Osvetlite se! Jer svetla su pola zdravlja!

Tekst nije kratak, a ako ukratko navedem osnovne crte i zahteve, teško da će iko razumeti (ko do sada već nije) o čemu se zapravo radi kada pričamo o propisanom osvetljenju biciklista i njihovom bezbednošću. Stoga odvojite malo vremena, pročitajte sve i shvatite šta piše. Šta o tome kaže zakon i propisi? U tom smislu postoje dve relevantne „knjižice“. Jedna je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“ br. 41/2009, 53/2010 i 101/2011.) Druga je Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima („Službeni glasnik RS“, br. 40/2012). U nastavku ovog vodiča predstaviću izvode iz te dve knjižice, koji se konkretno tiču osvetljenja u biciklista, uz propratni komentar i objašnjenje gde je ono potrebno.

Da počnemo od najgoreg: kakve konkretno sankcije može trpeti vozač bicikla ukoliko ne poštuje odredbe ZoBS-a koje se tiču osvetljenja bicikliste. Zbog sveopšte nedorečenosti i nedoslednosti ZoBSa, to jest razlike u sankcijama koje se generalno tiču svih vozila i onih koje se odnose konkretno na bicikliste može doći do dvojakih tumačenja jednog istog prekršaja, no bilo kako bilo ni najmanja kazna uopšte nije mala, tako da…

Prema opštim odredbama koje se tiču jednako svih vozila, koja se jednako mogu primeniti i na biciklistu, jer je bicikl vozilo, a biciklista je vozač, može se biciklista kazniti prema članu 330. stav 1. tačka 13. koji kažu:

„Kаznоm zаtvоrа оd nајmаnjе 15 dаnа ili nоvčаnоm kаznоm оd 100.000 dinаrа dо 120.000 dinаrа i 14 kаznеnih pоеnа kаznićе sе zа prеkršај vоzа kојi:

13) nоću uprаvlја vоzilоm nа nеоsvеtlјеnоm dеlu putа, а nеmа uklјučеnо niјеdnо svеtlо zа оsvеtlјаvаnjе putа niti prеdnjе pоziciоnо svеtlо.“

Dakle, ukoliko biciklista, na neosvetljenom delu puta upravlja biciklom bez ikakvog prednjeg svetla, preti mu gore navedena sankcija. Zatvor, ili pozamašna novčana kazna. Podsećam da je biciklistička staza takođe put! A neosvetljen put može biti i u naselju i van njega, nema razlike.

Ukoliko se biciklista noću ili u uslovima smanjene vidljivosti kreće putem bez uključenog zadnjeg pozicionog svetla, prekršiće član 78, stav 2. a shodno tome kazniće se nоvčаnоm kаznоm u iznоsu оd 15.000 dо 30.000 dinаrа ili kаznоm zаtvоrа u trајаnju dо 30 dаnа, u skladu sa članom 331. stav 14.

Noć je doba dana od momenta zalaska sunca, pa do izlaska sunca. Uslovi smanjene vidljivosti su uslovi u kojima vozač ne može jasno videti kolovoz na udaljenosti manjoj od 200 m van naselja, ili 100m u naseljenom mestu. Svеtlа, оdnоsnо kаtаdiоptеri, zа vrеmе vоžnjе nе smејu dа budu zаklоnjеni niti zаprlјаni u mеri dа su nеuоčlјivi zа оstаlе učеsnikе u sаоbrаćајu, kaže član 78. stav 3. a za nepoštovanje te odredbe vozač se može kazniti novčanom kaznom u iznosu od 3.000 dinara, shodno članu 334. stav 1. tačka 21.

Dakle svetla moraju biti čista, i ne smeju biti zaklonjena odećom ili nekim delovima vozila. Često se dešava da biciklisti svetla montiraju na mestima na kojima su ona zaklonjena, na primer nisko na šipci sedišta ili ramu, tako da ih zaklanja zadnji točak, paktreger, bisage, prtljag i sl. ili pak svetlo bude postavljeno tik ispod sica, pa u slučaju da biciklista obuče kaput ili sličan duži odevni predmet svetlo biva zaklonjeno odećom. Zаustаvlјеnо ili pаrkirаnо vоzilо nа kоlоvоzu, nоću i u uslоvimа smаnjеnе vidlјivоsti mоrа imаti uklјučеnа pоziciоnа, оdnоsnо pаrkirnа svеtlа, kaže član 80. stav 1. a za nepoštovanje te odredbe može slediti sankcija u vidu novčane kazne u visini od 6.000 do 20.000 dinara shodno članu 332. stav 1. tačka 28. Ovo je slučaj koji lako može zadesiti biciklistu čiji bicikl je opemljen svetlima koja se napajaju iz diname, a svetla ne poseduju baterijsko ili kondenzatosko napajanje pozicionih svetala u slučaju kada se bicikl zaustavi, odnosno kada dinama prestane svetla napajati strujom. Takav slučaj je i kada se zaustavimo na recimo semaforu, a kako se zaustavljanje radi postupanja po saobraćajnim znacima ne smatra zaustavljanjem vozila u tom slučaju se primenjuju odredbe koje se tiču osvetljenja pri kretanju vozilom.Dakle još jedna sitnica o kojoj možda niste razmišljali a potencijalno ne samo da je veoma nebezbedna, nego vas može i koštati skupo u smislu novčane sankcije.

Dakle u slučaju da posedujete svetla „na dinamo“ a bez pozicionih svetala koja ostaju uključena i kada prestane napajanje strujom iz dinama, najbolje je imati dodatna poziciona svetla napajana baterijama koja ćete držati uključena u tim situacijama (praktično stalno u gradu a u slučaju zaustavljanja na kolovozu van naselja možete ih po potrebi uključiti). Dalje, osvetljenjem biciklista konkretno se bavi član 81. stav 1. tacka 5. koja kaže:

„Prilikоm krеtаnjа nоću i u uslоvimа smаnjеnе vidlјivоsti: 5) bicikl mоrа dа imа upаlјеnо јеdnо bеlо svеtlо nа prеdnjој strаni i јеdnо crvеnо svеtlо nа zаdnjој strаni. Za nepoštovanje ove odredbe zakona, a u zavisnosti od situacije, prete dve sankcije: ukoliko se biciklista nepropisno osvetljen kretao u na putu u naselju koji je osvetljen uličnom rasvetom, kazniće se shodno članu 334. stav 1. tačka 24. kaznom u iznosu od 3.000 dinara. Ukoliko se biciklista nepropisno osvetljen kretao putem van naseljenog mesta (osvetljenom ili ne) kazniće se novčanom kaznom u visini od 6.000 do 20.000 dinara shodno članu 332. stav 1. tačka 30.

Da li biciklista nekada može biti i pešak, i mogu li se neke odredbe koje regulišu ponašanje pešaka u uslovima noći i smanjene vidljivosti primenti tada i na „biciklistu“? Da, naravno! U slučaju da sjašite sa bicikla, postajete pešak. A član 81. stav 1. tačka 1. kaže:

„Pеšаk kојi sе krеćе pо kоlоvоzu nа јаvnоm putu vаn nаsеlја, mоrа biti оsvеtlјеn ili оznаčеn rеflеktuјućоm mаtеriјоm.“

Ukoliko dođe do kršenja odredbe te, preti kazna u iznosu od 3.000 dinara, shodno članu 334. stav 1. tačka 23. Dakle, ukoliko je vaš bicikl uredno osvetljen i svetla funkcioniši i pri brzinama hoda (pazite se tu vi što imate svetla na dinamo!) sve će biti u redu, a ukoliko svetla ne funkcionišu kada hodate od koristi će vam biti reflektivne materije (prsluk, ili recimo one trake koje se stavljaju oko nogavice).

Tu naravno podsećamo da pešak koji gura bicikl (kolica, i sl.) mora da se kreće desnom stranom kolovoza u smeru kretanja (za razliku od pešaka koji ništa ne gura, koji se mora kretati levom stranom kolovoza). Što se ZoBS-a tiče, to bi otdprilike bilo to.

Sad, što se Pravilnika o tehničkim uslovima za vozila tiče – stvari stoje ovako, to jest ovaj podzakonski akt je taj koji detaljnije reguliše uslove koje moraju ispunjavati vozila u saobraćaju na javnim putevima, a propisuje ih nadležni ministar u Vladi Republike Srbije. U smislu tumačenja tog Pravilnika, treba znati da se bicikli mogu svrstati u dve kategorije, a to su:

Vrsta K2 – vozilo sa pogonom na mišićnu snagu ljudi (bicikl, trotinet, tricikl sa pedalama, kvadricikl sa pedalama, tandem bicikl i dr.).

Vrsta K3 – jeste vozilo sa pogonom na pedale sa dodatnim električnim motorom čija je najveća snaga manja od 0,25 kW i najveća konstruktivna brzina manja od 25 km/h, a koje nije deklarisano kao vozila vrste L1 (moped).

Član 49. stav 4. navodi da kratko svetlo na biciklu ili mopedu mora biti izvedeno i podešeno tako da osvetljeni deo ravnog puta nije duži od 50 m ni kraći od 10 m. Motorna vozila moraju biti opremljena i dugim svetlom koje se koristi uvek, osim u određenim uslovima (vožnja osvetljenim putem, mimoilaženje i slično). No, bicikli i mopedi mogu biti opremljeni i samo kratkim svetlima, a dužina osvetljenog puta u slučaju mopeda i bicikla se nešto razlikuju od dužine snopa za motorna vozila te kako je gore navedeno, snop prednjeg svetla mora osvetljavati put u dužini od najmanje 10 m, ali ne i duže od 50 m.

Šta to praktično znači? Znači to da se sva svetla sa led diodama male snage, što će reći: uobičajene 5 mm diode, ili nekog drugog formata emitera snage manje od 1W i nekih 150 lumensa, prosto svojom jačinom izvora svetla ne mogu kvalifikovati kao svetla koja će osvetliti put u dužini od najmanje 10m, kao i zadovoljiti minimalni intenzitet svetla snopa koji Pravilnik takođe propisuje (detaljnije o tome nešto niže u tekstu).

Dakle sve manje od propisanog članom 49. stav 4. je poziciono svetlo, a kao takvo OK je za ispunjavanje uslova osvetljenosti zaustavljenog ili parkiranog na kolovozu vozila ali ne i za uslove koji su propisani za bicikl što se kretanja putem tiče. Što se tiče svetala sa inkadescentnim izvorom svetla (užarena nit), bicikl standard je 2.4 W ili 3 W sijalica i u korektno dizajniranom faru će ispuniti zadane uslove, bilo da je svetlo napajano dinamom ili baterijski.

Ukoliko u saobraćaju budete zaustavljeni od strane saobraćajne policije oni vas mogu sankcionisati na licu mesta pozivajući se na odredbe ZoBS-a, no za odredbe Pravilnika već nisu potpuno nadležni jer im može manjkati kako stručnosti tako i tehničkih sredstava za utvrđivanje činjeničnog stanja pa ukoliko policija sumnja da vaše vozilo ne ispunjava uslove koje propisuje Pravilnik, mogu vas, kao i svako drugo vozilo, isključiti iz saobraćaja i naložiti vanredni tehnički pregled gde će stručnjaci uz pomoć adekvatnih uređaja izvršiti potrebna merenja.

Dalje, član 47, stav 2. kaže:

„Jedno ili više simetrično postavljenih svetala za osvetljavanje puta na biciklima i mopedima moraju biti izvedena i pričvršćena na prednjoj strani vozila“. Član 47. stav 5: „Svetlost glavnih farova mora biti bele boje“.

Dakle, prvo i osnovno – svetla moraju biti pričvršćena sa prednje strane vozila.

Biciklista nije vozilo, biciklista je vozač, stoga popularne čeone lampe nisu adekvatno svetlo za osvetljavanje puta sve i da ispunjavaju zahteve jačine i dužine snopa. Pored toga one ne ispunjavaju ni zahteve Pravilnika koji se tiču maksimalne visine svetla (detaljnije dalje u tekstu) Dakle: prednje svetlo pričvršćeno na vozilo i bele boje (ništa žuto, ništa plavo, ili ni slučajno crveno).

Ako svetlo nije pričvršćeno na vozilo, može se smatrati da isto nije tehnički ispravno, čak i ako je podne, a vodljivost odlična i u tom trenutku nemate obavezu da svetla i upalite.

Dakle morate svetla uvek imati na biciklu montirana. Ovaj problem se pojavio i u nekim drugim državama, a tačnije nasleđen je iz doba kada današnja savremena svetla nisu postojala, koja se lako montiraju i demontiraju radi sprečavanja krađe odnosno brige za dugovečnost istih. Ovaj problem su rešili time da ili postoji obaveza nošenja svetla sa sobom (npr. u rancu) čak i ako ne planirate da vozite u uslovima u kojima ćete ih morati uključiti, ili se prosto ne zahteva nošenje svetala sa sobom uopšte, no naravno ukoliko budete uhvaćeni u saobraćaju bez svetla kada je njihovo korišćenje obavezno, niko vam neće za olakšavajuću okolnost uzeti to što ste se nameravali vratiti pre mraka, ili niste mislili da ćete prolaziti kroz tunel, po magli i slično.

Dalje, član 49. stav 7. kaže:

„Najmanja osvetljenost, za vozila prvi put registrovana u Republici Srbiji nakon 1. jula 2012. godine, merena regloskopom u zoni najveće osvetljenosti dugog (kratkog u slučaju mopeda i bicikla) svetla mora biti za vozila za vozila vrsta M, N, T, C i K sa nehalogenim sijalicama – 16 lux.“

Malo na izgled zbunjujući tekst paragrafa u smislu bicikla, no jedno je jasno: minimalni intenzitet snopa prednjeg svetla mora biti 16 lux-a. Većina popularnih led svetala ne ispunjava ovaj tehnički zahtev! Inače, to je onaj čuveni detalj Nemačkog StVZO (Straßenverkehrs Zulassungs Ordnung, iliti ekvivalentnog pravilnika o tehničkim uslovima za vozila) gde su Nemci kao prvi još davno propisali kakve performanse treba da ima osvetljenje bicikla, a između ostalog propisano je da bicikl mora imati homologirano svetlo koje mora davati 16 lux-a jak snop svetla kao minimum.

Što se pozicije prednjeg svetla tiče, tu je član 47. stav 8. koji kaže:„Svetlost koju daju uređaji iz stava 2. ovog člana mora biti bele boje, a udaljenost svetleće površine tog svetla od površine puta ne sme biti manja od 0,4 m ni veća od 1,2 m.“

Dakle svetlo montirano na vilu, ili na upravljač bicikla je OK. Kod nekih drugačijih vrsta bicikala lako može doći do problema sa najnižom tačkom za postavljanje svetla, pa recimo ležeći tricikli i velomobili tu mogu biti u problemu, jer se često dešava da je „nos“ odnosno prednji deo vozila na manje od 40cm od površine puta.

Popularna „magnetna“ svetla poput Reelights-a ne samo da ne ispunjavaju uslov što se tiče jačine i snopa prednjeg svetla bicikla nego ne mogu ispuniti ni uslov pozicionog svetla, jer se montiraju pri osovini prednjeg točka, a ista je kod bicikla sa velikim točkom na oko 30-35cm, a kod bicikala sa 16 ili 20″ točkom na 20 odnosno 25cm.

Svetlo montirano na biciklisti (čelo, kaciga) ne samo što nije u skladu sa zahtevom da svetlo bude montirano na vozilu, nego ne ispunjava ni ovaj uslov što se tiče maksimalne visine ako uzmemo klasičan bicikl dvotočkaš za primer.

Dalje, čllan 58. stav 6. kaže:

„Jedno ili dva simetrično postavljena zadnja poziciona svetla crvene boje na biciklima i mopedima mora biti izvedeno i pričvršćeno na zadnjoj strani vozila.“

Dakle svetla crvena i pričvršćena sa zadnje strane vozila, a ne vozača (svetla okačena na ranac, pojas, kacigu, i slično nikako!). U vezi treptanja: kod pomena svetala u ZoBS-u i u Pravilniku,
nigde se izričito ne pominju i ne izuzimaju treptuća svetla na biciklima, te važi sve što i za ostala vozila a to je: (član 63. pravilnika):

„Rotaciona i trepćuća svetla na vozilima mogu biti izvedena tako da daju samo svetlost žute, crvene ili plave boje i moraju biti postavljena na najvišem mestu vozila i vidljiva sa svih strana.
A zna se ko sme imati rotaciona ili treptuća svetla crvene boje – vozila pod pratnjom. Problem treptućih bici svetala je na isti način nastao i u drugim državama te je svaka donosila svoje propise i regulacije istog, te je negde dozvoljeno, a negde ne – kao što je slučaj sa Nemačkom.

Inače, prosto mi je neverovatno da je u poslednjoj ediciji Pravilnika, pomen minimalnog intenziteta pozicionih, u tome i zadnjih svetala, potpuno izostavljen!

Ako me sećanje služi, u starijim verzijama Pravilnika stajalo je nešto reda veličine „jasno uočljivo sa udaljenosti od najmanje 150 m” a u slučaju katadioptera 50 m, no ne dajem glavu da je upravo tako pisalo. Uglavnom, kada pričamo u pozicionim svetlima, na dobrom ste putu ukoliko se ista daju lako uočiti sa nekih 500 m na otvorenom neosvetljenom putu van naselja, a često u praksi to biva i više od toga. Ukoliko za računicu uzmemo u obzir brzine vozila na putu van naselja

i da kažemo da je ista 90 km/h, što je 25 metara u sekundi a gde minimalno vreme reakcije vozača na vašu pojavu iznosi 1 sekundu, apsolutno minimalna vidljivost vašeg svetla treba biti bar 100m, onako „jasno i glasno“ da se vidi i uoči svetlo, kako bi na vašu pojavu na drumu vozači motornih vozila mogli adekvatno da reaguju i to onako „u zadnjem momentu“, stoga je za realnu bezbednost imperativ je da vaša svetla budu jasno uočljiva sa više stotina metara, kako bi vozač imao vremena i prostora za pravovremenu reakciju i manevar kao i obaveštavanje o vašem prisustvu ostalih učesnika koji se kreću iza prvog vozila u koloni.

Dalje, isti član 58. stav 7 i 8:

„Udaljenost svetleće površine svetla iz stava 6. ovog člana, od površine puta ne sme biti manja od 0,25 m ni veća od 0,9 m. Svetlo iz stava 6. ovog člana može biti izvedeno zajedno sa katadiopterom“.

Dakle, što se visine tiče sve od osovine 20″ točka pa do paktregera i šipke sedišta će biti u skladu sa normom. I poslednje na temu katadioptera – član 64. stav 18. kaže: „Na bočnim stranicama prednjeg i zadnjeg točka bicikla moraju biti izvedena reflektujuća tela koja reflektuju svetlost bele ili žute boje“.

Dakle ili odavno poznata narandžasta (ili bela) „mačija oka“ koja se moniraju na žbice točka,
ili druge reflektivne površine žute ili bele boje, znači reflektivni prsten ugrađen u gume, reflektivne nalepnice zalepljene na felnu ili popularni „štapići“ koji se kače uzduž žbica. Poslednjom verzijom Pravilnika, brisani su zahtevi da bicikl mora imati katadioptere ugrađene u pedale kao i obaveza zadnjeg katadioptera. No ukoliko su isti u skladu sa generalnim uslovima za postavljanje katadioptera mogu se koristiti, a to su: ne-truoglastog oblika, napred beli, nazad crveni, jedan ili više njih, postavljeni simetrično duž vertikalne ose vozila užeg od 1,3 m.

Treba još dodati, da u slučaju priključnog vozila (prikolice) mora ona imati svoje zadnje poziciono svetlo a važi sve isto što i za zadnje svelo bicikla, te ukoliko vučete biciklom prikolicu, mora ona imati svoje zadnje svetlo crvene boje montirano na zadnju stranu priključnog vozila a ako je šire od 1,3 m mora imati dva. Takođe mora imati i dva trouglasta katadioptera crvene boje sa vrhom okrenutim ka gore, i stranicom ne manjom od 15 cm, a na prednjoj strani prikolice moraju biti dva katadioptera ne-trouglastog oblika i bele boje.

To bi bilo to što se tiče zakona i tehničkih uslova za vozila kao i prateće kaznene politike. Ispunjavajući te uslove, ne samo da ćete u očima zakona biti adekvatno opremljeni, nego ćete sačuvati i svoje život i zdravlje kao i život i zdravlje drugih učesnika u saobraćaju. Zato apelujem da budete adekvatno osvetljeni, pre svega zbog sebe, a onda i zbog drugih.

Vidite, i budite viđeni.

Ukoliko poštujete ove minimalne zakonske okvire takođe ćete i unaprediti vaše iskustvo noćne vožnje i shvatićete ustvari da je tako čak i mnogo bezbednije nego danju, jer ste noću daleko vidljiviji i uočljiviji drugim učesnicima u saobraćaju, nego što ste to danju kada vaša svetla „ne bodu oči“ izdvajajući se iz mračnog okruženja.Od kada aktivno vozim bicikl, a evo već više od desetak godina, minimum 50% moje kilometraže je napravljeno noću, kako na putu kroz naseljena mesta (osvetljenim), tako i van njih i mislim da ne grešim puno ako kažem da sam što se noćne vožnje tiče jedan od najiskusnijih biciklista u našoj zemlji, te verujte mi – znam o čemu pričam, sve provereno na terenu i u praktičnoj primeni.

U svojoj biciklističkoj karijeri nisam imao ni jedan jedini incident pri noćnoj vožnji, a tokom dana ih je bilo više manjih i bezazlenih kao i jedan ozbiljniji gde me je vozač auta i oborio sa bicikla u takvozvanom „right hook“ scenariju, i to u sred bela dana pri savršenoj vidljivosti i preglednosti, na raskrsnici na putu van naselja a ja odeven u veoma vidljivu crvenu majcu, sa povelikim crvenim bisagama na zadnjem paktregeru.

Osvetlite se! Jer svetla su pola zdravlja!

Igor Ralić