

    • Lakiubeogradu

      U tom smislu, dovoljno je da kontrolišu imanje svetala, jer je to i efektnije u više situacija nego što je slučaj sa svetloodbojnim prslucima, koji se sa velikih razdaljina vide samo na ravnim putevima na istom takvom terenu, ako se ispravno nose, ako reflektujući materijal nije oštećen i tako dalje. U smislu postojanja te odredbe o svetlima za bicikliste, ne treba dalje nametati odgovornost na bicikliste, već primeniti postojeće odredbe. Dalje od toga nije odgovornost niti krivica biciklista kada neko vozi automobil kao divljak i restriktivne i represivne mere i nameti bi trebalo da se vrše pre svega nad vozačima automobila, jer su oni ti koji upravljaju opasnom stvari.

      Možda farbati automobile u fluorescentno, pa bude manje saobraćajnih nesreća i među njima? Nametanj eprsluka biciklista je obično svaljivanje krivice na žrtve.