Srbija u EuroVelo uniji
Put kojim je Evropa već došla do nas, a da to skoro nismo ni primetili. Ime mu ( ili joj ) je EuroVelo 6. Ima puno braće i sestara. Za sada ih je 12. Sve skupa na leđima nose 60 000 kilometara naj: lepših, uzbudljivijih, poznatijih, jedinstvenijih lokacija i predela Evrope. Imamo sreću da EuroVelo 6 krivuda Srbijom u dužini od 665 km tik uz Dunav, sve tamo od Atlanskog okeana pa do Crnog mora, sve skupa više od 4000 km.
Dolinom Loare (čuli ste valjda za njene dvorce), podno Švarcvalda (odakle Dunavom polazi sva ova voda), kroz Ulm (odakle je Dunav plovan), plešući valcer usred Beča, brojeći mostove zaljubljene Pešte i Budima, dotaknuvši Hrvatsku, ulivši se u more Srbije koga više nema, ključajući u najdubljem Kazanu jedne evropske reke (90 m) i najzad očešavši se o Karpate razli se deltom u more koga ima.
Još 2004 godine rodila se ideja da se taj put prodje biciklom, ispita, snimi i najzad obeleži.
Table sa ucrtanom biciklističkom maršutom, precizni putokazi sa ubeleženim rastojanjima i
porukama za sivu nam masu, produkt su, gle čuda, posla koji i kod nas može da se završi i ubere plod ljudi koji su imali viziju. Tu pre svega mislim na Jovana Erakovića među prvim promoterima Cikloturizma. Bez ljudi iz GTZ-a (Nemačke organizacija za tehničku saradnju) STAVI LINK NA OVO BOLDOVANO http://www.giz.de/en/worldwide/303.html ta ideja bi se i dalje zvala samo vizija. Čovek koji je pokrenuo realizaciju je Wolfgang Limbert, nekadašnji šef GTZ za Srbiju, uz asistenciju Nebojše Matijaševića, glavnog koordinatora ove akcije.
Možda su ti ljudi iz GTZ-a, kada su se odlučili da podrže projekat mislili prevashodno, ili malo više, na hiljade Germana koji bi da ne zalutaju brdovitim Balkanom na putu ka Crnom Moru. Pa šta nas briga ako briga za njihove prija i nama.
Osam mapa puta od Budimpešte do Konstance štampala je kartografija Huber. Posao je gotov i mi smo ovih dana postali deo Evrope, a da nikoga ne treba da izručimo, već Evropi da poručimo da smo stigli i da oni treba da stignu do nas.
Proslo je veĆ par godina da su se promoteri, novinari, turoperateri i gurmanski eksperti iz Nemačke, Austrije, Švajcarske, Belgije, Holandije i Luksemburga, znojili i kisnuli nasipima, uvalama, mrtvajama, salašima, skelama, asfaltima, jezerima, virovima… Nahranili ribljim čorbama, paprikašima, pohovanim koprivama, rezancima s makom… a tek so i hleb. Prvi put su probali vino sa Fruške gore i vino od kupina sa Kapetan Mišinog Brega. Čudili se da dunja ne mora samo da krasi ormare već se može piti. Radoznalo posmatrali biciklistički lift na Brankovom mostu (kažu: oni nemaju), nisu verovali da imamo brojač prolazaka bicikla, uliven u asfalt, kod Lepenskog Vira (ove godine je zabeleženo nešto više od 3000 biciklista koji su pedalirali „našom stranom ulice“).
Ljudi, vi koji živite uz Dunav, a i vi malo dalje, otvorite vrata svojih domova, dozvolite dvotočkašima da u vašem dvorištu na jedan dan podignu svoju kuću. Vozači pazite na njih (i na nas), dozvolite im da bezbedno predju naše pragove. Virus, pardon, jesen i zima su iza nas, a lepo vreme pred nama. Provozajte se ovih dana pored reka (ili prošetajte), videćete table i putokaze u oba smera i ka Atlanskom okeanu i ka Crnom moru. I tamo i ovamo.
Došlo je vreme da i mi možemo krenuti gledajući u te putokaze. Valjda je to sloboda kad možeš i doći i otići? Bacite pogled na svet iz biciklističke perspektive. Autor ovog teksta je srećnik koji je malim delom bio podrška ove promotivno – uvodne priče u ciklosvet, a i sam više od 20 godina širi virus cikloskitanja koje ima za cilj:
– Isticanje važnosti bicikla kao omiljenog, neophodnog, racionalnog ( u urbanim uslovima ), ekološkog i atraktivnog prevoznog sredstva;
– Povećanje svesti ljudi da je ovaj drugačiji vid putovanja deo očuvanja zdravlja ljudi i životne sredine.
Dobro došli u Euro Ciklo Uniju.
Korisni linkovi:
www.eurovelo.org
www.donau-info.org
www.ciklonaut.com
Slobodan Katić/bajs.co.rs
