Koliko košta vožnja biciklom na posao – čist račun, duga ljubav

Mnogo puta sam video tekstove na temu koliko košta vožnja bicikla na posao, često uz poređenje sa odlaskom na posao autobusom ili autom. Nažalost, veći deo toga je nedovoljno detaljan, a i poređenja nisu uvek realna. Pošto imam iskustva iz korišćenja sve tri vrste prevoza, pokušaću da dam svoj prikaz troškova. Napominjem da se podaci odnose isključivo na moj slučaj, a mogu se relativno uspešno uopštiti na Beograd a verovatno i šire.

Ovaj tekst treba shvatiti samo kao nešto detaljniji, subjektivan prikaz šta se sve može očekivati kao trošak u vezi sa odlaskom biciklom na posao, a i koliko bi slična varijanta koštala ako se ide autom ili javnim prevozom. Pri tome, pretpostavka za auto je da ga već imate a za bicikl da ga popravljate uglavnom sami, mada znam da bi iznosi bili slični i da to nije slučaj – novac od kupovine alata bi otišao za „ruke“ majstora.

U ovom „koštanju“ razmatra se i utrošeno vreme. Nije svejedno ako vreme provodite „viseći“ kod mehaničara jer vam se auto stalno kvari, ili gurajući se u javnom prevozu u vreme špica, ili ako trošite dodatno vreme na rekreaciju koju biste inače mogli da dobijete vožnjom bicikla.

Postavka

Moj slučaj je: 5 puta nedeljno idem na posao i nazad (jednom dnevno, radnim danom), idem ujutru i vraćam se popodne (dakle kroz špic), putanja je skoro tačno 4 kilometra u jednom smeru (mereno automobilom). To je 8 km dnevno. U jednoj godini ima ukupno 52 nedelje, pa ako se oduzmu 4 nedelje (20 radnih dana) godišnjeg odmora, jedna nedelja za Uskrs i jedna nedelja za Novu godinu i Božić, ostaje 46 radnih nedelja. To je pod uslovom da ne uzimam bolovanje, i mislim da je dovoljno dobra osnova za računanje.

Kad se sve sabere, u pitanju je 46 * 5 = 230 radnih dana godišnje. To na kraju, iznosi 230 * 8 = 1840 kilometara pređenih godišnje (samo do posla i nazad).

Nažalost, nemam merač brzine na biciklu, inače bih mogao da ovde navedem tačno koliko sam prešao kilometara koje godine.

Sumirani rezultati

Za one nestrpljive, evo odmah tabele sa uporednim prikazom utrošenog novca (za tri godine) i vremena (za godinu dana) odlaskom na posao biciklom, javnim prevozom i automobilom. Detaljne računice za svaku vrstu prevoza se nalaze niže u tekstu.

zeleno – prvoplasirani, žuto – drugoplasirani, narandžasto – trećeplasirani 

1Ovde napominjem da se troškovi za naredne tri godine (potencijalno i nadalje) drastično smanjuju i svode na ovih par hiljada dinara godišnje jer je ovde uračunata kupovina bicikla, opreme i alata.

2Napominjem da su ovo samo dodatni troškovi (novčani i vremenski) u vezi sa dodatnom aktivnošću odlaska na posao autom (a inače ga već imate). Ako bih sada računao ukupne troškove posedovanja, vožnje i održavanja automobila, cifre bi bile neuporedivo veće

Pri tome valja napomenuti da dinamika troškova nije ista za sva tri prevoza. Za bicikl i njegovo opremanje treba izdvojiti određeni novac u startu da bi posle toga godišnji troškovi bili jako niski.

Za druga dva prevoza, u startu nemate ulaganja (pretpostavka je da auto već imate) ili su jako mala (256 dinara za legitimaciju za javni prevoz) a godišnji troškovi su ujednačeni.

Na osnovu svega se može zaključiti da je (makar u mom slučaju) bicikl definitivno najjeftinija opcija od svih (tri puta je jeftinije), ali da se određena količina novca mora uložiti u startu. Takođe, u mom slučaju ako se ide biciklom na posao, troši se nešto više vremena nego ako se ide javnim prevozom ili automobilom. A najbrža alternativa je javni prevoz (ukupno potrošeno vreme).

A sad jedan obrt. Ako vozite bicikl do posla i nazad ne morate da idete na neki sport tj. rekreaciju jer se već rekreirate dok vozite. Niti trošite novac, niti vreme. Ako se pretpostavi da plaćate taj sport bar 1000 dinara mesečno (11 meseci tj. kad niste na godišnjem odmoru) i da idete na taj sport bar 3 sata nedeljno (onih nedelja kad niste na odmoru tj. 46 nedelja godišnje), onda prva tabela izgleda ovako. Cifre za bicikl ostaju iste dok ostali prevozi „poskupljuju“. Bicikl tad definitivno postaje alternativa broj jedan po svim kriterijumima.

zeleno – prvoplasirani, žuto – drugoplasirani, narandžasto – trećeplasirani  

U produžetku teksta sledi detaljna računica za svako prevozno sredstvo.

Bicikl

Novčani troškovi za period od tri godine (kad sam napravio presek) su bili kao u produžetku.

Kupovina bicikla (LINK: http://biciklomnaposaoinazad.blogspot.com/2013/06/kupovina-bicikla-za-odlazak-na-posao-i.html) – polovan bicikl od 65 evra tj. 7475 dinara.

Neophodne popravke i opcione izmene

• Viljuška obična, čelična 8 evra tj. 920 dinara. Nije bilo obavezno.
• Lula 3 evra tj. 345 dinara. Nije bilo obavezno.
• Volan 8 evra tj. 920 dinara. Nije bilo obavezno.
• Sedište 12 evra tj. 1380 dinara.
• Cev sedišta 2.5 evra tj. 287,5 dinara. Nije bilo obavezno.
• Gume 4 kom. = 24 evra (2 letnje i 2 zimske) tj. 2760 dinara.
• Sajle, bužiri 5 evra tj. 575 dinara. Nije bilo obavezno.

Dodatna oprema

• Prtljažnik 20 evra = 2300 dinara.
• Nogara 2 evra = 230 dinara.
• Blatobrani 15 evra = 1725 dinara.
• Prednja korpa 4 evra = 460 dinara.
• Bisage 30 evra = 3450 dinara.
• Brava „U“ tipa koja je, 2005. godine kad sam je kupio, koštala 40 evra = 4600 dinara (i sad ima nešto slično tome za slične pare, od iste firme).

Neophodan alat

• Višefunkcionalni biciklistički alat-perorez 1200 dinara.
• Pumpa velika sa meračem pritiska 2000 dinara.
• Set ključeva veličine 8-17 oko 1200 dinara.
• Plastične polugice za montiranje gume 230 dinara.

Potrošna roba 

• Istrošio se jedan par guma (one letnje, sad vozim one zimske stalno), već sam ih uračunao u cenu. Dakle, jedan par jeftinih guma na tri godine.
• 4 para paknova za V-brake = 800 dinara. Dakle, jedni paknovi mi traju oko godinu i po.

Kvarovi

•  Sintelan lepak 2 evra tj. 230 dinara. Da bih nalepio dodatnu gumu na unutrašnji deo soljne letnje gume i ojačao je da se ne buši. Da sam kupio dobre spoljašnje gume, ne bih imao ovaj problem.
• Krpljenje unutrašnje gume 3 puta = 345 dinara. Da sam kupio dobre spoljašnje gume, ne bih imao ovaj problem.
• Nove unutrašnje gume 4 kom. = 12 evra tj. 1380 dinara. Da sam kupio dobre spoljašnje gume, ne bih imao ovaj problem.
• Olabavljena patrona, zatezanje kod majstora 200 dinara.
• Pukle pedale 2 para PVC-alu i  PVC-čelik = 800 dinara ukupno.
• Pukle pedale 1 par alu-alu = 600 dinara.

Potrošni delovi za održavanje (tečnosti, masti)

• 1 bočica teflonskog ulja 75 ml = 655 dinara
• 1 kanta litijumske masti 800 gr (koju će da naslede i naredne dve generacije) = 400 dinara.
• 1 sprej sa tečnošću za odmašćivanje lanca 400ml = 990 dinara.

Ukupni troškovi za kupovinu bicikla i održavanje za prve tri godine iznose 38.457,5 dinara. Naravno, najveći deo od ovih 38 hiljada dajete odmah u startu (bicikl, oprema, alati, tečnosti 32.057,5 dinara) a posle samo radite održavanje (2.133,33 dinara godišnje).

Vremenski troškovi su:

• Vreme do posla mi iznosi 34 minuta (u proseku) zajedno sa parkiranjem, vezivanjem bicikla, dolaskom do zgrade. Ne presvlačim se niti tuširam otkad sam odlučio da guram bicikl uzbrdo tj. da se ne znojim usput i da pojednostavim sve . Godišnje, to je 230 * 34 = 7820 minuta.
• Vreme za nazad je 20 minuta (u proseku) zajedno sa odlaganjem bicikla na terasu. Godišnje, to je 230 * 20 = 4600 minuta.
• Čišćenje lanca radim četiri puta godišnje i potrebno mi je oko 20 minuta da to uradim. Godišnje, to je 4 * 20 = 80 minuta.
• Štelovanje kočnica tj. V-brake paknova radim isto četiri puta godišnje i treba mi oko 20 minuta svaki put. Ukupno, to je 80 minuta godišnje.
• Bicikl čistim ponekad i to traje 5 minuta – bukvalno samo prebrišem vlažnom krpom ram, viljušku, sedište i volan i to je to. Recimo da godišnje potrošim 20 minuta na to.
• Pumpanje guma radim jednom mesečno i treba mi 5 minuta. To je 60 minuta godišnje.
• Menjače nisam ni štelovao ni dirao i radili su odlično. Nisam imao nikakvih drugih stvari u vezi sa redovnim održavanjem.
• Što se tiče kvarova, jednom mi se olabavila patrona i majstoru je trebalo oko pola sata da to dotegne, dakle 10 minuta godišnje.
• A što se tiče svih onih probušenih guma, mogu reći da sam svaki put gubio oko 20 minuta na zamenu gume tj. na krpljenje iste. Pošto je tih krpljenja-zamena bilo sedam komada, to je 20 * 7 = 140 minuta za tri godine tj. oko 46,66 minuta godišnje. Međutim, ovaj trošak je lako mogao biti izbegnut da sam izabrao dobre gume sa zaštitom od bušenja.

Ukupni vremenski utrošak je 7820 + 4600 + 80 + 80 + 20 + 60 + 10 + 46,66 = 12716,66 minuta godišnje. To je 8 dana, 19 sati i 56 minuta koje provedete na biciklu i radeći stvari u vezi sa njegovim održavanjem.

Javni prevoz

Mesečna karta (za zaposlene) iznosi 3275 dinara a 1833 dinara košta polumesečna karta. Elektronska karta za pojedinačnu vožnju kupljena u prodavnici iznosi 73 dinara, a ako kupite papirnu u vozilu, to je 150 din. Vremenska karta je 114 dinara i važi 75 minuta koliko god prevoza da promenite. Kilometraža u ovoj varijanti prevoza nije bitna, samo zona grada u kojoj se vozite.

Izdavanje personalizovane tj. kupovina nepersonalizovane plastične smart kartice (prva je za mesečne karte, druga za pojedinačne karte) plaća po 250 dinara i obe traju po tri godine.

Novčani trošak je sledeći:

• Ako koristite jednu liniju prevoza do posla a plaćate pojedinačne karte, treba vam minimum dve pojedinačne karte dnevno (jedna za odlazak a druga za povratak) i to iznosi 230 * 2 * 73 = 33580 dinara godišnje. Ali, ako se nešto desi pa morate da promenite prevoz, ako idete još negde ili ako zaboravite da dopunite smart karticu pa kupujete kartu u vozilu, sve plaćate dodatno.
• Ako menjate više linija prevoza do posla a hoćete da plaćate pojedinačne karte, onda je varijanta sa vremenskom kartom najisplativija i iznosi 230 * 2 * 114 = 52440 dinara godišnje.
• Sad vam je verovatno već jasno da je realno najisplativije da kupujete mesečne karte, i to iznosi 10 * 3275 + 2 * 1833 = 36416 dinara godišnje (deset meseci radite, a dva puta po pola meseca ste na godišnjem odmoru pa vam ne treba markica za ceo mesec). Košta više nego pojedinačne karte ako imate direktnu liniju do posla, ali je razlika svega 2800 dinara godišnje a mnogo je komfornije. Ova varijanta vam ostavlja mogućnost da koristite taj prevoz neograničeno u toku mesec dana tj. da i posle posla idete koliko i gde hoćete.
• Tu treba i uračunati i onih 250 dinara za izdavanje personalizovane smart kartice koja traje tri godine i oko 6 dinara za fotokopiranje lične karte.
• I još jedna stvar. Trebalo bi da platite sebi i neku rekreaciju pošto se ne rekreirate dok idete na posao. Ali, to ne rade svi i ne mora da košta uopšte (recimo da idete da trčite ili igrate košarku na terenu u kraju) tako da je zaračunati novčani trošak nula.

Sa svime ovime u vidu, ukupan trošak za tri godine iznosi 109.504 dinara. Početni trošak je 256 dinara a, ukupni novčani godišnji troškovi su 36416 dinara.

Vremenski gledano, trošak je sledeći:

• Vreme potrebno da se izvadi personalizovana kartica – npr. oko 30 minuta tj. 10 minuta godišnje. Ne računam tu vreme koje vam je potrebno da stignete do mesta za izdavanje kartica.
• Vreme potrebno da se uplati dopuna – npr. oko 5 minuta tj. 60 minuta godišnje. Uplatnih mesta ima svuda – prodavnice, trafike i slično.
• Vreme potrebno da se stigne na posao – u mom slučaju, prosečno 19 minuta u jednom smeru po špicu (merio sam na pun minut i izvukao prosek, nisam odvojeno merio proseke za vreme odlaska i za vreme dolaska). Godišnje, to je 230 * 19 * 2 = 8740 minuta tj. 6 dana, 1 sat i 40 minuta.
• U ovo gornje vreme ulaze mnogi faktori: koliko se čeka prevoz, gubitak vremena zbog špica, gubitak vremena ako se desi nešto nepredviđeno (sudar, pokvareno vozilo zakrčilo put, radovi u toku…). Sve je to već uračunato u ovih mojih 19 minuta.
• Imate i još jedan gubitak u vremenu. Trebalo bi da odvojite i posebno vreme za rekreaciju. Ako je to npr. 3 sata nedeljno (3 puta nedeljno po sat) onda godišnje to iznosi 230 * 180 = 41400 minuta godišnje – više nego što provedete vozeći se na posao. Ali, opet, pošto se ne rekreiraju svi, recimo da je i tu utrošak nula.

Ukupni vremenski utrošak je 8740 + 10 + 60 = 8810 minuta godišnje. To je 6 dana, 2 sata i 50 minuta koje provedete u javnom prevozu i radeći stvari u vezi sa javnim prevozom.

Automobil

Gubi sigurno bitku u svakom smislu. Možda je ne gubi jedino u komforu tj. u činjenici da sedite sve vreme sami, puštate muziku koju volite i trošite najmanje lične energije da dođete na posao. A to je, izgleda, mnogima i najbitnije jer veliki broj ljudi koje poznajem upravo ovako ide na posao.

Automobil ima jedan neprevaziđen kvalitet koji ga skroz stavlja van konkurencije u odnosu na bicikl, ali i na javni prevoz. To je ono kad treba da idete negde porodično, po gradu ili na put. Po mom mišljenju, tad auto jedino ima smisla. Ali kupovina i održavanje automobila samo da biste otišli njim na posao i nazad je bacanje para.

Zbog toga ću novčane i vremenske troškove za auto izvesti na osnovu pretpostavke da već imate auto i da ćete sad samo da ga dodatno upotrebite kao prevoz na posao. Dakle, neću zaračunati troškove koje biste i inače imali oko njega već samo one koji su u vezi sa dodatnom kilometražom zbog odlaska na posao. Takođe, računam da se vozite sami (što po nekim statistikama i jeste najčešći slučaj) tj. da ne vozite još nekog na posao niti se vozite u tuđem autu.

Novčani troškovi su:

• Kupovina automobila – par hiljada evra u startu i par stotina ili, čak, hiljada evra godišnje zbog opadanja vrednosti istog. Tu je i trošak koji imate svaki put kad menjate auto. Ove troškove ne računam u klasičnom smislu, pošto je pretpostavka da već imate auto. Ali, poslužiću se računicom taksista – opadanje vrednosti po kilometru. Dakle, ako je radni vek jednog auta oko 150000 kilometara, i ako taj auto košta npr. 7500 evra nov (jeftin nov auto zbog najlakše računice), to znači da svaki kilometar vožnje košta 0,05 evro centi. To znači da se tih 1840 kilometara godišnje svede na 1840 * 0.05 = 92 evra godišnje tj. oko 10580 dinara godišnje zbog habanja automobila (kurs 115 dinara za evro).
• Redovni servisi – bar oko 50 evra godišnje. Ako je servisni interval 15000 kilometara, tih 1840 kilometara godišnje će doprineti jednom dodatnom redovnom servisu otprilike svakih 8 godina tj. koštaće 50 / 8 = 6.25 evra godišnje tj. 718,75 dinara godišnje.
• Kvarovi, vanredni servisi – zavisi da li je auto nov, pod garancijom ili ne. Ali, ovaj trošak neću da računam jer se ne može predvideti.
• Registracija – bar oko 100 evra godišnje, i to za najmanji mogući auto. Ni ovaj trošak ne računam jer svejedno mora da se registruje ako ga koristite kao porodični auto.
• Gorivo – njega računam. Da biste prešli tih 1870 kilometara godišnje, treba vam dovoljno benzina. Ako je to neki mali benzinac ili neki veći dizel i ako troši 8 litara na 100 km po gradu (ovo je već prilično varirajući podatak ali moramo od nečega da krenemo), i ako benzin-dizel košta 150 dinara po litru, to će vas koštati 1840 * 150 * 8 / 100 = 22080 dinara godišnje.
• Gume – tih 1870 kilometara godišnje će ipak uticati na dodatno habanje guma. Ako iste gume vozite pet godina, zbog odlaska na posao ćete preći dodatnih 9350 kilometara, a to je npr. trećina radnog veka tih guma (zavisi od gume, ali tako su mi rekli vulkanizeri). Jednostavno gledano, to znači da na svakih 15 godina morate da kupite po jedan dodatni set guma. Ako su to neke jeftinije gume (oko 5000 dinara po komadu) to znači 20000 dinara svakih 15 godina tj. 20000 / 15 = 1333,33 dinara godišnje.
• Cena parkiranja – zavisi gde radite i da li firma ima parking. Ako radite u delu grada gde je uvedena parking zona i ako firma nema rezervisan parking, moraćete da platite parkiranje, iznajmite parking mesto, garažu i sl. A to nije nimalo naivan trošak i pitanje je da li možete da nađete tako nešto. Naravno, pretpostavka je da kod kuće imate to pitanje rešeno.
• Pranje automobila takođe košta, ali to ne računam jer svejedno morate da ga perete ako ga vozite ili ako stoji napolju.
• Ima tu i još gomila potrošnih delova koje prosto ne mogu da zaračunam a koji se, svejedno habaju: kočnice, amortizeri, brisači… To nisu oni delovi pokriveni redovnim servisima (servis tad košta više od predviđenih 50 evra).
• I sad samo još da napomenem isto ono kao i za javni prevoz – trebalo bi da platite i neku rekreaciju. Ali, nije obavezno.

Ukupan novčani trošak za tri godine je 104.136,24 dinara tj. 34712,08 dinara godišnje.

Ovde još jednom moram da napomenem da su ovo samo dodatni troškovi u vezi sa dodatnom kilometražom ako autom idete još i na posao (a inače ga već imate). Ako bih sad računao ukupne troškove posedovanja i voženja automobila, cifre bi bile neuporedivo veće.

Vremenski troškovi su sledeći:

• Vreme potrebno da stignem na posao kolima iznosi 11 minuta – samo vožnja (u proseku). Godišnje, to je 230 * 11 = 2530 minuta
• Vreme potrebno da nađem parking, da se parkiram i otpešačim do kancelarije mi je u proseku 15 minuta. Da, više vremena nego sama vožnja i više vremena nego da sam krenuo autobusom. Stvar je u tome što je sama vožnja oko 11 minuta ali mi treba oko 15 minuta da nađem mesto za parkiranje i da dođem od njega do zgrade. Godišnje, to je 230 * 15 = 3450 minuta.
• Vreme potrebno da se vratim iznosi 12 minuta u proseku – samo vožnja. Gužva je veća izgleda tad nego ujutru iako je ista ruta, ili je neka fora sa semaforima… Godišnje, to je ukupno 230 * 12 = 2760 minuta.
• Vreme potrebno da nađem parking blizu kuće, da parkiram i da otpešačim do kuće iznosi 9 minuta u proseku – tu je ipak lakše naći mesto nego kod firme. Godišnje, to je 230 * 9 = 2070 minuta.
• Vreme neophodno za taj dodatni redovni servis je oko 2 sata svakih 8 godina tj 120 / 8 = 15 minuta godišnje. Ne računam vreme potrebno da se odvezete do servisa i vratite.
• Vreme za zamenu guma je oko pola sata na 15 godina tj. 2 minuta godišnje.
• Svaki put kad sipate gorivo, trošite vreme. Tih 1840 kilometara godišnje je oko 4 dodatna puna rezervoara (ako je 450 km domet sa jednim rezervoarom). Ako vam je pumpa usput, to znači da potrošite možda još 10 minuta dok sačekate red, napunite i platite. Nemam statistiku za ovo već samo procenu pa je procenjeno godišnje vreme 4 * 10 minuta = 40 minuta.
• Kao što sam naveo, trebalo bi auto i da vozite na pranje sa vremena na vreme. I tu se gubi neko vreme, ali predstavlja dodatni utrošak samo ako auto garažirate i ne vozite. Inače ćete ga svejedno prati kad se zaprlja i to i ne zavisi baš od dodatne kilometraže.
• Imate i još jedan gubitak u vremenu, kao i za autobus. Trebalo bi da odvojite i posebno vreme za rekreaciju. Ali, opet, pošto se ne rekreiraju svi, recimo da je i tu utrošak nula.

Ukupni vremenski utrošak je 2530 + 3450 + 2760 + 2070 + 15 + 2 + 40 = 10867 minuta godišnje. To je 7 dana, 13 sati i 7 minuta koje provedete u autu i radeći stvari u vezi sa autom.

I ovde moram još jednom da napomenem da su ovo samo vremenski troškovi u vezi sa dodatnom aktivnošću ako autom idete još i na posao (a inače ga već imate).

Zaključak se nameće sam od sebe – idite na posao biciklom!

Bojan Tomić/Biciklom na posao (i nazad)