Beograd u kakvom želim da živim

Vožnja bicikla je zdrava, ne stvara buku i ne zagađuje okolinu. Bicikl je jeftino prevozno sredstvo, lako se parkira, a biciklista sam bira put kojim će da vozi – ovo su neke u nizu korisnih preporuka koje su mogle da se čuju na otvaranju izložbe „Beograd u kakvom želim da živim – Ulice budućnosti”. Postavka je priređena u Nacionalnoj galeriji u Dositejevoj ulici i na njoj je prikazano 13 studentskih radova, udruženja i projektnih timova pristiglih na konkurs koji je bio raspisan na teme urbane mobilnosti, održivog razvoja, korišćenja bicikala i javnog gradskog prevoza. Organizatori postavke su Centar za planiranje urbanog razvoja, Ces.TRA i Sekretarijat za saobraćaj.

O značaju izložbe govorili su Marko Stojčić, glavni gradski urbanista, i Dušan Rafailović, zamenik načelnika Gradske uprave. Oni su podsetili da se udruženim snagama moramo truditi da utičemo na poboljšanje kvaliteta života u gradu, a vožnja bicikla je jedan od tih načina. Život u urbanoj sredini, prema njihovoj oceni, znači lakši, a samim tim trebalo bi da podrazumeva i bolji i duži život. Stojčić je istakao da Plan održive urbane mobilnosti predstavlja integralni deo budućeg Generalnog urbanističkog plana.

– Plan održive urbane mobilnosti treba da nam ukaže na neophodne korake koji će uticati na povećanje pešačkog i biciklističkog kretanja kroz grad, kao i na povećanje korišćenja javnog gradskog prevoza – istakao je glavni gradski urbanista.

Grad, prema njegovim rečima, planira izgradnju dodatnih biciklističkih staza.

– Biciklistički saobraćaj u našem gradu trenutno koristi svega 0,8 odsto građana, dok u Novom Sadu to čini osam odsto i naš je cilj da u godinama pred nama taj procenat dostigne pet odsto. Jedini način da smanjimo zagađenje vazduha jeste korišćenje javnog gradskog saobraćaja koji će proširenjem šinskog saobraćaja biti još bolji, metro koji ćemo graditi i korišćenje alternativnih vidova prevoza, poput korišćenja bicikala – naveo Stojčić.

Sekretar za saobraćaj Dušan Rafailović ukazao je da je projekat urbane mobilnosti u trećoj fazi, posle čega će četvrta značiti praktičnu primenu, a među rešenjima biće i projekti prikazani na postavci.

U brošuri koju su posetioci Nacionalne galerije mogli da uzmu navedene su glavne tačke bezbednosti u saobraćaju biciklista, kako održavati bicikl, kuda ga voziti u našoj prestonici, a dat je i odgovor na pitanje kako na bicikl kad je Beograd brdovit. Stručnjaci podsećaju da je i San Francisko brdovit, ali to ne sprečava na hiljade biciklista da svakodnevno voze bicikl po ovom gradu. A, bicikli se danas uglavnom prave sa brzinama, ima ih sa različitim stepenima prenosa i obimom točkova.

Na izložbi su proglašeni i dobitnici nagrada na  konkursu. Prvu nagradu, električni bicikl, osvojio je  Nikola Stojanovski, student četvrte godine Saobraćajnog fakulteta. Druga nagrada pripala je Udruženju građana „Ulice za bicikliste”. Oni su dobili četiri gradska bicikla. Trećenagrađena Tijana Žišić, student prve godine master studija Arhitektonskog fakulteta, osvojila je električni trotinet.

IZVOR: politika.rs

Komentari