Top 10 najboljih spustaša svih vremena
Biciklistička istorija je puna briljantnih nastupa, tragičnih priča, hrabrih heroja i skandala. Sa više od 100 godina pričanja o sportu na dva točka, videli smo najbolje i najgore od biciklizma.
Svaki uspon ima i svoj spust. Spuštanje je specijalna sposobnost, esencijalna za sve vozače koji se nadaju da će dospeti do vrha sporta. Neki vozači su neverovatno loši spustaši, što mnogo smanjuje njihove šanse da pobede.
Neki vozači kažu da prosto nisu spremni da preuzmu te rizike, a Karlos Sastre kaže da uvek na umu ima ženu, decu i porodicu kad put krene nizbrdo. Braća Šlek su takođe plašljivi kada dođe do spusta, Frenk se katapultirao u provaliju tokom trke kroz Švajcarsku 2008. Naravno spust je najopasniji deo bicklizma, a istorija ovog sporta je puna tragičnig situacija ili onih gde je bilo vrlo blizu tragediji, uključujući pad Johana Brujnela na Turu 1996. i čudesno preživljavanje Pedra Horila koji je pao 150m u provaliju na Điru 2009. > Pročitajte i tekst: VEŠTINA VOŽNJE NIZBRDO
Možda, takođe, nekim čudom samo se par padova na spustu završilo tragično. Najskoriji su Fabio Kasarteli 1995. i Vouter Vejland 2011. na Điru. Ono što se čini najlakšim- prepustitti se gravitaciji, je najteže. To je stvar snage, koncentracije, veštine i iznad svega, hrabrosti. Spušanje je možda najpotcenjenija veština u biciklizmu, ali je sigurno esencijalna za svaki uspeh.
10.Šon Keli:
Da bi postao pobednik, vozač mora biti dobar na svim vrstama terena, u svim uslovima i u svim aspektima trke. Možda nije bilo vozača koji je imao tako izbalansirane mogućnosti kao Šon Keli. Iako Irac nije mogao da vozi na usponima ili vozi hronometre kao specijalisti za te discipline, mogao je da uradi sve ostale kao i svako drugi. Nije bio pravi sprinter, međutim imao je skoro 200 pobeda u svojoj karijeri.
Zbog svoje gladi za pobedom, razvio je fantastične spustaške sposobnosti. Tvrdi da je njegov merač brzine pokazao 124km/h kada se spuštao sa jednog brda na Turu 1984. Njegova poslednja velika pobeda došla je 1992. na Milano-Sanremu kada je sleteo niz Pođo i u poslednjem kilometru pretekao Italijana Morena Argentina koji je imao veliku prednost na vrhu Pođa.
9. Peter Sagan:
Danas ne postoji niko u pelotonu ko ima takve sposobnosti za upravljanje biciklom kao Peter Sagan. On je odrastao na BMX-u, Sagan može da izvodi bani-hop uz stepenice, da pređe liniju cilja na zadnjem točku i da vozi bicikl na krovu svog automobila da ga parkira. Poznat kao šoumen, 24-godišnji Slovak je brzo dobio reputaciju neverovatnog spustaša u pelotonu. To je pokazao na trci Švajcarske 2011. kada na spustu uhvatio Kunega-koji je takođe sjajan nizbrdo, i pobedio ga u sprintu za etapu. Kasnije u godini je na Vuelti razbio grupu na spustu na etapi 6, a to mu je bila jedna od 3 pobede na španskom turu. Na svom prvom Turu je pobedio 3 etape i osvojio zelenu majicu. Zbog tog uspega mu je vlasnik tima poklonio Porše. Sagan za sada nema snagu da vozi uzbrdo sa najboljim brdašima i da se bori za generalni, ali je samo pitanje vremena kad će se sjuriti niz Pođo i pobediti Milano-Sanremo.
8. Abraham Olano:
Ni jedan vozač nije koristio spust tako taktički dobro i da bi nadoknadio zaostatke na usponima kao Abraham Olano. On je bio vrhunski hronometraš, a nasledio je filozofiju Migela Induraina: drži se blizu ostalih na usponima i pobedi na hronometru. Međutim on je razvio neverovatnu veštinu spusta. To se pokazalo ključnim za njegovo jedino osvajanje grand tura, Vuelte 1998.
Na dugačkim spustevima mogao je da nadoknadi i više minuta zaostatka. Njegova veština spusta svetske klase se najviše pokazala na svetskom šampionatu 1995. Tada je napao na poslednjem usponu na jedan krug do cilja, vozio je po kiši, jurio ga je još jedan neverovatan spustaš, Marko Pantani, doživeo je defekt blizu cilja, ali je ipak osvojio majicu duginih boja.
7. Lens Armstrong:
Možete da ga volite ili mrzite, Armstrong je fantastično kontrolisao bicikl nizbrdo. Uvek je neustrašivi Teksašanin mučio i terao svoje protivnike na greške nizbrdo. Godine 2001. na spustu je prošao Urliha koji je pao, a 2003. je iskoristio svoje sposobnosti spusta da dođe do pobede na Turu koji je bio najneizvesniji od svih 7 kojih je pobedio.
Najbolji dokaz njegovih veština spusta je došao na Turu kada se vozio u Gapu, kada je Beloki pao ispred a Armstrong nekim čudom izbegao vozača koji je pao i preko livade prešao do druge strane puta i nastavio vožnju u grupi.
6. Samuel Sančez:
Teško je porediti šampione iz drugačijih vremena, jer se dinamika trkanja i tehnologija razvijaju kroz decenije. Pre su vozači vozili većinu trka u sezoni i pokušavali da pobede sve trke koje startuju. Jedan od najboljih spustaša u poslednje vreme je Samjuel Sančez. Sada 35-godišnji vozač na zalasku karijere je brzo stekao reputaciju fenomenalnog spustaša. Rođen je i odrastao u kišovitoj španskoj regiji Asturiji.
Jednom je rekao da je vožnja motora ta koja mu je pomogla da razvije svoje sposobnosti spusta. Prva velika pobeda došla je na Vuelti 2007. kada je napao na nizbrdici i pobedio svoju prvu etape od 3 na toj Vuelti i obezbedio jedan od ukupno 3 grand tur podijuma. Godine 2011. je na Turu isprašio spust sa Galibijea i osvojio tačkastu majicu.
5. Edi Merks:
”Kanibalovi” protivnici nisu imali trenutka odmora. Napadao je od nultog kilometra, po vetru, po kiši, po ravnom, napadao je kada to uopšte nije imalo smisla. Vozio je samo da bi pobedio. Vremenom je naučio da napada i nizbrdo. U početku nije bio dobar spustaš. Kratki spustevi oko Brisela nisu mogli da ga pripreme za spusteve u Francuskoj i Italiji, ali je ubrzo unapredio svoje veštine.
Do kraja 1960-tih je napad na spustu postao deo njegovog repertoara. U stvari Merks je upravo postao genije za opasne spusteve čija vožnja je mač sa dve oštrice. On je na Turu 1969. pobedio svoj prvi od pet Turova. Napao je na vrhu Turmalea i zadržao prednost posle spusta i pobedio etapu posle solo vožnje od 130km! Na Turu 1971. je vozio agresivno na spustu, a pratio ga je najveći rival, Luis Okanja. Merks je pao i skliznuo sa puta, a Okanja je pao preko njega. Međutim Merks je odmah ustao, a Okanja se povredio i izgubio trku.
4. Gastone Nencini:
Bio je najbolji spustaš svog vremena i svi su ga se plašili. Pobedio je Điro 1957. i Tur 1960. Bio je solidan ol-raunder, mogao je da pobedi na svim vrstama terena, međutim bio je master spusta. U eri loših puteva i teških bicikala, Nencini je bio u stanju da nadoknadi mnogo vremena u odnosu na sve favorite. Rafael Geminiani, vozač iz tog vremena je jednom izjavio- ”Na spustu ćete pratiti Nencinija jedino ako imate želju da umrete.”
Ove reči su se pokazale na Turu 1960. kada je Rodžer Rivier, najveći rival Nencinija na tom Turu, pokušao da ga prati nizbrdo, ali je pao, katapultirao se 40m, polomio rebra i gadno povredio leđa, a potom završio karijeru. Inače Rivier je bio superioran hronometraš i imao je velike šanse da pobedi Tur.
3. Vinćenco Nibali:
”Ajkula iz Mesine” se smatra najboljim spustašem današnjice. Njegov nekadašnji suvozač Ted King je jednom izjavio- ”Nibali ide nizrdo kao kamen kroz vodu”. Samo pra vozača mogu da se zadrže sa njim na spustu, da prate njegovu koncentraciju i liniju kojom ide koja je neverovatno precizna. Nibali kaže da je ključ samopouzdanje, razvijanje velike brzine posle skretanja i da se pedale okreću jače kada ostali koče.
Spust je bio ključ za njega kada je pobedio etapu na Điru 2010. u Asolu, ali i 2011. kada se mučio u Dolomitima, ali se vratio na spustu i sačuvao mesto na podijumu. Nibali je bio ključ i za osvajanje Đira 2010. Ivana Basa. Nibali je čitao krivine Basu koji je užasan spustaš i na spustu sa Mortirola su uzeli majicu lideru Davidu Aroju.
2. Tor Hušovd:
Norvežanina mnogi smatraju najboljim spustašem današnjice. Imao je nekoliko neverovatnih spusteva tokom više izadanja Tura. Godine 2009. Hušovd se borio za zelenu majicu sa Kevendišom. Hušovd je ljutito napao solo na etapi 17. u Alpima i uzeo prolazni cilj. Kevendiš je te godine pobedio 6 etape, naspram Hušovdove jedne, međutim Hušovd je bolji brdaš i spustaš i to je bila velika razlika.
Na Turu 2011. je vozio možda najbolji spust svog života. Tada kao aktuelni svetski šampion je leteo nizbrdo brzinom 110km/h uhvatio lidere, Monkutjea i Žeremija Roa, koji su ima više od 2 minuta prednosti! Tri dana kasnije na istom Turu, je napao na istom spustu gde je Beloki pao 2003. i odsprintao sunarodnika Edvalda Bosona Hagena i timskog kolegu Rajdera Hesjedala. Boson Hagen je međutim sledećeg dana pokazao karakter i iz još jednog bega pobedio etapu.
Ono što je Hušovda činilo vrhunskim spustašem je kombinacija samopouzdanja i neustašivosti, tehnike i preciznosti i čiste snage. Naime Hušovd ima impresivnih 80kg i može da vrti mnogo, mnog vati nizbrdo. Još jedna stvar koja Hušovda razdvaja od ostalih je njegova pamet. Dok ostali troše mnogo snage da idu brzo nizbrdo, Hušovd kombinuje njegovu neverovatnu snagu sa aerodinamikom i spust je njegova ogromna prednost.
1. PAOLO SAVOLDELI
Ideja da se grand tur ne može pobediti na spustu je odbačena od strane Paola Savoldelija, najboljeg spustaša modernog biciklizma. Nadimak mu je soko, što govori koliko je neustrašiv kada put krene nizbrdo. Obe njegove pobede na Điru- 2002 i 2005. su došle zahvaljujući njegovoj sposobnosti da ide protiv gravitacije.
Njegov bivši sportski direkton Šon Jejts je rekao ovo o njemu:
”Nikad nisam video da se neko spušta kao Paolo.Može da ubrza u krivini i ima najagresivniji moguću liniju vožnje. Ali on nikada ne gubi kontrolu. Ono što ga čini da tako posebnim je da on uvek ima kontrolu”.
Na Điru 2005. je imao majicu na poslednjoj odlučujućoj etapi i opasno je zaostao za Simonijem i Ruhanom, međutim sleteo je nizbrdo kao raketa i po drugi put je osvojio Điro. Savoldeli je učinio da spust izgleda lako. Tvrdi da je to zbog toga što se bavio alpskim skijanjem i da se oseća udobno pri velikim brzinama. To je uvećalo njegovo samopouzdanje nizbrdo i mogao je da nadoknadi mnogo vremena koje izgubi na usponima ili napadne nervozne rivale nizbrdo.
[embedded content]
Facebook Comments
comments
Powered by New Facebook Comments
