Oulu: zimska prestonica biciklizma

Mreža staza koja radi i zimi

Ključ Oulua je u tome što se biciklistička infrastruktura ne tretira kao „letnji dodatak“, već kao deo osnovnog saobraćaja. Grad ima gustu mrežu pešačko‑biciklističkih staza koje povezuju naselja, škole, kampuse, poslovne zone i centar. Te staze se zimi:​

• redovno čiste od snega (često pre ili zajedno sa glavnim saobraćajnicama za automobile),

• posipaju tako da se smanji klizavost,

• održavaju kao „sistemska“ mreža, a ne ad hoc.

Osim toga, staze su dobro osvetljene, što je u gradu gde zimi ima mnogo mraka apsolutno presudno. Svetlo nije „luksuz“, već osnovni uslov da se ljudi osećaju sigurno i da bicikl ostane realna opcija kad se dan završi već u tri popodne.​

Posebno su važne tzv. školske rute – jasno definisani, održavani i osvetljeni koridori kojima deca idu biciklom u školu, čak i kad je napolju debeli minus. Time se poruka šalje i deci i roditeljima: „Bicikl je normalan, bezbedan način da se ide u školu, i zimi.“​

Kultura vožnje na -20: sistem, ne hrabrost

Izdaleka deluje kao da su stanovnici Oulua posebno „ludi“ za biciklom, ali ako bolje pogledaš, vidi se da su uslovi ti koji stvaraju navike. Staze postoje, čiste se, osvetljene su, automobili imaju jasna pravila i ograničenja, a grad svake godine planira zimski biciklistički saobraćaj kao sastavni deo saobraćajne politike.​

Ljudi voze:

• na običnim gradskim biciklima, često sa širim zimskim gumama,

• u normalnoj dnevnoj garderobi uz nekoliko slojeva i tople rukavice,

• bez posebne „herojske“ opreme – jer sistem radi za njih, a ne protiv njih.

Drugim rečima, vožnja na -20 je posledica dobrog sistema, ne individualnog mazohizma.

Cyclists in the snow in Oulu, Finland © Pekka Tahkola, Navico

Šta od toga ima smisla kod nas?

Naša klima je mnogo blaža – većina gradova u Srbiji ima par „pravih“ zimskih nedelja, a ostatak je miks hladnih, kišnih i suvih dana. To znači da bi mnogo manja ulaganja u zimski biciklizam mogla da daju relativno veliki efekat. Nije nam potrebno Oulu 1:1, ali njihova logika je vrlo primenjiva:

1. Osnovna zimska mreža umesto „svuda pomalo“
   Umesto ideje da „nema smisla čistiti staze zimi“, grad bi mogao da definiše 3–5 ključnih koridora (npr. velika naselja – centar, važni školski pravci, veze sa univerzitetom/poslovnim zonama) i da se obaveže da se ti pravci

• redovno čiste od snega i leda,

• posipaju po potrebi,

• proveravaju tokom cele zime.

Čak i da ostatak staza ostane „sezonski“, sama činjenica da osnovna mreža radi bi mnogim ljudima bila dovoljna da ne parkiraju bicikl u novembru do marta.

2. Rasveta kao ulaganje u bezbednost, ne dekoraciju
   Mnogi delovi naših gradova imaju biciklističke staze ili nasute nasipe i kejeve koji su po danu sjajni, ali noću gotovo neupotrebljivi zbog mraka. Relativno jednostavna intervencija – postavljanje kvalitetnog osvetljenja na ključne koridore – odmah podiže osećaj bezbednosti i produžava „radno vreme“ bicikla za bar nekoliko sati dnevno tokom zime.

3. Školske rute – čak i u blažoj klimi
   I kod nas deca zimi idu u školu – samo uglavnom autobusom ili kolima. Označavanje i održavanje osnovnih „školskih ruta“ za bicikle (i pešake) moglo bi da:

• rastereti jutarnje gužve oko škola,

• smanji broj roditelja koji „parkiraju na pešačkom“ da bi iskrcali dete,

• deci vrati deo samostalnosti u kretanju.

Tu ne treba početi od svih škola, već od nekoliko tamo gde je konfiguracija terena i saobraćaja najpovoljnija.

4. Realne poruke, realne kampanje
   Oulu jasno komunicira da bicikl može i zimi – kroz primere, kampanje, pa i turističke priče. Kod nas bi već jednostavne kampanje tipa „bicikl nije samo za leto“, potkrepljene konkretnim savetima (odeća, tehnika vožnje) i informacijom koje staze se zimi održavaju, mogle da normalizuju vožnju u novembru, decembru, februaru.​

Poenta: ne treba nam Oulu vreme da bismo naučili Oulu lekciju

Oulu vozi na -20 jer ima mrežu, održavanje i kulturu koji to omogućavaju. Mi većinu zime imamo nule, pluseve i povremenu kišu – uslove koji su za bicikl sasvim podnošljivi, ali ih naši gradovi tretiraju kao da je reč o Sibiru. Najveća lekcija Oulua za naše gradove nije „kupite zimske gume“, već:

• definišite osnovnu biciklističku mrežu,

• održavajte je i zimi,

• osvetlite je,

• pokažite ljudima da računate na njih kao bicikliste tokom cele godine.

Ako se to uradi, neće biti potrebno da ljudi budu „Oulu heroji“ – biće dovoljno da budu obični građani koji znaju da bicikl ne mora da ide u zimsku pauzu čim temperatura pređe ispod 10 stepeni.

bajsologija.rs    Foto: Eltis.org.