Retro biciklizam, biznis na dva točka

Da je tako lako pokrenuti posao, kao točkove na biciklu, možda Vladimir Krnetić ne bi bio toliko strpljiv. Međutim, pre nego što se oprobao u radionici za restauraciju bicikala, najpre je na blogu napravio svojevrsni klub ljubitelja retro dvotočkaša. Bio je to i mini-portal za trampu i prodaju starih delova, a kada je u toj priči naišao na dva istomišljenika, hobi je prerastao u posao.

„Krenuo sam bez nekih velikih finansijskih sredstava, jedino što sam imao da uložim je vreme“, kaže Vladimir.

A putovanje kroz vreme, uz pomoć bicikla kao vremeplova, omogućeno vam je upravo ulaskom u njegovu radionicu.

Najstariji bicikl restaurisan u ovoj radionici potiče s početka tridesetih godina dvadesetog veka. Međutim, to nije i Vladimirov najdraži bicikl. U kolekciji koja broji dvadesetak dvotočkaša uvek izdvaja „pinarelo“ s početka osamdesetih koji je pripadao biciklističkom timu Jugoslavije.

Postoje i oni dvotočkaši koje je sredio, pa prodao, mada priznaje da bi najviše želeo da ih je zadržao. To je, kaže u šali, zla sreća kada vam je hobi posao. U Srbiji je malo onih kojima je retro biciklizam hobi. Gotovo svi kupci su iz inostranstva, a u zemlji proda svega nekoliko primeraka.

„Cena može da se kreće od hiljadu evra pa naviše i to je neki minimum ima i onih od par hiljada, a ako tome dodamo i opremu, set odeće, cipele, majica, šorts, to košta negde oko dodatnih 300-400 evra“, podvlači kolekcionar.

Nepisano je pravilo da originalniji dvotočkaši sa što manje zamenjenih delova imaju višu cenu. Za njih su naročito zainteresovani Nemci, a pojedine nemačke firme upravo ovde repariraju ramove.

„Mi kad dobijemo ram to je prvo skidanje stare farbe, skidanje dekala i ostalih sitnica koje će nam trebati kasnije i onda radimo hromiranje ponovo. Ponovo farbamo, novi lak, novi dekali se stavljaju, tako da je to dosta dugotrajan proces, koji traje dve, tri nedelje“, objašnjava Vladimir.

Ono po čemu je osobena ova radionica jeste to što izrađuje i vintidž opremu za bicikliste, od prirodnih materijala. Inspirisani su pedesetim, šezdesetim i sedamdesetim godinama, a najtraženiji model je „molteni“, koji je nosi čuveni biciklista Edi Merks.

„Jako malo ima proizvođača koji prave replike majica za vintidž biciklizam. Mi čak snabdevamo brojne šopove u inostranstvu, tačnije šijemo za druge brendove majice“, tvrdi zaljubljenik u bicikle.

Gotovo svi proizvođači bicikala tokom pandemije imali su više posla. Isti slučaj je bio i u ovoj radionici. Potražnja je porasla, ali je isporuka bila otežana. Čak i u redovnim okolnostima, slanje robe, ističu kao najveći problem poslovanja.

„Pošto nemamo pogodnosti koje imaju šopovi koji su u Evropskoj uniji, koji imaju mnogo više opcija za slanje paketa, kod nas je to svedeno na tri službe koje rade ‘Fedeks’, Pošta i DHL, čija cena slanja je poprilično velika“, navodi Krnetić.

To ih ne obeshrabruje, naprotiv, još su uporniji u nameri da njihovi bicikli stignu na ulice evropskih gradova. A ko zna, možda i neki automobil, jer su Vladimirovi apetiti porasli, a reparacija jednog inetersantnog četvorotočkaša očigledan je primer toga.

Izvor: rts.rs