Tonijevi drveni blatobrani – bicycle wood fenders by Tony

Zato sam odlučio  da napravim nešto što će zaintrigirati maštu vozača bicikala i pomeriti granice pojma  “bicikl” u estetskom  smislu. Posle višemesečnog rada, sa zadovoljstvom vam mogu  predstaviti svoj novi proizvod: Tonijeve drvene blatobrane > “Tony’s wood bicycle fenders”.

Na samom startu sam se susreo sa jednim od najvažnijih pitanja u vezi ovog projekta-koliko je drvo postojano i kako ga zaštititi od spoljnih uticaja-sunce, kiša, niske temperature itd? Posle višenedeljnog traganja (čitaj-prevrtanja gomile literature, savetovanje sa nekoliko majstora iz branše obrade drveta), mogao sam najzad krenuti u avanturu same izrade ovih lepih blatobrana.

Početak
Prvih dvadesetak modela su naravno završili neslavno. Rad sa drvetom deluje na mene veoma inspirativno ali sa druge strane je veoma zahtevan zadatak.”Kako saviti drvo u luk” je bio prvi zadatak. Pratio sam ono sto kažu knjige, ali dok se nisam susreo “uživo” sa zadatim problemom nisam mogao predpostaviti koliko je komplikovano. S’obzirom da sam veoma strpljiv a u isto vreme i tvrdoglav da isteram ono što sam u glavi zacrtao najzad sam dobio jedan oblik sa kojim sam bio zadovoljan. Prav, črvst a dovoljno fleksibilan da se može podeđavati tako da prati idealno liniju spoljašnje gume pri montaži.

Od samog starta mi je delovalo kao da fali nesto celoj ovoj akciji. Da bih stavio tačku na “i”  i izdvojio se od ostalih koji rade drvene blatobrane, nešto interesantno mi je palo na pamet. Imam dobrog drugara koji se bavi pirografijom tako da sam njega zamolio da mi odradi neku aplikaciju.. Dadoh mu jedan par blatobrana i posle par dana-iznenađenje. Moji blatobrani su progovorili! Najzad! Našao sam rešenje kako da akcija ode malo dalje.

Problem zaštite drveta
 Sati i sati premazivanja zaštitnim poliuretanskim lakom, šmirglanja, poliranja dovođenja do savršenstva sa kojim sam mogao krenuti dalje. Napravio sam i završni premaz koji daje “staklo” efekat – tada sam tek mogao reći da sam zadovoljan.

Test drveta
Naravno da sam morao testirati dosadasnji rad i to na sledeći način: potopio sam gotovi blatobran u vodu, držao ga tako potopljenog u vodi 24 sata i posle toga-pravac na sunce na avgustovskih 37 stepeni… pa kud puklo. I tako tri dana. Za sva tri dana tog “expermenta” se nisam usudio pogledati ni jedan sekund. ”Šta će biti – biće” pomislih u sebi. I tako posle tri dana prženja na suncu… uzeh ga u ruke, postavih ga na ravan sto, duboko uzdahnuh i… pogledah!? Nije mrdnuo ni milimetar ni u jednom pravcu! Mojoj sreći nikad kraja, operacija može ići dalje!

Metal & drvo
Sledeći korak bio je napraviti držače od nerđajućeg čelika koji će biti čvrsti i lepi za oko. Ni sam ne znam koliko majstora sam odbio zbog toga što su  odradili kako se meni nije svidelo tako da sam bio primoran (ah…mojoj sreći nikad kraja) da kupim neophodan alat i materijal i upustim se u novu avanturu. Prohrom je veoma čvrst material i nije ni malo lako obraditi ga. Prohromski  kamen za brusilicu, prohromska burgija za bušilicu-sve specijalni alati sa kojima nisam imao prilike da se susretnem ranije ili sam se susretao vrlo retko. Ali  sam uspeo privesti i tu operaciju kraju.

Sklapanje
Sastavljanje prvih blatobrana sam odradio uz izuzetnu dozu adrenalina. Višemesečna akcija se na kraju-isplatila. Imao sam nekoliko stvari u tom trenutku u glavi koje su mi se vrzmale: ”Gotovo je. Ponosan sam sto sam odradio ovaj izuzetno lep par“.

Rezime
Za svaki par blatobrana meni je potrebno oko dve nedelje rada. Obraćam paznju na svaki milimetar drveta da bude lepo obrađeno, prelakirano, ošmirglano – jednom rečju-savršeno! Sve pravim ručno, mašine upotrebljavam minimalno samo u slučajevima kada je to neophodno (sečenje prohroma, bušenje rupa i slično). Ni jednog trenutka mi nije palo teško da odrađujem sve ovo, samo zato što volim svoj posao kojim se bavim i volim da ni od čega napravim nešto. Problemi na koje sam nailazio tokom izrade prelazili su u radost stvaralaštva kad bih ih prevazišao. Blatobrani najverovatnije neće nikada zaživeti u serijskoj proizvodnji jer takvom proizvodnjom moj blatobran gubi smisao, a ponajviše dušu.

Neponovljivi trenutak je kada jednom običnom parčetu drveta udahneč novi život. Kada to isto parče drveta počne da „govori“ dok ti voziš bicikl, a samo ga ti poseduješ i niko više. Lepo ti je, jer osećaš se posebno

                                                                                                                                                                        napravio-napisao: TONI MILOŠEVIĆ

Izvor: BiciSvet