Legendarnom biciklisti lopovi odneli medalje: Ukrali su mi ceo život
Dok u starom odelu pognutih ramena stoji u sred pobacanih stvari, garderobe i knjiga po podu svog doma na Zvezdari, Živorad, ili “Legendarni Žika” kako ga zovu svi koji o njegovoj karijeri znaju bar nešto, najviše tuguje za odnetim uspomenama.
– Ukrali su mi najdragocenije stvari u nedelju uveče dok sam bio u avionu. Baš tada sam se vraćao iz Kalifornije gde sam bio kod sina. Vrata kuće sam jedva otvorio od svih stvari koje su bile po podu. Verovatno su tražili novac, pa kad ga nisu našli uzeli su sve što je bilo od mesinga, lovačke puške koje sam dobio kada sam izlazio iz armije, pa čak i ručne vezene goblene sa zida. Najžalije mi je za moje pehare, medalje i odlikovanja – tiho priča Žika dok nam rukom pokazuje na policu nekada punu osvojenih nagrada.
Na njoj sada stoje samo dva pehara i tri medalje koje su lopovi “propustili”. Svi vojni ordeni koje je dobio kao ratni veteran Drugog svetskog rata su ukradeni. Ostale su samo kutije u kojima su nekada brižljivo čuvani.
– Skinuli su čak i srebrni državni grb koji je stajao na zahvalnici što sam bio u armiji – priča šokirano legenadarni biciklista dok sa poda podiže i bačenu fakultetsku diplomu njegovog sina Miodraga.
Dok šeta po kući, shvata da mu je ukradeno i 300 značaka o biciklizmu iz celog sveta, skupocena umetnička slika, pa i životinjski rog koji mu je sin doneo iz Argentine. Lopovi nisu odneli samo pet bicikli, od kojih je jedan iz 1938. godine.
– Žena mi je pre mesec dana umrla od raka jetre u mukama, a lopovi su odneli i njene bunde i garderobu koju nikada nije obukla. Odneli su i njen nakit, verenički prsten i naše burme. Sve što smo za 62 godine braka sticali je za noć nestalo – kaže setno.
Žikino ime znaju svi ljubitelji “dvotočkaša”. Akitvno se bavio biciklizmom od 1938. pa sve do 1959. godine. Za to vreme vozio je na više od 1.000 trka i na dva točka prešao oko 350.000 kilometara. Upravo zbog toga mu je prošle godine Udruženje državnih reprezentativaca uručilo nagradu za životno delo. Jedino tu nagradu mu lopovi nisu odneli.
– Član reprezentacije Jugoslavije bio sam 15 godina: bio sam prvi na trci kroz Jugoslaviju, 1948. godine sam učestovao u Prvenstvu sveta u Holandiji, a tada sam bio i kandidat za Olimpijadu… Kad sam završio profesionalnu karijeru, kroz moje ruke je prošlo toliko dece, a trenirao sam i Miodraga Femića koji je pet puta bio prvak države – živahnije i s ponosom priča Žika o svojim brojnim sportskim uspesima koji mu jedini ostaju
Voziću bicikl dok sam živ
Iako je zagazio u 10. deceniju života bicikl i dalje vozi svaki dan.
– Biciklizam je najveće zdravlje i voziću dok sam živ. Svake subote vozim trke kroz Beograd, a i inače svuda idem biciklom, pa čak i do vikendice van grada – kaže on.
Izvor: Blic.rs Foto: Blic.rs; Ulice za bicikliste / Stefan Ristić
