Festival Beograd Velograd ovog vikenda u Beogradu

Program festivala predviđa brojna predavanja, prezentacije, radionice, kaskaderske nastupe, projekcije filmova, i brojne druge sadržaje. Povodom predstojećeg festivala razgovarali smo sa Ralfom van der Zajden, direktorom festivala Beograd Velograd i kompanije I Bike Belgrade .

Mnogi biciklisti u Beogradu te znaju kao osnivača I Bike Belgrade, kako si došao na ideju da počneš da se baviš organizovanjem biciklističkih tura po Beogradu?

Kad god sam putovao kroz Evropu pravio sam biciklističke ture po gradovima koje posećujem, za mene to je najjednostavniji način da obiđem neki grad. Kada sam se preselio u Beograd shvatio sam dabi trebalo nečim da se bavim i odlučio sam da otpočnem sa organizovanjem biciklističkih tura. Posle nekoliko meseci vožnje bicikla Begradom sreo sam jednog istoričara… Tako sam dobio pomoć u definisanju tura po Beogradu i to je zapravo cela priča. Cilj kompanije je i da promoviše biciklizam, samom činjenicom da svaki dan idemo sa turama od deset do petnaest bicikala mi zapravo i promovišemo biciklizam u Beogradu. KompanijaIBikeBelgrade danas zapošljava oko dvadeset do dvadeset pet ljudi.

Da li si se ranije bavio biciklizmom?

Moja majka je organizovala prve biciklističke ture u Hagu odakle sam ja, a otac ima prodavnicu bicikala tako da imam neku vrstu „biciklističke tradiciju“. Ovo sam shvatio tek pre nekoliko meseci. Ipak, ja nisam neki mnogo ozbiljan biciklista, koristim ga svaki dan ali ne vozim se na neke strašno duge ture. Zapravo koristim bicikl kao prevozno sredstvo i to je to.

Kakvi su ti sledeći planovi, posle Beograd Velograd festivala planiraš neke novosti?

Uskoro pokrećemo još jednu turu, koja će ići kroz centar Beograda, očekujem da će krenuti ili neposredno pre festivala ili odmah posle njega. Na Novom Beogradu je prilično bezbedno organizovati ture, videćemo kako će to ići u centru grada. Pored toga, ovog meseca krećemo i sa IbikeNoviSad turama.

Ideja nam je da imamo još aktivnosti, i da se proširimo u još neki grad. Moja lična želja je da sledeće godine IBikeBelgrade funkcioniše bez mene, a da ja mogu da odem u neki drugi grad izvan Srbije ili izvan Balkanai da počnem da radim biciklističke ture u gradovima u kojima nema nikakve biciklističke kulture. Gradovima kao što su na primer Atina, Istanbul ili Bejrut. Zapravo nikad nisam bio ni u Istanbulu ni u Atini ni u Bejrutu ali bih voleo da probam i tamo da započnem sa biciklističkim turama.

Pored biciklističkih tura koje organizuješ, uskoro nas očekuje i biciklistički festival?

Kada sam došao ovde nisam mislio da budem biciklistički aktivista, ali sam polako to postao, otuda i sam festival. Jedan od ciljeva festivala je da normalizujemo bicikliranje Beogradom ali je dosta čudno da zbog toga moramo da organizujemo biciklistički festival. U Holandiji nema biciklističkih festivala, oni ne postoje ali svi voze bicikle.

Na konferenciji možemo očekivati ljude iz Holandije koji će pričati i o mogućnostima razvoja biciklizma kod nas?

Da, na konferenciji  će, između ostalih biti i jedan ekspert iz Holandije, on je pravi „bajker“. Znate, u Holandiji ne postoji reč za „bajkera“. Tamo svi voze bicikle i jednostavno ne postoji posebna reč za to. Ako kažete za nekog a da je „bajker“ to znači da je neko biciklista koji vozi trke. Pored toga, on se bavi i prostornim planiranjem na Univerzitetu u Amsterdamu i njegova specijalnost je planiranje biciklističke infrastrukture. Video sam njegove prezentacije u Zagrebu, na kojima se vidi kako holandski gradovi automatski misle o biciklistima kada bilo šta planiraju.

Malo se plašim korišćenja holandskih iskustava za razvoj biciklizma u Srbiji. Okolnosti su ovde mnogo drugačije.U subotu će na festivalu biti održane radionice i nadam se da će iz ovoga ljudi nešto naučiti i da će možda doći i do neke razmene iskustava i saradnje. Iako su nam realnosti udaljene, mislim da to ne mora da znači da ne možemo da učimo jedni od drugih.

Šta još možemo da očekujemo na festivalu?

Biće tu još prezentacija. Na primer ja ću održati jednu o ekonomskim benefitima vožnje bicikala. U Holandiji ljudi mnogo razmišljaju o profitu pa tako ima jako puno primera gde kompanije koriste bicikle jer im se to jednostavno više isplati.  Čak sam i nedavno, kad sam bio u Holandiji gledao intervju na televiziji, gde doktor daje izjavu ispred kamere a iza njega hodnicima prolaze medicinske sestre na biciklima.

Ima jako puno primera kao što je ovaj. Na primer, DHL je zamenio 12 kombija sa cargo biciklima koji mogu da nose i do 450kg. Što više razmišljate o tome, jako je logično, praktično i ekonomično da neko vozi bicikl a ne auto. Posebno po gradu. Na festivalu će biti prisutne i domaće kompanije i institucije koje koriste bicikle u svom svakodnevnom radu –  biće tu komunalna policija sa Ade, DHL i možda Pošta. Pošta Srbije ima 1200 bicikala i bilo bi sjajno ako bi mogli da dođu i prenesu svoja iskustva kompanijama koje ne koriste bicikle u svom poslu.

Imaćemo i poslovni sajam tokom festivala, gde bi trebalo da budu kompanije iz regiona, domaće kompanije a očekujemo da im se pridruže i neke iz Holandije. Zapravo, za sada imamo 11 srpskih kompanija, kako onih koje dugo postoje na tržištu tako i onih koje se mogu ubrajati u „mlade“ kompanije.

Da li očekuješ da posetioci festivala budu samo biciklisti ili misliš da će im se pridružiti i drugi Beograđani?

Festival se fokusira na urbano bicikliranje pa bi ipak trebalo da bude najviše bicikista. Očekujem da će na festival doći i ljudi koji ne voze bicikle, možda je njih teško privući, ali nadam se da će doći u nedelju kada ćemo imati dosta zanimljivih sadržaja i programa koji nisu usko vezani za bicikliste, biciklistička udruženja i planiranje gradova po meri biciklista.

Otkud ideja da organizuješ biciklistički festival u Beogradu?

Ideju sam dobio sa Pedala festivala u Hrvatskoj, koji j e održan prošle godine. Tamo sam bio pozvan da održim jedno predavanje i bilo mi je jako zanimljivo. Ljudi su se okupili samo zato što voze bicikle, iako nemaju ništa zajedničko sem toga. Zatomislim da je bicikl jako „demokratska stvar“, svi mogu da ga voze, svi mogu da ga kupe, svi su jednaki na biciklima, nema velikih bicikala, kao što imaš velike automobile. Automobili nisu baš toliko „demokratski“ u odnosu na bicikle.

Da li si nailazio na prepreke tokom organizacije festivala?

Dok nismo počeli sa organizacijom festivaka nisam znao kako sve funkcioniše u Srbiji pa sam pomalo iznenađen.Nisam znao da moramo da platimo za zatvaranje ulice. Ako u Holandiji organizujete nešto što je važno za zajednicu i što će imati neke pozitivne efekte na nju, ne morate da platite komunalna preduzeća za usluge zatvaranja ulice. Ovde je potpuno drugačije.

Kakvo je tvoje mišjenje o dobijanju boljih uslova za vožnju biciklima u Beogradu u sledećih pet ili deset godina?

Nisam baš optimističan. Kod nas u Holandiji sve je krenulo sedamdesetih godina prošlog veka. Posle Drugog svetskog rata imali smo pravi „bum“ sa automobilima, sve im je bilo poređeno, nešto slično Beogradu danas. Tako je bilo sve do sedamdesetih godina, dok jedne godine nije poginulo oko hiljadu biciklista u saobraćaju. Majke sa decom su zbog toga organizovale proteste, došle ispred parlamenta i počele da viču „Ne ubijajte više našu decu!“ Otprilike u isto vreme desila se naftna kriza i tada je nastala tačka preokreta, tada su gradovi počeli da razmišljaju više o biciklistima. I u Holandiji je ta borba trajala jako dugo, zato mislim da će i ovde ona potrajati.

Misliš da nam je potrebna neka „tačka preokreta“ da bi se te stvari menjale? Da li misliš da treba da menjamo pristupe u toj borbi?

Nadam se da tačka preokreta neće biti ista kao u Holandiji. Mislim da ćemo, ako budemo čekali na institucije čekati jako dugo. Bitno je da kažemo političarima i onima koji donose odluke koje su beneficije vožnje bicikala i koliko će pozitivnih poena dobiti ako počnu da unapređuju uslove za bicikliste

Nama biciklistima je sa druge strane potrebno da budemo više marketinški orijentisani, da pokušamo da uđemo u glave donosioca odluka i da nastavimo sa organizovanjem na nivou grassroot organizacija, to su tri glavna puta za promene.Naravno uz njih je potrebno i voziti bicikl svaki dan.

Interesantno je kako kod nas niko od poznatih ličnosti ne vozi bicikl svaki dan, ne možemo da vidimo nekog političara, umetnika ili umetnicu na biciklu kako završava svakodnevne obaveze?

To je potpuno drugačije u Holandiji. U Hagu, odakle sam ja, možete svaki dan da sednete na bicikl ujutro i da u 8:30 „uhvatite“ gradonačelnika dok biciklom odlazi na posao. Njemu je potrebnooko petnaest minuta do kancelarije. U tih petnaest minuta vožnje uz gradonačelnika  svako može da mu se pridruži i da mu prenesete svoje probleme – da ima „sastanak“ sa gradonačelnikom.

Nadamo se da vas je ovaj naš razgovor makar malo inspirisao da sredite svoje stare bicikle ako već niste i da dođete na Beograd Velograd festival ovog vikenda. Sigurni smo da će Beograd Velograd skrenuti pažnju i na bicikliste u Beogradu a sasvim smo sigurni da nas tamo čeka odlična zabava i jako korisne radionice i predavanja. Vidimo se na Beograd Velograd festivalu!

Program festivala možete videti OVDE

Danilo Ćurčić/bajsologija.rs