Kiša i zima: nije kraj sezone

Mit: bicikl je samo za lepo vreme

Razlog zašto se kod nas bicikl najčešće vezuje za proleće i leto nije samo klima, već navika. Navikli smo da bicikl zamišljamo kao rekvizit za izlet, a ne kao prevoz. Kada ga doživiš kao sredstvo za svakodnevnu vožnju, perspektiva se menja: kiša i hladnoća postaju situacije za prilagođavanje, ne automatski razlog da odustaneš.

Zima u gradu retko znači arktičke uslove svaki dan. Mnogo češće su u pitanju vlaga, kratki dan, malo vetra i povremeni mraz ujutru. Upravo za te „sive“ dane bicikl ostaje najbrži i najpredvidljiviji način da stižeš na posao ili kroz obaveze – pod uslovom da si se spremio, umesto da svako jutro gledaš kroz prozor i vagaš „da li mi se danas rizikuje“.

Slojevito oblačenje: funkcija, ne moda

Najveća razlika između „patnje“ i podnošljive zimske vožnje je – slojevito oblačenje. Ideja je da telo bude suvo i umereno toplo, ne da se skuvaš u zimskoj jakni.

Prvi sloj uz kožu koji odvodi znoj treba da bude tanak – majica od sintetike ili vune, a ne pamučna koja se natopi i hladi. Drugi sloj daje izolaciju (tanji duks, flis), a treći štiti od vetra i kiše – lagana vetrovka ili jakna s vodoodbojnim slojem. Za kratke gradske relacije ne treba ti ski-oprema, već par pametnih komada koje možeš da skineš kad stigneš.

Noge su manje problem – obične pantalone ili farmerke često su sasvim dovoljne, uz tanku potkošulju ili helanke ispod ako je baš hladno. Bitnija su stopala i šake: tople čarape (po mogućnosti vunene ili debele sportske) i rukavice koje štite od vetra i ne promoknu odmah. Hladni prsti su ono što najbrže ubija volju.

Kiša: kako ostati suvlji nego što misliš

Vožnja po kiši ne znači automatski da ćeš stići kao da si izašao iz bazena. Najveći neprijatelj nisu kapljice odozgo, već voda s asfalta koju dižu točkovi.

Zato su blatobrani obavezni saveznik. Puni blatobrani koji dobro prate obim točka zadržavaju većinu prskanja koje inače završi na leđima, zadnjici i nogama. Uz njih, često ti je dovoljno da imaš samo gornji deo odeće koji štiti od vetra i povremene kiše – ne moraš svaki put da se pretvoriš u ronoca.

Dobar trik je i zaštita obuće: čak i ako nemaš specijalne ciklo-navlake, obične vodootporne patike ili čvršće cipele, plus eventualno prebačene najlon navlake kada pljušti, napraviće veliku razliku. Ponekad je sasvim u redu da prihvatiš da ćeš malo pokisnuti, ali da ćeš za to vreme već stići na odredište, umesto da čekaš bus u redu na kiši i vetru.

Photo by Tom Dick on Unsplash

Vožnja po mokrom: sporije i „glatkije“

Na mokrom asfaltu bicikl traži malo drugačiji stil vožnje. Nagla kočenja i agresivni nagibi u krivinama nisu tvoja opcija ako želiš da ostaneš na točkovima.

Najjednostavnije pravilo: smanji brzinu i vozi „glatko“. Koči ranije i nežnije, više koristeći zadnju kočnicu, uz doziranje prednje da ne bi preopteretio prednji točak baš u trenutku kada prelaziš preko bele linije ili šine. Izbegavaj nagle promene pravca i trzaje volanom po belim linijama / pešačkim, kanalima i šahtovima – sve što je metalno, glatko ili ofarbano biće klizavo.

Ako znaš da ćeš često voziti po kiši, gume s blago hrapavim dezenom i većom širinom pomoći će da imaš bolje prijanjanje uz podlogu. Pritisak u gumama ne mora da bude na maksimumu – malo niži pritisak daje više prijanjanja i udobnosti.

Hladnoća i mrak: glava, oči i vidljivost

Zimi se ne menja samo temperatura, već i svetlo. Kratki dan znači da ćeš često voziti po mraku – makar jedan deo puta ka poslu ili kući. To automatski znači da svetla i reflektujući elementi prestaju da budu „dodatak“ i postaju ključna bezbednosna oprema.

Napred belo, pozadi crveno – svetla koja stvarno bacaju snop, a ne trepere kao ukras. Uz njih, bar jedan reflektujući element – prsluk, traka na rancu, reflektujući detalji na nogavicama – pomažu vozačima da te uoče mnogo ranije. Telo koje lagano „migolji“ u ritmu pedalanja dodatno privlači pažnju, pa reflektujuće trake na zglobovima rade iznenađujuće dobro.

Glava gubi dosta toplote, pa tanka kapa ili traka ispod kacige čini vožnju mnogo prijatnijom. Ako imaš problem sa suzama od vetra, lagane naočare (čak i providne) pomoći će da ti oči ne stradaju na hladnom vazduhu.

Bicikl zimi: malo više brige, mnogo manje problema

Zimski uslovi su prljaviji: so, blato, voda. To nisu idealni prijatelji lanca, kočnica i šrafova. Ali uz malo redovne pažnje, bicikl će ti biti zahvalan.

Posle kišne ili slane vožnje, dovoljno je da prebrišeš lanac i metalne delove starom krpom i s vremena na vreme naneseš tanak sloj ulja za lanac. Ne treba ti servis posle svake ture, ali ne želiš ni da mesecima voziš na potpuno suvom, zaprljanom lancu. S vremena na vreme proveri i kočnice – kočnice se brže troše po blatu, a diskovi „hvataju“ prljavštinu.

Ako imaš gde da smestiš bicikl, zimi mu je bolje u hodniku, garaži ili šupi nego napolju na otvorenom. Manje je izložen kondenzu, kiši i krađi, a i tebi je prijatnije da kreneš na biciklu koji nije potpuno promrzao.

Kada ipak reći „danas ne“

Koliko god bio zagrižen, postoje dani kada je potpuno u redu reći: „Danas nije za bicikl.“ Jaki sneg koji se još ne čisti, led koji se ne vidi na kolovozu, oluja s vetrom koji te bukvalno pomera iz trake – to su situacije kada ni najbolja oprema ne pravi razliku dovoljno veliku da bi vožnja bila vredna rizika.

Zdravo je imati plan B: javni prevoz, auto, rad od kuće kada je moguće. Ideja zimskog biciklizma nije da se dokazuješ po svaku cenu, već da u što većem broju dana zadržiš bicikl kao sasvim normalan način kretanja kroz grad.

Photo by Carlos Celis on Unsplash

Zašto se sve ovo uopšte isplati?

Kad svedeš račun, najveći benefit nije samo ušteda vremena i novca, već kontinuitet. Ako uspeš da kroz jesen i zimu bar delimično nastaviš da voziš, proleće te ne dočekuje „na nuli“. Kondicija ostaje, rutina ostaje, glava ostaje naviknuta na bicikl. Nema onog „opet ispočetka“ svake godine.

Uz to, postoji i onaj tihi, lični dobitak: osećaj da grad nije jači od tebe čim se pojavi oblak ili minus. To ne znači da moraš da voziš svaki dan po svaku cenu – već da znaš da možeš, kad ti odgovara i kada proceniš da je bezbedno. A upravo tu, negde između pameti i hrabrosti, rađa se zimski gradski biciklista.

Za kraj, nekoliko jednostavnih pravila koja prave najveću razliku u bezbednosti: vozi tako da te svi vide – koristi svetla, reflektujuće detalje i drži jasnu liniju kretanja, bez naglih „cik–cak“ promena. Poštuj saobraćajna pravila kao da si u autu: signaliziraj rukom, ne seci raskrsnice i ne preticaj kolonu s desne strane pred semaforom. U konfliktu brzine i ega uvek biraj – spuštanje noge i kočnicu. Biciklizam u gradu nije trka, već veština mirnog i predvidljivog kretanja kroz haos. Što si predvidljiviji, to si bezbedniji – za sebe, ali i za sve oko tebe.

bajsologija.rs Photo by Ernest Ojeh on Unsplash