Kako je nastao bicikl

Danas ih ima najraznovrsnijih, od klasičnih do onih sportskih sa izuzetno tankim gumama, menjačima i brzinama. Najbrži su bicikli sa punim točkovima i ravnim okvirima, koji funkcionišu kao jedra na jedrenjaku. Uz brzo okretanje pedala, što je glavni uslov za kretanje, vozač ovog dvotočkaša ima i pomoć u vetru koji gura bicikl napred. Poslednjih godina usavršeni su i bicikli za vožnju po neravnom, kamenitom i brdovitom terenu koji imaju čvrst okvir i posebne točkove sa ispupčenjima koje sprečava klizanje po pesku ili vlažnom tlu.

Neki istorijski podaci ukazuju na činjenicu da su drevni Egipćani posedovali napravu na dva točka koja je ličila na današnji bicikl. Ipak, tvorcem prvog bicikla smatra se Nemac baron fon Dres. On je 1817. godine osmislio „mašinu” koja se sastojala od dva točka spojena drvenom šipkom, i nazvao je dresina. Ova dresina funkcionisala je tako što se vozač gornjim delom tela delimično oslanjao na drveni oslonac za ruke, a nogama se odbacivao od zemlje na jednu i drugu stranu, pošto nije imala pedale.

Škotlanđanin Makmilan je oko 1840. godine, iskoristivši dresinu, na zadnji točak namestio „koleno” koje je spojio polugom sa pedalama. Na ovoj napravi Makmilan se vozio toliko brzo da su ga uhapsili zbog „besne vožnje”. Naziv bicikl prvi put je upotrebljen 1865. godine kada je Francuz Lalman pričvrstio „koleno” i pedale na prednji točak vozila koje je podsećalo na dresinu. Ovakav bicikl je nazvan „truckalo” jer je imao drveni okvir i gvozdene točkove. Tri godine kasnije počeli su da se upotrebljavaju metalni točkovi sa šicama i tvrdim gumama.

U godinama koje su usledile pojavio se bicikl drugačijeg izgleda – sa prednjim točkom koji je bio znatno veći od zadnjeg. Ovakva naprava bila je znatno viša od dotadašnjeg bicikla, i zahtevala je pravu veštinu vozača da bi se vozila. Oko 1885. godine ovaj dvotočkaš konačno dobija izgled kakav i danas ima.

Bicikl je od tada do danas po izgledu ostao skoro isti, ali su pronalazači u međuvremenu mnogo radili na njegovoj brzini i lakšem upravljanju. Osim bicikla koje danas koristimo, postoje i naprave sa više točkova postavljenih u nizu koje mogu odjednom da voze nekoliko vozača. Tako je u Belgiji proizveden najduži bicikl na svetu koji je imao sedišta i pedale za 35 osoba. Iako je delovao simpatično, bilo je gotovo nemoguće voziti ga jer vozači nisu mogli da usklade ravnotežu.

IZVOR: politika.rs