Vožnja biciklom kroz Beograd u zimskom periodu: Izazov ili prilika?

Kako to rade u svetu?

Kopenhagen: Biciklistička staza pre auto-puta

U glavnom gradu Danske, gde 63% stanovnika svakodnevno vozi bicikl, zimska vožnja je standard. Čak 80% biciklista nastavlja da vozi tokom zime, zahvaljujući jednoj jednostavnoj politici – sve biciklističke staze moraju biti očišćene od snega do 8 ujutru, pre nego što počne čišćenje auto-puteva. Grad preventivno posipa so po stazama pre najavljenog snega i koristi specijalizovana vozila koja prolaze istom rutom i do šest puta tokom snežne oluje.

Oulu: Svetska prestonica zimskog biciklizma

Finski grad Oulu nosi titulu “svetske prestonice zimskog biciklizma” uprkos tome što je prekriven snegom pet meseci godišnje, sa temperaturama do -30°C. Čak 12% zimskih putovanja građani obavljaju biciklom, što je više nego u blažoj Engleskoj tokom cele godine. Tajna je u prioritetima – biciklističke staze se čiste istim osobljem i opremom kao i putevi, samo se menja redosled čišćenja. Grad ima preko 900 km pešačkih i biciklističkih staza, 320 podvožnjaka za bezbednost i vrhunski osvetljenje tokom tamnih zimskih meseci.

Montreal: Zimska vožnja u severnoameričkom gradu

Montreal, sa svojim oškim zimama i velikim količinama snega, pokazuje da se problemi mogu rešiti tehnologijom i planiranjem. Grad održava 251 km potpuno zaštićenih biciklističkih staza cele godine, čisti ih istovremeno sa ulicama, a nedavno je pokrenuo i pilot projekat sa 150 BIXI stanica za iznajmljivanje bicikala opremljenih zimskim gumama i neklizajućim pedalama.

Gde je Beograd danas?

Beograd ima potencijal da postane bike friendly grad tokom cele godine. Delovi poput Beograda na vodi razvijaju infrastrukturu sa preko sedam kilometara planiranih staza, modernim osvetljenjem i održavanjem. Savska promenada i povezanost sa Adom Ciganlijom i Novim Beogradom čine dobru osnovu. Glavni koridori poput Jurija Gagarina i Bulevara Mihaila Pupina poboljšani su zahvaljujući naporima građana i aktivista.

Međutim, Beograd još uvek nema politiku prioritetnog čišćenja biciklističkih staza tokom zime. Da bi zimska vožnja postala stvarnost, potrebno je:

• Uvođenje sistema prioritetnog održavanja biciklističkih staza tokom snega i leda

  • Preventivno posipanje soli po stazama pre nepovoljnih vremenskih uslova

• Proširenje osvetljenja na svim biciklističkim rutama

• Kontinuirano održavanje površina i uklanjanje prepreka

• Proširenje bicklističke mreže

Brankov most: Nedostajuća karika u biciklističkoj mreži

Jedan od najvećih problema biciklizma u Beogragu je upravo veza između razvijene biciklističke infrastrukture Novog Beograda i Starog grada preko Brankovog mosta. Iako most omogućava prelazak između obala, biciklisti su prinuđeni da se provlače među pešacima na uskom trotoaru ili da dele kolovoz sa automobilskim saobraćajem – što postaje posebno opasno kada su površine mokre, zaleđene ili pokrivene snegom. Uprkos tome što je Brankov most ključna veza ka razvijenoj biciklističkoj mreži Novog Beograda, još uvek nema jasno obeleženu biciklističku stazu koja bi omogućila bezbedno i kontinuirano kretanje tokom cele godine. Dok gradovi poput Kopenhagena prioritetno čiste biciklističke staze na mostovima, beogradski biciklisti na Brankovom mostu prepušteni su improvizaciji. Rešenje ovog uskog grla bilo bi prvi korak ka stvaranju funkcionalne celogodišnje biciklističke mreže koja bi povezala dve obale Save i omogućila sigurnu zimsku vožnju između centralnog gradskog jezgra i Novog Beograda.

Saveti za zimsku vožnju

Dok čekamo bolje uslove od strane grada, biciklisti mogu sami da se pripreme za zimsku vožnju:

• Nosite vidljive boje i reflektujuće trake

• Oblačite se u slojevima – termički i vetru otporni materijali

• Koristite zimske rukavice sa podstavom i kvalitetne čarape

• Smanjite brzinu i vozite oprezno na klizavim površinama

• Kočite postepeno i ranije nego inače

• Instalirajte blatobrane da ostanete suvi

• Održavajte bicikl redovno – zimski uslovi ubrzavaju habanje

Zimski biciklizam u Beogradu je moguć, ali zahteva i individualnu pripremu i sistemske promene. Primeri iz Kopenhagena, Oulua i Montreala pokazuju da ni sneg, ni led, ni arktičke temperature nisu prepreka kada grad prepozna bicikl kao legitimno prevozno sredstvo. Vreme je da Beograd krene istim putem.

bajsologija.rs