lice, ali ponajviše trotoari, mnogih svetskih gradova prepune su električnih trotineta. Na njih nije bio imun ni Pariz, kojim krstari hiljade ovih električnih, ali i ekoloških prevoznih sredstava. To je bio i glavni razlog da gradske vlasti donesu odluku da trotineti više neće moći da se voze trotoarima, ali i da se ograniči njihova brzina kretanja.
U Parizu postoji 12 kompanija koje prave ove trotinete. Procenjuje se da na ulicama krstari više od 20.000. Iako su veoma praktični za prevoz s jednog mesta na drugo i lagani za upravljanje, problematični su jer ugrožavaju pešake.
Ukratko, počela je borba pešaka i novih vozača za trotoare, jer i jednih i drugih ima mnogo. To je prošle godine dovelo do zabrane kretanja trotineta pariskim trotoarima. Vozači trotineta primorani su da voze ili saobraćajnicama ili stazama rezervisanim za bicikliste, ali su i dalje svoje trotinete mogli da parkiraju na trotoarima, prenosi „Gardijan”.
Gradonačelnica Pariza En Idalgo, objavila je nedavno da je uvedena totalna zabrana kretanja i parkiranja trotineta po trotoarima. Za parkiranje će moći da koriste samo mesta za to namenjena.
Osim toga, gradonačelnica je naložila proizvodnim kompanijama da ograniče brzinu trotineta na 20 kilometara na čas širom grada, a u pešačkim zonama na osam kilometara na sat.
Jedna od dve najveće kompanije u Parizu, „Lim” („Lime”), smanjila je brzinu trotineta ali i istakla da želi da neguje konstruktivno partnerstvo sa gradom. Druga kompanija „Brd Frans” („Bird France”) istakla je u saopštenju da je zahvaljujući njihovom radu Pariz postao čistiji, kao i da više od 300.000 ljudi širom sveta koristi njihove trotinete što je dovelo do smanjenja emitovanja ugljen-dioksida za 800.000 kilograma.
Trotineti su kretanje po gradu učinili zabavnim. Ipak, postojeće staze za bicikliste morale bi da se obnove. Dok u jednom delu Pariza postoje izuzetno kvalitetno urađene biciklističke staze, u drugim su staze ocrtavane preko kaldrme koja znatno otežava vožnju trotineta. Ima čak i delova grada gde nisu ni postojale staze tako da su vozači trotineta ostavljeni da biraju da se kreću ili saobraćajnicama, koje su prepune automobila, ili po trotoaru, gde su u opasnosti pešaci, jer trotineti mogu da razviju brzinu do 30 km na čas.
Zabrana parkiranja trotineta biće teška za mnoge stanovnike, jer će teže moći da pronalaze mesta označena za parkiranje ili iznajmljivanje. To može da dovede do porasta broja automobila i gužve na ulicama, što nikako nije dobro.
Druga zamerka vlasnika trotineta jeste limitiranje kretanja na osam kilometara u pešačkim zonama jer, kako kažu, oni pešačenjem mogu da idu pet do šest kilometara na čas, gotovo isto kao trotinetom.
Jedno od rešenja moglo bi da bude obnova i proširenje mreže biciklističkih staza.
