Svetski dan bicikla, prevoznog sredstva koje postaje masovno zastupljeno i u Srbiji
Kakve veze pandemija jednog virusa ima sa vožnjom bicikla?
Dva veka unazad, bicikl je jeftino prevozno sredstvo koje ima značajne benefite po zdravlje, održivi razvoj i zaštitu životne sredine. Bilo da se koristi svakog dana na relaciji kuća-posao, u rekreaciji, profesionalnom sportu ili kao sredstvo putovanja (tzv. cikloturizam), bicikl ima svoje mesto u saobraćaju, u zakonima i infrastrukturi, kao i u planiranju razvoja gradova.
Tako je i u Srbiji koja se, kao i većina zemalja Evrope, suočava sa drastičnim porastom broja biciklista na ulicama. Značaj biciklizma i statistiku pre dve godine su prepoznale i Ujedinjene nacije, koje su današnji datum, 3. jun, proglasili za Svetski dan bicikla.
Sve više reakcija država na povećanje broja biciklistaDržave u našem komšiluku ubrzano usvajaju praktične i jednostavne mere koje bi trebalo da povećaju broj biciklista na ulicama, ali i da odgovore na sve veći broj biciklista, kaže za 021 predsednik Novosadske biciklističke inicijative (NSBI) Marko Trifković.Kako kaže povodom Svetskog dana bicikla, svedoci smo da se iscrtavaju privremene biciklističke trake u Tirani i u Budimpšeti, a o sličnim inicijativama razmišljaju Hrvatska i Slovenija.
“Neke države su to mnogo ozbiljnije shvatile, pa su i prognoze malo optimističnije. Recimo, u Britaniji se prognozira da je sada prelomna tačka za bicikliranje i da se očekuje da čak 14 miliona Britanaca izabere bicikl umesto automobila u bliskoj budućnosti. Britanska vlada je zato odlučila da sa dve milijarde funti podrži ulaganja u biciklističku infrastrukturu, a očekuju da će zdravstveni benefiti biti izuzetno veliki i da će njihova služba zdravstvene zaštite u sledećih 20 godina uštedeti 17 milijardi funti. Ako se 25 odsto svih putovanja bude odvijalo biciklom do 2050. godine, dugoročna korist biće 42 milijarde funti”, navodi Trifković za 021.
On napominje da se kolovozi Berlina i Budimpešte poslednjih nedelja pretvaraju u biciklističke trake, kao i da Beč širi zone “smirenog” saobraćaja u ulicama stambenih naselja.
“Brisel, koji poput našeg Beograda, slovi za grad koji nije izričito biciklistički, uveo je unutar celog centra ograničenje 20 kilometara na sat, a isto je učinio i Milano. Ono što je poslednja vest je da se u Atini proširuje biciklistički saobraćaj i to će verovatno zahvatiti mnoge naše turiste kao novost tokom posete”, kaže predsednik NSBI.
Srbije postaje deo međunarodne biciklističke rute zahvaljujući Eurovelo ruti, koja se prostire Srbijom i čiju izgradnju u najvećoj meri finansira Evropa. Do ovakvih ulaganja došlo je nakon što je EU prepoznala značaj cikloturizma u više aspekata i potom dala priliku država (poput Srbije) da konkurišu za sredstva i od svojih prigradskih i gradskih, mahom neuređenih puteva stvore profitabilnu, zdravu biciklističku rutu. Na pitanje 021 koliko je cikloturizam popularan, Trifković kaže da se može govoriti o dve vrste “putovanja” biciklom – o međunarodnom, dugoprugaškom biciklizmu i o lokalnom cikloturizmu.
“Iako se češće priča o dugoprugaškom biciklizmu, pored nas prolazi Eurovelo ruta, koja prati Dunav i dovodi nam mnoge turiste iz Nemačke, Austrije i drugih zemalja. Međutim, taj ‘mikrocikloturizam’ je ono što je značajno u smislu da je to većem broju ljudi dostupno – ako vi krenete iz Novog Sada, sigurno nećete ići hiljadu kilometara na biciklu u startu, već će najveći broj ljudi u početku obilaziti obližnja sela, ići na izlet ili u piknik i na taj način osnaživati lokalnu privredu i turizam u manjim mestima. Kod nas je konkretno staza koja je urađena od Futoga do Begeča iskorak i ako se budu razvijali i pravci ka Kovilju, Rumenci i ka Banstolu (Beogradu), to će zaista biti fantastično”, napominje Marko Trifković.
Novi Sad – grad biciklista
Nedavno su čelnici Novog Sada, najavljujući dugoočekivana ulaganja u biciklističku infrastrukturu, zaključili da u gradu postoji oko 30.000 biciklista, što je impozantan podatak za grad od blizu pola miliona stanovnika. Međutim, na pitanje 021 da li je ova cifra realna, naš sagovornik kaže da je stvaran broj mnogo veći.
“Tih 30.000 biciklista je poslednja zvanična procena s kraja 2018. godine i ona je spomenuta u Smart studiji Novog Sada. To znači da ove podatke možemo da posmatramo vrlo konzervativno. Ono što možemo da vidimo na ulicama je da je broj biciklista zaista velik i ako uzmemo u obzir kako je bilo tada, da postoji trend rasta i da je trenutna epidemiološka situacija do te mere eskalirala u vidu prodaje bicikala, zaista se može reći da je broj gotovo izvesno mnogo veći i da će biti veći. Pandemija je pokazala slabosti sistema javnog prevoza, prvenstveno u smislu zdravstvene bezbednosti i mislid ma se zato ljudi dobrim delom opredeljuju za bicikle. Takođe, trenutna ekonomska situacija za mnoge nije baš sjajna i mislim da će sve više ljudi usmeravati u pravcu biciklističkog saobraćaja”, zaključuje naš sagovornik iz Novosadske biciklističke inicijative.
Izvor: 021.rs / Gorica Nikolin
