Srbija razvija turizam na dva točka
Alpski regioni Austrije više novca zarade od biciklista nego od skijaša, pa ne čudi što Srbija godinama pokušava da razvije ovaj turizam na dva točka.
U zemljama EU na 1.000 stanovnika “dođe” čak 500 bicikala, a svake godine se proda 15 miliona novih dvotočkaša. Ovo, kao i činjenica da 45 odsto Nemaca na odmor nosi bicikl, dovoljno govore koliko bi naša zemlja mogla da zaradi od cikloturista.
“Prve godine, kada je otvorena deonica na Dunavskoj ruti Bratislava – Budimpešta, ovaj put je prešlo 300.000 biciklista. Srbija je deo Dunavske rute, koja spaja Atlantik sa Crnim morem, a brojčanik biciklista kod Golupca je zabeležio 15.500 prolazaka pre nego što su ga građevinci oštetili. Dakle, realan broj je da srpskim delom “Evro velo 7″ prođe oko 30.000 cikloturista. Stranci prelaze celu rutu kroz Srbiju, jer smo i dalje zanimljivi, novi i neistraženi, a od lokalnih turističkih organizacija zavisi koliko će neko mesto zaraditi na njima. Cilj nam je da se obeleži sve kraj ove rute, da bi biciklisti svratili u, recimo, Viminacijum”, rekao je Branko Banović, predsednik Biciklističkog saveza Srbije.
Biciklistički savez Srbije pokušava da sa lokalnim turističkim organizacijama promoviše i druge rute, poput “savske rute” (od ulaska u Srbiju do Ušća) ili “moravske rute”.
“Posebno nas interesuje “moravska ruta” duž koje treba napraviti staze i obaveštenja. U slivu Morave su vrhunske destinacije, a u Vrnjačkoj Banji se pravi cikloturistički centar, a hotel “Fontana” hoće da organizuje ture sa vodičem, čuvanje bicikla i slično. Radimo dve godine i sa Vršcem, Sremskom Mitrovicom i Sremski Karlovcima”, istakao je Banović.
U Zapadnoj Srbiji već postoji 15 mapiranih etapa sa 400 kilometara biciklističkih staza duž Drine, preko Užica do Peštera, a najviše biciklista ima na Zlatiboru i Tari, jer svuda mogu da se iznajme.
“Čak 19 miliona Evropljana letovanje provodi na biciklu. Kroz čitavu Evropu postoji 12 osnovnih ciklopravaca i sijaset manjih, regionalnih obeleženih staza, obično po nasipima reka koji su i najatraktivniji, ali i najblaži za vožnju. Kod nas su to staze duž Tise, Dunava i Morave, koje predstavljaju međunarodne velopravce broj 6, 11 i 12 i spajaju severnu i srednju Evropu sa Mediteranom i Crnim morem. Iskustva su pokazala da izgradnja koridora dosta utiče na razvoj regionalnih turističkih privreda, uz seoski, nautički i kamperski turizam, kao i čitavu mrežu malih pansiona, cikloservisa, restorana i kafea. Jedan cikloturista kroz našu zemlju ne proleti brzim autom za jedan dan, već prolaze kroz Srbiju od pet do deset dana i za to vreme: jede, pije, spava, odlazi u muzeje, posećuje koncerte i u večernje izlaske”, saopštio je Ištvan Dekanj, član udruženja “Jugociklin kampanje”.
IZVOR: rtv.rs
