Kroz Srbiju na dva točka – Može li naša zemlja postati poželjna destinacija i za turiste-bicikliste?

Iako su ta dva koridora ucrtana i na evropsku mapu, Srbija ih ne koristi dovoljno, najviše zbog neadekvatne infrastrukture i loše opremljenosti staza. Da bismo se osim na bicilističku mapu, upisali i na mapu dobrih domaćina za aktivan odmor, čeka nas još dosta posla.

Dvema rutama kroz Srbiju godišnje vozi oko 15.000 biciklista, a taj broj mogao bi da bude značajno veći. Ulaganja u osnovnu biciklističku infrastrukturu nisu velika, jer je zaljubljenicima u dva točka uz obeleženu stazu najčešće dovoljan samo osnovni mobilijar. Ono što je problem, jeste što se, uz obeležavanje staza – na čemu država i radi, ne grade nove koje su nam neophodne. Takođe, Srbiji nedostaju i infrastrukturna rešenja koja bi biciklistima omogućila veću bezbednost, na ulasku i izlasku iz gradova.

Autoput nije staza 

Prema rečima Vladimira Ćurčića iz udruženja Bajsologija, iako u Srbiji zvanično postoje dva koridora, u praksi ih zapravo nema, jer oni nisu u potpunosti obeleženi i ne postoji izgrađena insfrastruktura. Evo jednog primera – deo rute EuroVelo 6, od Subotice do Novog Sada, ide autoputem!

– To nisu biciklističke staze, nema ostale infrastrukture, smeštajnih kapaciteta uz staze, neophodne signalizacije… Često se događa da stranci dođu u našu zemlju ovim rutama, a kada vide gde se nalaze, bude kasno da se vrate nazad – kaže za eKapiju Ćurčić i dodaje da Srbija ne koristi to što se nalazi na evropskim biciklističkim koridorima.

EuroVelo 6 ulazi u Srbiju u blizini Bačkog breg, te kroz Novi Sad i preko Fruške gore dalje ide za Beograd. Sledeća bitna tačka na ovoj trasi je Smederevo, a koridor dalje nastavlja ka Rumuniji, kroz Nacionalni park Đerdap i Đerdapsku klisuru.

Ruta EuroVelo 13 kroz našu zemlju je nešto duža i vodi duž granica sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom.

Strategijom razvoja turizma Republike Srbije za period od 2016. do 2025. godine, predviđene su aktivnosti od posebnog značaja za razvoj turizma, koje će biti podržane iz budžetskih sredstava ili za koje se može konkurisati za raspoložive programe EU. Među tim aktivnostima su i unapređenje turističke infrastrukture i suprastrukture (izgradnja i uređenje biciklističkih staza i drugih kulturno tematskih ruta, turistička signalizacija, vizitorski centri, izgradnja kampova, uređenje plaža i dr).

U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kažu da, u saradnji sa Dunavskim centrom za kompetenciju i nemačkim GiZ-om u Srbiji, u proteklih pet godina uspešno održavaju signalizaciju uz EuroVelo 6 rutu, dok je tokom 2016. godine postavljena i signalizacija za EuroVelo 13 rutu.

– Ono što je vrlo važan korak u daljem razvoju biciklističkih ruta, jeste i uvođenje prve autobuske linije koja omogućava prevoza bicikala. U saradnji sa kompanijom Ariva Litas iz Požarevca, Dunavski centar za kompetenciju je obezbedio instalaciju biciklističkog nosača koji može da preveze pet bicikala. Autobus saobraća svakodnevno na relaciji Beograd-Kladovo i omogućava lak transfer biciklista do svih ključnih dunavskih destinacija koje se nalaze između ove dve destinacije: Požarevac, Veliko Gradište, Golubac, Donji Milanovac i Kladovo – rečeno je za naš portal u nadležnom ministarstvu.

Biciklistički brojač kod Lepenskog vira

Da bi Srbija postala poželjna destinacija za aktivan odmor, neophodna su i dalja ulaganja u propratnu infrastrukturu, poput odmorišta i kampova za bicikliste, kao i u infrastrukturna rešenja koja bi omogućila sigurniji ulazak i izlazak biciklista iz gradova.

Dvema rutama kroz Srbiju, kako nam je rečeno u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, prema podacima Dunavskog centra za kompetenciju svoje dvotočkaše provoza oko 15.000 turista godišnje.

Ipak, precizni podaci o prolasku biciklista rutom EuroVelo 6, koja je najpopularnija evropska trasa, trebalo bi da stignu tokom sledeće sezone, jer je ove godine kod Lepenskog vira počeo da radi biciklistički brojač. Tako bi, konačno, u 2018. trebalo da stignu potpuno sveži podaci o prometu na EuroVelo 6 ruti, poznatoj i kao Dunavska biciklistička ruta.

Podaci o tome koliko prihoda zemlja ostvaruje od ovog oblika turizma ne postoje, ali prema istraživanju koje je tokom 2016. godine sprovela Turistička organizacija Srbije, kao razloge za posetu određenoj destinaciji, aktivni odmor (kome pripada i biciklizam), navelo je 11,9% ispitanika. Primera radi, Austrija ostvaruje 13 miliona noćenja zahvaljujući dunavskom biciklističkom turizmu, a ta zemlja od biciklizma ostvaruje dodatnu vrednost u iznosu od 71,8 mil EUR.

Ruta Sava

Osim pomenuta dva evropska koridora, Srbija ima i druge potencijale za razvoj biciklističkog turizma, zahvaljući netaknutoj prirodi.

– Neke od destinacija koje se trenutno razvijaju su dragačevski kraj sa planinom Jelicom, koju nekoliko biciklističkih staza spaja sa Ovčarsko-kablarskom klisurom i tamošnjim stazama. Zatim, tu je kanjon reke Jerme, kao i Vlasina, gde postoje obeležene biciklističke i pešačke staze. I okolina Negotina ima nekoliko označenih biciklističkih staza – kaže za eKapiju Ivan Vuković iz sektora za sport i aktivni odmor u Turističkoj organizaciji Srbije.

U Srbiji se zasad najviše se ulaže u obeležavanje postojećih ruta.

Jedan od aktuelnih projekata je Bicycle tourism toward rural and regional development Srem, deo programa Podrške regionalnom i ruralnom razvoju u Srbiji, koji finansira Švajcarska agencija za saradnju. Kako nam je rečeno u nadležnom ministarstvu, ukupna vrednost projekta je oko 37 miliona dinara, od čega je 15% kofinansiranje partnera. Vodeći partner je Regionalna razvojna agencija Srem. Ostali partneri su Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, Grad Sremska Mitrovica, Opština Pećinci, Turistička organizaija opštine Pećinci, Opština Irig, Opština Inđija, Nacionalni park Fruška gora, Biciklistički klub MTB Družina, Pokret gorana Zasavica iz Sremske Mitrovice i seosko gazdinstvo Čikić.

– Ovim projektom, koji bi trebalo da traje do kraja avgusta 2018, predviđena je izgradnja biciklističke infrastrukture, kao i postavljanje signalizacije na ruti Sava – kaže Ivan Vuković.

U TOS-u za naš portal pojašnjavaju da za unapređenje infrastrukture nisu potrebna velika sredstva, jer je često samo neophodno da se već postojeće staze označe info tablama i da se opreme osnovnim mobilijarom za odmor.

– Sportska udruženja koja su okrenuta ovim vidovima aktivnosti, često kroz projekte i partnerstva sa lokalnim turističkim organizacijama unapređuju infrastrukturu na postojećim stazama, trasiraju i označavaju nove staze – kažu za eKapiju u TOS-u.

Ipak, prema rečima Vladimira Ćurčića iz udruženja Bajsologija, ta ulaganja nisu dovoljna. Oni se nadaju da će se u narednom periodu u Srbiji više raditi na obezbeđivanju dobrih uslova za bicikliste. Ljubitelji dvotočkaša mogli bi tako da uživaju i na našim stazama, a turistički radnici da računaju na veće prihode.

Izvor: Katarina Stevanović / ekapija.rs