Da li je neophodno zaustavljati se baš na svakom crvenom svetlu na semaforu?

Istraživanja pokazuju da prolazak biciklista na crveno svetlo na semaforu nije samo odraz nepoštovanja propisa. Česta zaustavljanja u vožnji troše mnogo više energije, čine bicikliste nebezbednijim i manje predvidljivim za ostale učesnike u saobraćaju.

Država Ajdaho je još 1982. godine dozvolila biciklistima da u saobraćaju tretiraju znak „stop“ kao da se radi o znaku „ukrštanje sa putem sa prvenstvom prolaza“ a crveno svetlo na semaforu kao znak „stop“.

Prema Ajdaho pravilu kada biciklista prilazi znaku „stop“ on treba da uspori i proveri da li mu situacija u saobraćaju dozvoljava da nastavi, te da nastavi ako je put čist. Sa druge strane, crveno svetlo na semaforu je za biciklistu isto što i „stop“ – pod istim uslovima kao i u prethodnoj situaciji on može pažljivo nastaviti preko raskrsnice.

Evo kako izgleda primena Ajdaho pravila u praksi:

Iako se Ajdaho pravilopokazalo kao višestruko korisno rešenje, ono za sada nije dovelo do većeg odjeka u Americi – tek poneki grad u državi Kolorado dozvolio je Ajdaho pravilo dok je država Oregon razmatrala uvođenje ovog pravila tokom 2009. godine ali bez većeg uspeha.

Radi provere šta je to što bicikliste tera da prolaze na crveno svetlo na semaforu profesor fizike Džoel Fajans sproveo je 2001. godine istraživanje i utrvdio da je u ulici sa mnogo „stop“ znakova uspeo da održava prosečnu brzinu od 17,5 kilometara na sat do trenutka dok nije počeo da se znoji. Sa druge strane na istoj razdaljini paralelne ulice koja nije imala „stop“ znakove, vozio je prosečnom brzinom od 22,8 km/h.

Profesor Fajans je istraživanjem utvrdio i da zaustavljanje i ponovno dostizanje iste prosečne brzine troši 25% više energije od one koja je potrebna za lagani prolazak na crveno svetlo.

Pored manje upotrebe energije primena Ajdaho pravila  se pokazala i kao rešenje koje donosi veću bezbednost biciklistima. Logika je jasna –  biciklisti za svoje rute biraju one ulice koje su brže zbog toga što imaju manje „stop“ znakova i semafora (i troše im manje energije). Ulice koje su sporije za saobraćaj imaju mnogo priilka za „kreni – stani“ pa ih zbog toga biciklisti izbegavaju.

Primena Ajdaho pravila je pokazala da se posle njegovog uvođenja smanjio broj saobraćajnih nesreća u kojima učestvuju biciklisti.

Istraživač Džejson Megs uporedio je podatke iz gradova u Kaliforniji i Ajdahu koji su slične veličine, topografije i broja biciklista i otkrio da je u npr. Sakramentu u Kaliforniji za 30,5 procenata veći broj biciklističkih nesreća u odnosu na grad slične veličine – Boise u Ajdahu.

Svesni smo da nije lako dati jasan odgovor na pitanje sa početka teksta ali perspektiva i mogućnosti koje Ajdaho pravilo daje je nešto o čemu treba ozbiljno razmišljati.

I ne, nismo vam rekli da jurite kroz raskrsnicu dok je upaljeno crveno svetlo niti da ne poštujete znak „stop“. Neka svako proceni za sebe, poštujući i svoju i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.

Danilo Ćurčić / Bajsologija.rs        Foto: myfiveacres.com/bajsologija.rs