Beogradske priče: Biciklisti u novom gradu

Prvi stručni članak o biciklizmu u Beogradu objavljen je pre tačno četiri decenije. Autor je bio inženjer Mirko Radovanac, posvećenik u ovaj sprot i vizionar biciklizma kao vida urbanog transporta.

U avgustu 1979. godine “Novosti” objavljuju tekst u kojem najavljuju prvu biciklističku stazu. To je staza koju i danas poznaju mnogi Beograđani, duga je 1.800 metara, široka 2,5, a proteže se od Ušća do Hotela “Jugoslavija”.

Tadašnji sugrađani komentarišu da su do tada smeli da voze bicikle isključivo po parkovima, trotoarima i kolovozima, rizikujući da nastradaju. Međutim, od tog trenutka je najavljena i velika mreža biciklističkih staza, koja umnogome olakšava vožnju u glavnom gradu.

Radovanac podseća da je još 1978. godine beogradska štampa pisala o ovom problemu. On pominje i Etapni plan Beograda za period od 1980. do 1985. u kojem se našao nagoveštaj da se u glavnom gradu nešto učini za “biciklističko mesto pod suncem”. Novine pišu i “dok se mnoge stavke iz plana postepeno realizuju, biciklisti su i dalje u zasenku”.

Naš sagovornik Mirko Radovanac tada je bio u Zavodu za planiranje i razvoj Beograda. On je izgradio plan još u to vreme, u kojem je bilo planirano više takozvanih biciklističkih koridora, uglavnom na levoj obali Save. To je bilo razumljivo, jer su tamo ulice dovoljno široke, raskrsnice preglednije, i uopšte, bezbednost biciklista veća.

– Jedina moguća trasa u starom delu grada povezivala bi Sportski centar “25. maj” sa Topčiderom – još tada je govorio Radovanac.- Naravno, to će biti moguće tek kada bude iseljena današnja zgrada Železničke stanice. Zatim bi ista staza prelazila Savu i išla preko Ade Ciganlije, a odatle na novobeogradsku obalu. Tako bi i za bicikliste stari deo grada bio povezan sa novim.

Eto, četiri decenije kasnije na čitaocu je da proceni šta je od zamisli našeg sagovornika ostvareno. Radovanca i danas često možete videti u gradu kako svoje poslove završava vešto, lako i brzo – vozeći bicikl.

BLOKOVI

Svojevremeno su “Beogradske priče” razgovarale sa arhitektom Milanom Miodragovićem, koji je jedan od autora novobeogradskih “blokova”, od 61. do 64. On je još tada govorio kako je jedna od ideja u doba izgradnje ovog stambenog kompleksa da mrežom biciklističkih staza umnogome olakšaju budući saobraćaj u ovom delu grada.

Izvor: novosti.rs / Zoran Nikolić