Dugo obećavanim i najavljivanim javnim biciklima koji će se iznajmljivati na stanicama u više delova grada prvi Beograđani i turisti mogli bi da se provozaju od proleća iduće godine. Ako rok po ko zna koji put ne bude opet pomeren.
Da bi javni bicikli počeli da špartaju i srpskom prestonicom neophodno je da grad izabere privatnog operatera, da se osnuje zajedničko preduzeće, nabavi oprema, sredi 150 stanica i da se na njima postavi 900 do 1.000 običnih i elektrobicikala.
Ovim projektom bili bi obuhvaćeni Stari grad, Palilula, Vračar, Savski venac, Novi Beograd, Zemun, kao i Ada Ciganlija do koje postoji biciklistička staza, ukazuje se u Odluci o usvajanju projekta institucionalnog javno-privatnog partnerstva uvođenja sistema javnih bicikala koja je usvojena na sednici Skupštine grada.
Polovina bicikala bila bi na električni pogon zbog konfiguracije reljefa u starom delu garda i lakšeg kretanja onih koji nisu u punoj fizičkoj kondiciji. Svi dvotočkaši moraće da budu „smart bajk” i „esmart bajk”, što znači da će svaka stanica biti opremljena stalcima za parkiranje i zaključavanje bicikala i punjačima za elektrobicikle. Vozila na ovim stanicama moraće da budu dostupna danonoćno cele godine.
Svaka stanica imaće i softverski sistem za preuzimanje bicikla. Sat vremena iznajmljivanja običnog bicikla okvirno će biti oko 60 dinara, elektrodvotočkaša 80, a prvih pola sata biće besplatno da bi se ova vrsta prevoza popularizovala. Plan je da bude uvedena i mogućnost godišnje članarine.
– Ovim se aktivno bavimo više od godinu dana. Nekoliko velikih kompanija zainteresovano je za ovo partnerstvo. Čim ova odluka stupi na snagu sledi postupak izbora partnera koji bi trebalo da bude okončan posle tri meseca od raspisivanja. Ako sve bude kako treba, prve stanice sa javnim biciklima imaćemo na proleće. Postoje dva sistema za javne bicikle. Jedan, po kome bicikli sa dži-pi-esom mogu da se ostave bilo gde, i ovaj drugi. Mi smo se odlučili za drugi jer svi znamo kakav je mentalitet našeg naroda i kako bi izgledalo to ostavljanje bilo gde – kazao je zamenik gradonačelnika Goran Vesić dodajući da pešaci i biciklisti treba da imaju prednost.
Ugovor sa privatnim operaterom bi, kako je navedeno u odluci, trajao osam godina, a ukupna vrednost projekta bila bi 442.632.022 dinara bez PDV-a, odnosno 3,7 miliona evra. Ideja je da grad i privatni operater u zajedničkom privrednom društvu imaju vlasništvo u skladu sa uloženim i da na osnovu toga dele i dobit.
Grad je rešio da projekat potpomogne sa tri miliona evra iz budžeta, odnosno u svakoj godini po milion. Zainteresovani za operatera, kako stoji u predlogu odluke, kao osnivački ulog najviše će moći da ponudi devet miliona evra i time bi stekao 70 odsto u privrednom društvu. Za ovu opciju nadležni su se, kako je dodao Vesić, odlučili posle sugestija zainteresovanih mogućih partnera koji su želeli da im se ostavi više prostora za ulaganje.
Očekuje se da ceo projekat u potpunosti zaživi najkasnije tri godine od početka sprovođenja. To znači da, kada bi sledeće godine počeo da se sprovodi, najkasnije 2023. sve stanice i svi bicikli bi morali da budu u funkciji.
Do tada bi grad trebalo i da raširi biciklističku mrežu koja, kako se ističe u odluci, trenutno iznosi 77 kilometara i to uglavnom na teritoriji Novog Beograda i Zemuna.
– Ubrzani rast broja vozila na uličnoj gradskoj mreži dovodi do zagušenja saobraćajnica i trotoara, kvalitet vazduha je narušen, a zelene površine se pretvaraju u parking mesta. U situaciji otežanog kretanja građana potrebno je stvoriti alternativu, a jedna od njih je i sistem javnih bicikala koji predstavlja apsolutni trend u svim svetskim metropolama. Osnovni cilj ovog sistema je integrisanje biciklističkog saobraćaja u transportni sistem grada tako da bicikl može lako postati vid prevoza za svakodnevno korišćenje – precizirano je u odluci.
Kako se dodaje, uvođenjem ovog sistema postiže se promocija biciklističkog saobraćaja, povećava se kvalitet vazduha i smanjuju gužve u saobraćaju.
Kao prednost nabrojano je i to što se za pola sata bicikliranja potroši 300 kalorija, što pomaže i u sprečavanju gojaznosti, srčanih bolesti i dijabetesa i što sat vremena vožnje uštedi 1,4 kilograma ugljen-dioksida.
Uvođenje sistema javnih bicikala i proširenje biciklističkih koridora u prestonici najavljivano je u više navrata u poslednje tri-četiri godine. Listovi na kalendarima su se smenjivali, ali je na terenu malo toga urađeno.
A i ono što je urađeno od biciklističke infrastrukture odmah je naišlo na kritiku biciklista zbog propusta na stazama. Kada je reč o uspostavljanju stanica za javne bicikle, ono je 2016. najavljivano za 2018, a 2017. za 2019. godinu. Da biciklisti i dalje prednost u Beogradu imaju samo na papiru i u projektima, ali ne i na ulicama, potvrđuje i sadašnja velika rekonstrukcija ulica od Ruzveltove do Zoo vrta. Saobraćajnice neće dobiti ni metar biciklističkog koridora.
Izvor: politika.rs / Dejan Aleksić Foto: D. Jevremović
