Bicikl umesto automobila, šta je potrebno da na posao češće dolazimo na dva točka

Mnoge evropske države subvencionišu kupovinu bicikla, dok poslodavci podstiču zaposlene da njime dolaze na posao nudeći im u zamenu povećani neoporezivi deo plate. I u Srbiji gradovi poput Beograda, Novog Sada, Niša, nude podsticaje za takvu kupovinu. Šta je potrebno da i kod nas bicikl postane masovnije prevozno sredstvo?

Da je svaka bandera uz koju mogu da privežu bicikl njihova i koliko je život lak kada se ne juri parking mesto, već davno su shvatili Novosađani. Zato su samo najbrži bili te sreće da dobiju vaučere od 10.000 dinara za kupovinu novog bicikla.

“Očekivali smo da će biti dosta sugrađana koji bi želeli da dobiju ovaj podsticaj ali nismo očekivali ovoliki broj. Tako da u prvom krugu je bilo 7.500, a u tom krugu smo podelili 704 podsticaja gde smo samim tim doprineli i povećanju broja biciklista u našem gradu, kaže Vladimir Zdravković, predsednik Udruženja “Novosadska biciklistička inicijativa”

Za novi ciklus subvencija grad je izdvojio 20 miliona dinara. Tako će bicikl ovog proleća moći da kupi 1.800 Novosađana.

Predsednik skupštine novosadskog udruženja Marko Mazalica ukazuje na to da je pre samo deceniju u tom gradu bilo dva odsto biciklista sa ozbiljnom tendencijom opadanja tog broja.

“Ulaganjem u infrastrukturu i poboljšanjem uslova za biciklista i povećanjem bezbednosti, došli smo do toga da Novi Sad ima više od deset odsto biciklista i konstantno taj broj raste”, dodaje Mazalica.

Nova strategija za beogradsku biciklističku infrastrukturu

Sličnom statistikom Beograd se ne može se pohvaliti. Mnogi se ne usuđuju da se na posao i u grad upute dvotočkašem. Različiti problemi prate bicikliste, a neke od njih bi trebalo da reši nova biciklistička strategija. Staze su samo jedna od muka ljubitelja biciklizma.

Mirko Radovanac iz Udruženje ljubitelja biciklizma “Jugocikling kampanja” smatra da se staze ne rade na pravi način. “One se crtaju uglavnom na trotoaru i to u nekoj minimalnoj širini, od nekih metar. Bicikl mora da uzme mesto automobilu. Da bi bicikl postao deo saobraćajnog sistema stvarno, mora se raditi i mnogo više u centru grada, naglašava Radovanac.

Upravo u centru Beograda za bicikliste su najveći izazovi.

“Bezbednost je osnovni uslov da bi neko vozio bicikl u Beogradu i da bi mogao da priušti zdrav život, čist vazduh i da ne zagađuje sredinu”, kaže predsednik Biciklističkog Biciklistički savez Srbije, Radomir Pavlović.

Ističe da vozači automobila treba da poštuju bicikliste kao ravnopravne učesnike. Sa upotrebnom pametnih telefona još se više povećao rizik ući biciklom u saobraćaj, dodaje Pavlović.

Dok se mnoge prepreke za bicikliste ne urede u čitavoj Srbiji, najzdravije prevozno sredstvo ostaje, ipak, više za rekreaciju a manje za put do posla. Ipak, ohrabruje podatak da se u pandemiji povećala prodaju bicikala, kojih je prošle godine u Srbiji kupljeno čak trista hiljada.

Izvor: rts.rs

Komentari