Više stradalih biciklista
On je naveo da je poginulih više za 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što je zabrinjavajuće.
Dobro je što je broj povređenih smanjen za 20 odsto, konstatovao je Radenković.
Policijska statistika pokazuje da je neprilagođena brzina faktor broj jedan u nezgodama u kojima biciklisti stradaju, u više od 50 odsto slučajeva, a slede nepoštovanje prava prvenstva i “sustizanje” u istom smeru.
Za više od polovine nezgoda sa biciklistima krivi su vozači motornih vozila, ali odgovornost postoji i kod biciklista, rekao je Radenković.
On je dodao da su od početka godine trojica biciklista poginula jer su usled neprilagođene brzine izgubili kontrolu i sleteli sa puta.
Radenković je naveo da se 95 odsto nezgoda u kojima su učestvovali biciklisti dogodilo u naseljenim mestima, a samo pet odsto na putevima van naselja.
Dve trećine nezgoda sa poginulim biciklistima su se dogodile u naseljenim mestima.
Radenković je izjavio da je problem što veliki broj biciklista nije adekvatno osvetljen.
Od sedam poginulih u noćnim uslovima, četiri su imala neispravna svetla ili ih uopšte nisu imali, rekao je Radenković.
Dosta biciklista je zatečeno da vozi pod uticajem alkohola. Ove godine je bilo 15 nezgoda, u kojima su dvojica izgubila život, a 13 je povređeno.
Prošle godine je otkriveno 2.500 vozača bicikla koji su vozili u alkoholisanom stanju, a gotovo 1.000 njih je zadržano na trežnjenju, jer su imali više od 1,2 promila alkohola u organizmu.
Taj problem postoji godinama, posebno u mestima u Vojvodini, gde ima najviše vozača bicikla, izjavio je Radenković.
Novi Sad je prošle godine bio grad u kome se dogodilo najviše nezgoda čiji su učesnici bili biciklisti, a slede Subotica i Sombor, dok u Beogradu prednjači opština Stari Grad, naveo je Radenković.
Izvor: FoNet
