Na beogradskim točkovima

A evo i malog tutorijala o odlasku biciklom na posao:

Vožnja biciklom do posla i nazad nije naročito rasprostranjena kod nas, iako je zabavna, brza i zdrava alternativa svim ostalim načinima. Ovaj tekst pokušava da odgovori na neka od uobičajenih pitanja i nedoumica.

Da, ali nema biciklističkih staza – planiranje rute

Još uvek ih nema dovoljno, ali pažljivim planiranjem rute (recimo pomoću planplusa) možete da pronađete mirnije ulice sa manje saobraćaja u kojima ćete se osećati prijatnije i bezbednije.

Analizirajte moguće rute do posla i nazad uzimajući u obzir jednosmerne ulice, trotoare, kraće putanje. Kada pronađete idealnu rutu, možete i da je testirate vikendom. Generalna proba pred prvi put 🙂

Nemam dobar bicikl – izbor bicikla

Najvažnije je da imate udoban i ispravan bicikl. Odnesite ga u servis na podešavanje kočnica i menjača i to je to. Za vožnju po gradu, jedna od bitnijih modifikacija mogla bi da bude ulaganje u gume koje su otpornije na eksere i staklo i koje su više prilagodjene vožnji po asfaltu (za razliku od uobičajenih krampona).

Savet: Marathon Schwalbe.

Ne mogu, oznojiću se – priprema za posao

Svaka firma ima WC i u njemu lavabo. To je sve što vam je potrebno. U ranac spakujte drugu majicu, pantalone, suknju, veš. Umijte se malo temeljnije i presvucite. Posle vožnje biciklom, osećaćete se mnogo, mnogo prijatnije nego da ste došli automobilom ili prevozom.

Osim toga, ceo dan ćete se radovati ideji da se vraćate biciklom. Kakva god da je gužva u gradu, miting, sudari, zakrčenja i špicevi, vi se vraćate svojim biciklom, tempom kojim vam najviše odgovara, pedalanjem na otvorenom.

Kaciga, da ili ne

Mišljenja su podeljena. Zakonom nije obavezna, pa sami odlučite. Postoje razne više ili manje problematične statistike, i istraživanja u korist obe opcije.

Moja odluka je da nosim kacigu jer se tako bezbednije osećam. Osim toga, pod utiskom sam da me vozači shvataju ozbiljnije kada nosim kacigu (protivnici kacige zagovaraju ideju da će vas vozači više paziti ako ne nosite kacigu). Bilo da je nosite ili ne vozite podjednako oprezno.

Pročitajte http://helmets.org/crashes.htm ako vas zanima šta kažu ljudi koji su imali sudare i padove a nosili su kacigu.

Oprema

bidon, važno je da redovno pijete vodu
rukavice, biće vam udobnije, a štite i od povreda
nnaočare, važne jer štite oći od prašine i insekata
traka za nogavicu, ako nosite trenerku ili pantalone, vežite bar desnu nogavicu trakom da vam se ne bi uplela u lanac
prednje svetlo, da biste videli put ispred sebe i da bi vas uočili vozači koji vam idu u susret (specijalno oni koji skreću levo ispred vas)
zadnje svetlo, da bi vas uočili vozači iza vaskatadiopteri, što ste vidljiviji to su manje šanse da će vas neko udariti
brava, pravilo je da što duže bicikl ostaje vezan, to vam je potrebna ozbiljnija brava (svaku bravu je moguće obiti, samo je pitanje za koje vreme) trudite se da bickl ostavljate na vidnom mestu sa mnogo prolaznika i uvek obuhvatite ram i bar jedan točak (idealno bi bilo oba točka, ram i sedište – pomoću dve brave)

 Ali, to je ekstremni sport – vožnja gradskim ulicama

Najvažniji je stav. Na početku će vam biti neprijatno jer ste okruženi automobilima koji prolaze pored vas većom ili manjom brzinom. Situacija je za vas nova i rizična. Vozači vas gledaju u čudu – jednostavno osećate to cuđenje i bez diretknog gledanja u njih..

Ne vide vas, izlaze sa parkinga bez gledanja. Uleću u raskrsnice, naglo koče. Skreću levo vama ispred nosa jer veoma loše percipiraju brzinu kojim se krećete. Prolaze tik uz vas, a ponekad i trube.

Ali…naviknete se na sve to, steknete malo više pouzdanja i jednostavno svojim stavom krčite put pred sobom u moru automobila. Iznenadićete se, ima izuzetno prijatnih i tolerantnih vozača koji će strpljivo voziti iza vas na pristojnom rastojanju, propustiće vas na raskrsnici, obićiće vas tako da vas ne ugroze. Neki od tih vozača su takođe biciklisti 🙂

Još nekoliko saveta

vozite uz desnu ivicu kolovoza kad god možete
uvek anticipirajte otvaranje vrata na parkiranim automobilima (tzv. door zone)
koliko god je moguće pratite ritam saobraćaja (zato je važno da tokom planiranja rute izaberete sporije i manje opterećene ulice); ako pratite ritam, ređe će vas preticati i više će vas poštovati kao ravnopravnog učesnika
trudite se da ne prolazite kroz crveno svetlo; imajte na umu da ste deo grupe (biciklisti u saobraćaju) i da vozači stiču mišljenje o svima nama na osnovu toga kako se ponašate
ne provlačite se do početka kolone na semaforu (tzv. filtering); ovo ima smisla kada vozite motocikl jer ste startniji i često brži od automobila; kada ste na biciklu, potpuno je besmisleno jer će vas isti ti automobili ponovo preteći; bolje je da zadržite poziciju na kojoj ste jer su vas vozači ispred i iza vas već uočili
signalizirajte promenu pravca rukom – ne morate da podignete ruku pod uglom od 90 stepeni (čini mi se da to nije baš do kraja ni bezbedno jer možete da izgubite ravnotežu ili da upadnete u rupu dok držite volan jednom rukom), jednostavno pružite ruku pored tela i malo je odmakinte, svakom vozaću će biti jasno šta pokazujete
pogledajte vremensku prognozu pre nego što krenete
uživajte u vožnji, to je zdraviji, opušteniji i često brži način da dođete na posao

Na kraju, dođite na sledeću kritičnu masu. Vozimo se kroz centar grada u velikoj grupi i osećamo se bezbedno. Meni je pomogla da se opustim i vozim bicikl Terazijama i Bulevarom.

Autor teksta: Aleksandar Gazibara
Autori video klipa: tim Ulice za bicikliste