Kako je bicikl popločao put pravima žena

Dok je još spadao u novu tehnologiju, bicikl je prošao kroz niz iteracija u 19. veku pre nego što je zaista postao mainstream. Dizajneri su se poigravali različitim veličinama prednjih i zadnjih točkova, dodavanjem lanaca i pedala, i testirali mnoštvo mehanizama kočenja.

Do 1890-ih, Amerika je bila potpuno opsednuta biciklom, koji je do tada prilično bio nalik onom koji danas vozimo.  Bilo je na milione bicikala na putevima i potpuno nova kultura je izgrađena oko ove tehnologije. Ljudi su osnovali klubove za dvotočkaše i takmičili se u trkama. Obilazili su zemlju i upoređivali trikove i akrobacije.

Ova pomama posebno je imala smisla za žene. Susan B. Anthoni i Elizabet Kadi Stanton se pripisuje izjava da “žena na biciklu stiže do svog prava glasa”, rečenice koja je štampana i prenošena u novinama na prelazu dva veka. Bicikl je “pojam staromodnog i sporohodnog nežnijeg pola”, kako je Courier (Nebraska) objavio 1895, zamenio “novom ženom, na osedlanom čeličnom konju.” To je ženama dalo novi nivo transportne nezavisnosti koja je zbunjivala kolumniste širom zemlje. Isečak iz The San Francisco Call iz 1895. navodi:

Zaista nije toliko bitno kuda se ova jedna mlada dama uputila na svom točku. Može biti da ide u park na rekreaciju ili u prodavnicu po desetak šnala, da poseti bolesnu prijateljicu na drugom kraju grada ili da dobije recept za negu tena i uklanjanje pega. Recimo da je tako. Ali ono što javnost zanima je gde su sve ostale žene na biciklima uputile? Da li postoji negde neko veliko okupljanje na koje su se sve one uputile i koje će ovaj stari, drhtavi svet probuditi i preurediti?

Drugi, poput ovog novinara Sunday Herald-a iz 1891, bili su daleko manje otvoreni za promene:

Žena na biciklu

Mislim da je žena na biciklu najporočnija stvar koju sam u životu svom video, a Vašington je prepun takvih. Mislio sam da je cigareta najgore što žena može da učini, ali sada sam promenio mišljenje. 

Bicikl, kao nova tehnologija svoga vremena, postao je ogromna kulturna i politička snaga, ali i simbol ženskih prava. “Žena na točkovima je potpuna novina i zapravo je proizvod poslednje decenije veka” objavile su jedne novine u Pensilvaniji 1895. “ona na biciklu vozi ka većoj slobodi, ka većoj jednakosti sa muškarcima, navici da vodi računa o sebi i ka novim pogledima na filozofiju mode.”

Da, vožnja bicikla zahtevala je pomak od krute, svedene, čipkom i karnerima zatvorene garderobe viktorijanskog doba i time najavila eru izloženih gležnjeva, što je bila prava revolucija i predmet potpune fascinacije tadašnjih novinara ženama na biciklu.

Što nas dovodi do prilično neverovatnog primera iz majskog izdanja Njujork Sun-a, iz 1897. Ovaj članak objavljen je na celoj strani, zajedno sa ilustracijama različitih modnih stilova, od stopala do kolena, za žene na biciklu, uz komentare i opise novinara W.J Lemptona. Lempton je svoj esej naslovio: ‘Prisustvo bicikla, od Atlantika do Pacifika – trag čudesne i raznolike lepote’, a ovako su izgledali ženski modeli za bicikliranje koji su toliko intrigirali muškarce toga doba:

I mada je teško danas razumeti veličinu uloge bicikla u pravima žena, treba samo zamisliti vreme kada su žene u Americi još uvek bile decenijama daleko od prava glasanja i preplavljene muškim komentarima na račun njihovih nogu i otkrivenih članaka, i istovremeno mogućnost da žena izađe, popne se na bicikl i odveze se gde god želi, i revolucionarnost ove ‘nove tehnologije’ postaje jasna.

Danas, skoro dva veka kasnije, žene su već letele na Mesec, osvajale najviše planinske vrhove i vodile države, ali lepo je setiti se početka ovog puta i traga koji će bicikl zauvek ostaviti u njemu.

Tamara Koštro / bajsologija.rs    Izvor: theatlantic.com