Korona virus, ukradeni bicikli i „Ukro mami”: Kako da vaš bicikl ne dobije noge
„Pošto je više bicikala, naravno da je i više krađa, pogotovu što novi vlasnici nisu toliko iskusni u tome kako da sačuvaju bicikl”, kaže za BBC na srpskom Jovan Eraković sa sajta Ciklonaut, namenjenog biciklistima.
„Često ni oni koji redovno voze ne paze dovoljno, ali novi vozači naročito laka meta “, dodaje on.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova za BBC navode da je u prvih šest meseci 2020. jedino u Novom Sadu povećan broj krađa bicikala, u odnosu na isti period prošle godine.
Među onima koji su nedavno ostali bez bicikla je i Momčilo Popov iz Novog Sada.
„Bio je vezan na spoljnoj terasi zgrade, koja je zaključana i gde ne može da uđe niko sa strane”, navodi on za BBC na srpskom.
„Izigravao sam Šerloka Holmsa neko vreme, bilo je glavnih osumnjičenih i nagađanja ko bi to mogao da uradi, ali nisam ga pronašao”.
Međutim, ta situacija inspirisala ga je da pokrene sajt Ukr’o mami, namenjen njegovim sapatnicima koji su takođe ostali bez ljubimca na dva točka.
„Cilj je da pronađeno ukradene bicikle kojih je sve više i više”, ističe.
Ukr’o mami
Momčilova istraga je bila duga i temeljna, ali bezuspešna.
„Bicikl je bio u visokom prizemlju, prilično je komplikovana procedura doći do tamo”, ističe.
„Razmišljao sam da li se neko možda selio, pa da nisu možda u zgradu dolazili ljudi sa strane da nose nameštaj ili tako neko ko ne živi u zgradi.
„Tu sam već dovoljno dugo da ne verujem da bi ostale komšije to uradile”, dodaje.
Slučaj, kaže, nije prijavio policiji „zbog komplikovane situacije sa koronom”, ali je pokrenuo portal Ukr’o mami.
„Došao sam na posao, prepričavao kolegama šta se desilo i onda je nekome sinula ideja da brzinski napravimo sajt i pomognemo ljudima”, kaže 26-godišnji Popov, inače veb dizajner.
Na njegovom portalu ljudi mogu da objave fotografije ukradenih bicikala i ostave podatke, kako bi im se neko javio u slučaju da naleti negde na taj bicikl.
„Ti podaci nisu javni, već ako neko pronađe bicikl ili ga vidi negde, onda može da kontaktira vlasnika tako što mu pošalje poruku na mejl”, ističe Popov.
Kako navodi, do sada su preko njegovog sajta dva ukradena bicikla vraćena vlasnicima, ali da je problem prodaja ukradenih bicikala u delovima.
„Javljali su se ljudi koji žele da objave ukradene delove i takvu pretragu”, navodi.
„A ukradene bicikle ljudi često nalaze na buvljacima u drugim gradovima, to je neka praksa… Kradljivci ih samo odnesu tamo i prodaju”.
Eraković ima utisak da su krađe bicikla do sada išle „u talasima”.
„Pojavi se valjda neka organizovana grupa koja to radi i krađe se dešavaju dok im neko ne stane u kraj ili se ta grupa raspadne”, navodi.
Na portalu Ciklonaut, u delu naslovljenom Bicikli i lopovi, ističe se da krađe uvek treba prijaviti policiji, iako ljudi misle da za to nema svrhe.
„Prema rečima inspektora ukradeni bicikli u dosta visokom procentu budu pronađeni i vraćeni vlasnicima”, navodi se na Ciklonautu.
„Oni često imaju pun magacin zaplenjenih bicikala za koje ne znaju kome treba da ih vrate, jer ljudima očigledno ne pada na pamet da im se obrate”, dodaju.
Šta kaže MUP
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova za BBC navode da u prvih šest meseci 2020. ima manje prijava krađa bicikala u odnosu na isti period prošle godine.
Kako navode, u Srbiji je od januara do jula 2019. prijavljeno 690 ukradenih bicikala, a ove godine 551.
“U Beogradu je, prema prijavama, u prvih šest meseci prošle godine ukradeno 116 bicikala, dok je u istom periodu ove godine 78”, ističu u pisanom odgovoru.
“I u ostalim gradovima je prijavljen manji broj krađa bicikala u odnosu na isti period prošle godine. Jedino je u Novom Sadu taj broj veći”, dodaju iz MUP-a
Iz MUP-a ističu i da su u prvih šest meseci 2019. godine rasvetljena 452 krivična dela krađe i teške krađe gde je ukraden bicikl, dok je ove godine – za sada rasvetljeno ukupno 319 ovih krivičnih dela.
U ranijem odgovoru za BBC iz policije su naveli i da u slučaju krađe bicikla, potrebno je da vlasnik podnese krivičnu prijavu policijskoj stanici, a poželjno je da to bude stanica na čijem području je izvršena krađa.
“Prilikom podnošenja krivične prijave potrebno je dati što više podataka o biciklu ili dostaviti fotografije predmeta”, navodi se u odgovoru.
Iz MUP-a ističu i da je u zaštiti od potencijalne krađe “potrebno obezbediti bicikl na adekvatan način, bez obzira na koliko vremena i na koje mesto se bicikl ostavlja”.
“Takođe, poželjno je bicikl držati u prostorijama koje se zaključavaju (stan, podrum) i dodatno obezbediti na primer. katancem ili sajlom”, ističu.
O krađama bicikala
Eraković kaže da je u toku „drugi veliki talas kupovine bicikala u poslednjih dvadesetak godina”, tako da je dolazi i do više krađa.
„Prvi je bio kada je bilo bombardovanje 1999. godine, tada je isto na hiljade ljudi kupovalo bicikle”, priseća se on.
Kako kaže, kad god ispadne neka kriza ljudi se sete da je bicikl sasvim fino prevozno sredstvo.
„Taj talas prođe i većina bicikala završe u podrumima, ali opet ostane neki broj ljudi da vozi i poveća se broj aktivnih biciklist
a”, ističe.
Eraković ima 61 godinu, po struci je mašinski inženjer, ali se već decenijama bavi biciklima, biciklističkim rutama i turama.
Pedale, kaže, vrti od 26 godine, ali mu bicikl nikada nisu ukrali.
„Ne zato što nisam pravio greške ili zato što sam nešto pametan… Jednostavno sam imao sreće”, navodi.
Kako onda sprečiti krađu bicikla?
Eraković kaže da postoji nekoliko kritičnih tačaka krađe bicikala.
„Prva je kad ljudi ‘samo za trenutak’ uđu u prodavnicu i ostave bicikl ispred. To je sasvim dovoljno da on nestane.
„Drugo mesto su zajedničke prostorije u zgradama, hodnici i podrumi, gde često stoji desetak bicikala ljudi koji žive tu.
„Ključeve bi trebalo da imaju samo oni, ali ko zna ko ih je sve dobijao, kopirao… Mogli su da budu u još stotinu ruku. I samo jednog dana nema nijednog bicikla”.
Mnogi bi sad rekli da su baš zato kupili određena sredstva zaštite bicikala, poput sajlica ili katanaca kojim zaključavaju ljubimca kad nisu sa njim.
Međutim, Eraković nema baš poverenje u takve stvari.
„Te sajlice se kupuju za mali novac i uglavnom ništa ne znače. Jedna jača klješta to časkom srede. A brave su takođe smešne.
„Postoje i pouzdane stvari, ali neko ko ima elegantan sportski bicikl teško da će nositi sa sobom sajlu tešku kilogram”, dodaje.
Minimalni prihvatljiv kvalitet je da sistem zaštite bude od otvrdnutog čelika, navodi se na portalu Ciklonaut.
Kako sačuvati bicikl?
Rešenje je jednostavno, kaže Eraković – ne ostavljati bicikl nigde ni za trenutak.
„Čak i ako na trenutak ulazite u neku prizemnu prodavnicu u kraju ga treba zaključati. „A pogotovu ako je reč o samoposluzi, tržnom centru ili nečemu sličnom, gde nemate pogled na bicikl.
„Ja nikad ne bih ostavio bicikl tako”, ističe.
Ipak, postoji i nekoliko trikova kako da vaš bicikl ne dobije noge.
„Mogućnost krađa i to što nemate gde da ga ostavite dosta smanjuje mobilnost po gradu, ja ga često ne vozim kada moram da nešto završavam.
„Jedna od mogućnosti je da imate veoma star bicikl, a koji se iole pristojno kotrlja. Imam neke drugare koji tako rade.
„Zaključaju ga negde ako moraju da ih ostavljaju na ulici, ti bicikli nisu baš primamljivi ljudima, a čak i da ga neko ukrade nije velika šteta”.
Drugi trik je skinuti lanac sa zupčanika.
„Ja ponekad to radim kada imam osećaj da bicikl ne bi trebalo da bude sam, a nemam čime da ga zaključam”.
„Malo se olabavi na zadnjem menjaču, prstom se pritisne samo i niko ne može da prileti, skoči i odveze ga”, navodi Eraković.
Upravo se to, ističe, jednom desilo ekipi biciklista u Skadru.
„Seli da popiju nešto, bicikli bili naslonjeni na ogradu, momak pritrčao, seo i otišao. A bicikl skup, trkački…
„Lavirint uličica, ne možete da ga jurite, a ne bi bilo baš ni preporučljivo”.
Pronalazak ukradenog bicikla mogao bi da bude olakšan i ukoliko vam je bicikl registrovan, a jedan od najpopularnijih portala za to je Bajs baza.
Kako da vam sigurno ukradu bicikl
Na portalu Ciklonaut navodi se i šta treba raditi ukoliko baš želite da vam neko ukrade bicikl:
-
Ostavite ga nezaključanog u hodniku ispred stana ili u dvorištu i “uđite samo na minut”
-
Ostavite ga nezaključanog ispred samoposluge i “uđite samo na minut”
-
Ostavite ga nezaključanog na ulici, tako da ga ne vidite iz kafića
-
Poverujte usplahirenom čoveku kad vam kaže da mu se dete izgubilo u gužvi i pozajmite mu bicikl “samo na minut”, da ga potraži
-
Ostavite bicikl na plaži, uđite u vodu i plivajte što dalje od obale. Pritom nipošto nemojte da se osvrćete
-
U kafiću, na plaži, dok igrate košarku ili fudbal… zamolite druge da vam pričuvaju bicikl.
Zašto voziti bicikl?
A zašto da ne, rekli bi biciklisti.
Uglavnom se tu ističu dve stvari – zdravlje i smanjenje gužve u saobraćaju, kaže Eraković.
„Mada je argument da je zdravo voziti ga se toliko koristi da je već pohaban”, navodi uz osmeh.
„Doduše, ima i teorija da su biciklisti koji se kreću po gradu zapravo više izloženi izduvnim gasovima vozil
a nego oni u automobilu i autobusu”.
Zbog toga on na prvo mesto stavlja smanjenje gužve u saobraćaju.
„U suštini, što je više biciklista na ulicama, to se i više ljudi odlučuje da ih vozi… To je kao ona grudva snega koja se kotrlja pa postane ogromna.
„I obrnuto – kada ljudi vide da je biciklista malo onda ih ne voze, jer se brinu za bezbednost, a ni vozači automobila nisu toliko navikli na bicikliste”.
A kad ima biciklista onda ima i prihoda u turizmu, ističe Eraković.
„To je u Evropi ogroman biznis, a cifra koja se vrti je tolika da mi je dugo bilo potrebno da se naviknem na nju i pitam se da li sam nešto pogrešno zapamtio – 50 milijardi evra”, kaže.
Kako navodi, to ne znači samo prenoćišta, već i proizvodnju bicikala, servise, literaturu i sve drugo što je vezano za vožnju i cikloturizam.
„Kod nas je to važno zato što biciklisti uglavnom neće odlaziti na mesta koja su puna turista, već idu u prirodu, gde je turizam manje razvijen.
„Ako jedne godine odu u neko selo koje je bogu iza nogu, pa ih sledeće godine dođe više… Time donose prihod krajevima koji su ekonomski nerazvijeni”.
Tako se, kaže, on zaljubio u biciklizam.
„Sa 26 sam krenuo na prvu turu po Sloveniji, oko Triglava. Prvo sam planinario i shvatio da u Sloveniji ima lepih puteva da se obiđu, ali da nema vremena to uraditi pešice.
„Sledećeg proleća sam krenuo biciklom i zarazio se planinarenjem na dva točka. Odlazak u prirodu je bila glavna stvar”.
Od tada, ističe, nema gde nije vozio – pravio je biciklističke rute u Nacionalnom parku Tara, trasirao dunavsku rutu po Srbiji, vodio ture duž Dunava, putovao od Nemačke do Crnog mora…
„Privatno zadovoljstvo mi je postalo profesija, već godinama samo radim biciklističke projekta”, navodi.
Međutim, za to je pre svega potrebna jedna stvar – da imate šta da vozite.
Šta dalje?
Pa, izvesno je da će bicikli barem još neko vreme biti u modi, jer deluje da se epidemija korona virusa neće smiriti u skorije vreme.
Popov ističe da planove za kupovinu novog bicikla nema, a od prijave krađe policiji je odustao.
„Mislim da je prošlo previše vremena”, kaže kratko.
Ipak, ima neke nove ideje za sajt.
„Želimo da dodamo još neke opcije… Na primer, mogućnost da poruka kada bicikl bude pronađen stigne i na telefon, SMS porukom.
„A razmišljali smo i da stupimo u kontakt sa policijom i vidimo da li bismo mogli da nekako automatizujemo proces prijave ukradenih bicikala.
„Takođe, da vidimo i da li bi prijava na našem sajtu mogla da bude validna prijava policiji, kako bismo mogli da optimizujemo taj proces”.
Eraković se ipak nada da će korona virus dovesti i do većeg broja stalnih biciklista.
„Tako su neki ljudi i te 1999. shvatili da je lepo voziti bicikl, ili se barem podsetili, pa nastavili da ih voze i postali ozbiljni biciklisti.
„Definitivno će i sada ljudi više voziti, deo će krenuti da vozi po Srbiji, a to je samo jedna od koristi”.
Još samo kada bi i pazili na svoje bicikle…
„Najbolje formulisano pravilo glasi – jedna od ove tri stvari treba da je uvek na biciklu: Tvoja ruka, tvoja guza, ili dobar katanac”, navodi se na Ciklotronu.
IZVOR: bbc.com
