MASOVNO SU IH KRALI TOKOM PANDEMIJE: Otkriveno gde su završili nemački bicikli

Ana iz Berlina nije predugo uživala u svom novom električnom biciklu. Iako je 2.600 evra vredno vozilo uvek držala u zaključanom podrumu svoje stambene zgrade, to joj nije mnogo pomoglo. Pre nekoliko dana joj je skupi bicikl ukraden. I to nije jedini slučaj.

Samo prošle godine je u Nemačkoj, prema podacima Savezne kancelarije za borbu protiv kriminala (BKA) prijavljeno 260.000 krađi bicikla u vrednosti od oko 200 miliona evra. Polovina bicikala je bilo osigurano.

Kako DW saznaje od Nemačke osiguravajuće privrede, krovnog udruženja nemačkih osiguravajućih društava, kradljivci u poslednje vreme biraju skuplje modele. Sada se za ukradeni bicikl isplaćuje u proseku 730 evra. Pre deset godina ukradeni dvotočkaši su sa 400 evra bili gotovo upola jeftiniji.

Najveći deo krađa se dogodi u Hamburgu i Bremenu kao i u istočnim saveznim pokrajinama Berlinu, Brandenburgu i Saskoj. Malo od ukradenih bicikala biva pronađeno, 2020. tek oko deset posto.

Jeftinije bicikle lopovi pokušavaju da prodaju preko interneta ili na specijalizovanim sajmovima bicikala. Skuplji modeli se prodaju u delovima, ali ponekad i celi.

U Evropskoj uniji je to riskantan posao jer su skuplji bicikli po pravilu registrovani i lako im je ući u trag. Zbog toga većina skupljih bicikala završi izvan granica EU-a. Doduše i na granicama je moguća kontrola registarskih brojeva bicikala, no provere se obavljaju tek sporadično.

Gde putuju ukradeni bicikli?

Zahvaljujući informacijama iz Ukrajine, DW je uspeo da uđe u trag Aninom biciklu.

Volodimir, koji živi u ukrajinskom gradu Dnjipru, je u jednoj prodavnici bicikala Anin ukradeni bicikl kupio za oko 800 evra.

“Prodavac mi je rekao da bicikl dolazi iz Nemačke ali mi nije dao nikakve dokumente. Samo račun“, rekao je on.

Niska cena i nedostatak dokumenata koje poseduje svaki bicikl u ovoj kategoriji ga nisu čudili. “Pomislio sam da se ne radi o novom biciklu. Čak sam mislio da su mi ga kao polovnog mogli prodati i za manje novca”, kaže Volodimir.

Dojče vele je kontaktirao prodavnicu u kojoj je Volodimir kupio svoj bicikl. Rekli su kako prodaju i “korišćene bicikle iz Nemačke“ i kako za sve bicikle “imaju papire“.

Na pitanje o kakvim je “papirima”, rek, u prodavnici su objasnili kako oni sami nisu uvoznici nego bicikle kupuju preko jedne internet platforme ili im dolaze privatna lica i prodaju bicikl i uzmu proviziju.

Ani je u prodavnici gde je kupila bicikl, proverom registarskog broja, potvrđeno da je reč o njenom dvotočkašu.

Unosan posao – prodaja bicikala

Internet u Ukrajini vrvi od oglasa u kojima se prodaju “korišćeni bicikli iz Nemačke“. Gotovo sve prodavnice polovnik bicikala nude “robu iz Nemačke”. Međutim, koliko zaista ukradenih bicikala završi na tržištu u Ukrajini, teško je proceniti. Pouzdane statistike ne postoje tako da se procene kreću od nekoliko desetina pa sve do 100.000.

Legalno uvesti polovni bicikl iz Nemačke je skup i mukotrpan proces i po pravilu se ne isplati. Tu su troškovi transporta, porez i carina. “Legalno uvezeni rabljeni bicikli po ceni ne mogu biti konkurencija ukradenima. To se jednostavno ne isplati”, kaže trgovac Anton Vakulenko. Zato se više isplati prodavati nove bicikle, kaže vlasnik trgovine biciklima iz Kijeva.

Mihajlo Umanez je jedan od retkih trgovaca koji prodaje legalno uvezene polovne bicikle iz EU. On godišnje preko trgovaca iz Nemačke uveze od 1.000 do 1.300 polovnih bicikala iz Nemačke i Holandije i svojim mušterijama, osim računa, nudi i registraciju bicikla i sertifikat o vlasništvu. Povremeno i servisnu knjižicu.

Svi sagovornici u Ukrajini se žale na činjenicu da je većina polovnih bicikala koji se prodaju u Ukrajini ukradena. Kupce ne zanimaju papiri nego samo cena. Pritom se poslednjih godina sve više prodaju bicikli više kategorije i električni bicikli.

Jedan trgovac iz Luzka, koji je želeo da ostane anoniman, kaže kako je uvoz ukradenih bicikala jednostavan. Transport preuzimaju vlasnici kombija koji redovno voze na rutama prema zapadnoj Evropi. Brojevi na okviru bicikla se sakriju, ostali delovi se prijavljuju kao rezervni delovi. Vozač kombija po Nemačkoj sakupi pakete i prevozi u Ukrajinu.

“Kada imate svoje ljude na granici, tada možete uvesti sve“, rekao je on.

U međuvremenu, tržište polovnih bicikala u Ukrajini je postalo zasićeno pa ukradeni bicikli sada idu dalje prema Rusiji i Kazahstanu.

Kolika je šansa da vlasnik pronađe svoj bicikl?

Ana iz Berlina ne želi svoj bicikl nazad, a Volodimir pak ne želi kontakt sa njom jer strahuje da bi mogao imati posla s policijom.

DW se raspitao kod nemačkih i ukrajinskih vlasti da lise preduzima nešto po ovom pitanju ali je odgovor bio odričan. U Nemačkoj kažu da saradnje sa ukrajinskim kolegama nema, a u Ukrajini da ovo nije toliko veliki problem.

IZVOR: kurir.rs