6 smernica za pravilno projektovanje parking mesta za bicikle
Istraživanja pokazuju da ulaganja u integrisane i bezbedno organizovane biciklističke mreže osiguravaju bolje fizičko i psihičko zdravlje stanovništva i bolje životne uslove u gradovima. Ipak, taj proces integracije u mnogim gradovima sveta nije jednostavan posao te su mnogi od njih i dalje u potrazi za efikasnim modelom kojim bi se smanjilo zagušenje u saobraćaju i povećala upotreba bicikla kao svakodnevnog prevoznog sredstva. Naravno, kao deo razvojnog plana biciklističke mreže su i mesta na kojima se bicikli mogu parkirati.
Za razliku od garaža, parkinzi za bicikle na ulici zauzimaju manju površinu i mogu se uspešno intergrisati u gradski mobilijar.
U gradovima širom sveta mogu se videti garaže, obično pod nekakvim nadzorom, u kojim se bicikli mogu bezbedno ostaviti. Međutim, postoji i lakša i funkcionalnija opcija koja podrazumeva strukture koje su čvrsto fiksirane u tlo i omogućavaju biciklu da se osloni i zaključa za nju. Mogu se integrisati kroz urbani mobilijar grada, pored klupa, bandera ili informativnih tabli. Dakle, iziskuju manju površinu, ali je bitno pre svega ispoštovati da se nalaze u blizini čvorišta pešačkih i biciklističkih staza.
Pogledajte glavne smernice donosi ArchDaily a koje je potrebno ispoštovati prilikom implementiranja ovakvih parking mesta za bicikle u urbanoj strukturi grada.
1. Da je struktura upadljiva ali da ne ometa tok kretanja
Za uspešno funkcionisanje ove infrastrukture bitno je da su elementi dobro locirani i da imaju dobru vidljivost. Bilo bi dobro postaviti ih u neposrednoj blizini ulaza u objekte, ali na način da ne ometaju pešačke staze kao ni prolaze i ulaze.
2. Minimalne dimenzije parkinga za bicikle
Bitno je da razmak između rešetki bude minimum 80 centimetara kako bi se omogućilo bezbedno parkiranje dva bicikla na svakoj strukturi.
3. Minimalne dimenzije u odnosu na ostale elemente
Potrebno je obezbediti dovoljno mesta za prolaz bicikla i njegovog vozača oko parkinga. Potrebno je obratiti pažnju da minimalna udaljenost od zida, drveta ili nekog drugog elementa u prostoru bude 50cm.
4. Materijal za pričvršćivanje
Dobro je uzeti u obzir čvrste materijale koji su pogodni za sve vremenske uslove, kao što su kiša ili sneg, pa do jake sunčeve svetlosti i korozije. Generalno, ove konstrukcije izvode se od aluminijuma ili pocinkovanog čelika, ali postoje i one koje imaju sloj gume, kako bi se izbegle ogrebotine na biciklima.
Bitno je da postoji betonska ploča, kao idealna baza za fiksiranje i ona mora biti ravna, bez ikakvih izbočina i udubljenja, uz poželjan nagib od 5% u smeru oslanjanja.
5. Razmislite o upotrebi parkinga kada nema bicikala
Interesantno je razmisliti i o izgledu i funkciji parkinga kada uz njih ne stoji bicikl. Poželjno je da to bude vitka struktura, prijatna za oko, koja može biti u skladu i sa ostatkom mobilijara u gradu.
6. Obezbediti više tački oslanjanja i zaključavanja
Važno je proučiti dimenzije konstrukcije uzimajući u obzir tržište bicikala. Različiti modeli bicikala imaju tačke oslonca kao i zaključavanja na različitim visinama i položajima.
Izvor: gradnja.rs Foto: Eduardo Souza, BKT mobiliario urbano
