Drugi i treći dan – pripreme za početak treka

Preko dana vlada totalni haos, milion vozila, automobila i pešaka čine totalnu zbrku u saobraćaju koji nije uopšte označen niti uređen.

Taksijem koji ne košta više od 5$ za vožnje uzduž i popreko uspeli smo da dođemo do Budinog hrama i palate majmuna, a onda smo peške kroz masu i gužvu otišli ka Durbar trgu da zapravo vidimo kako to izgleda u centru zbivanja.

Budin hram odvojen je od bučnih ulica zgradama i sve je nekako mirnije kada se uđe u prostor blizu hrama. Veliki broj vernika, ali i turista su ono što pored lepote ove građevine ističu ovo mesto. U blizini se nalaze i drugi manastiri a šetnjom od oko pola sata može se doći i do uzvišenja obraslog u zelenilo koje krije još par prelepih manastira.

Kultura je pomešana između dve najzastupljenije vere – budizma i hinduizma, a one se opet i međusobno spajaju tako da postoje i zajednički manastiri.

Nakon obilaska Budinog hrama otišli smo do Palate majmuna –  uzvišenja na obodu centra grada gde mali majmuni uživaju totalnu slobodu i prave totalni haos.

Postavili smo zastave u želji za mirom nama dragim osobama i nastavili dalje ka užurbanom centru.

Durbar trg je priča za sebe. Uske i totalno neuređene ulice, bezbroj ljudi, sirena i buke nemaju nikakav smirujući efekat već vas teraju da odete iz mase i da malo odmorite od totalnog haosa.

Ostatak dana proveli smo pakujuci se za polazak ka Besisaharu.

Obezbedili smo potrebne medikamente, lek za prevenciju visinske bolesti (diamox) i otišli da uživamo u svežoj limunadi u poznatom mestu u centru grada OR2k restoranu koji preporučujemo svima onima koji se nekad nađu u Katmanduu. Možda malo više turistički po našim utiscima ali opet jedinstven i jako lepo sređen sa sjajnom klopom, fenomenalnom limunadom i pogledom sa vrha na Katmandu.

Sutra je polazak za Besisahar. Odmaranje je na redu za predstojeći put.

Dan dva: Katmandu – Besisahar

Rano ustajanje i spremanje bicikala za transport busem obeležilo je ovo jutro. Do Besisahata nema više od 170 km ali je put totalno katastrofalan. Verovatno i najluđi na kojem smo se vozili prevozom.

Svi pretiču, krivine su non-stop i gotovo je nemoguće voziti preko 60 km/sat. Zato i put traje oko 5h sa pauzama.

Cena karte prevoza se razlikuje od želje i mogućnosti.

Od 350-500 rupija (oko 3,5 – 5$) ako se uzme lokalni bus, do 30$ po osobi za mini bus.
Apsolutna preporuka svima jeste da se ukrcaju na lokalni bus jer će tu vožnju pamtiti do kraja života.

Po izlasku iz Katmanduua, nakon nekih sat i po vožnje zbog užasnih gužvi izašli smo iz grada, ušli u drugi distrikt (nešto poput opšine kod nas) i po prvi put ugledali lepote predela. Zelenilo, bambus, banane, strma brda i male kuće pored puta u kojima ljudi žive i rade ceo utisak čine nestvarnim.

Vožnja je bila sa puno truckanja, naporna ali pre svega uzbudljiva. Pauzu smo napravili pored reke i oko četiri popodne stigli u prestonicu ove regije i mesto početka našeg treka Besisahar – malo veći gradić, prepun lokalnog stanovništva, jako siromašan i neuređen.

Raspakovali smo bajkove, sredili sve što je trebalo da se sredi, napravili malu probnu vožnju i apsolutno euforični otišli na večeru i odmaranje za sutra.

Ovde uveče nema svetla zbog problema sa strujom i sve deluje kao da je napušteno. Ostaje da odmaramo za Anapurna trek koji nas čekaod sutra.

Za četiri dana stižemo u mesto Manang gde ćemo praviti bazni kamp dva dana kao preventivnu meru za bolje izdržavanje promene visinske razlike.

Čujemo se tada, a vi očekujte nove fotografije  prelepe prirode u koju krećemo od sutra!

Bajsologija.rs/Anapurna 2014