INSPIRACIJA ZA BOLJU BUDUĆNOST Biciklom ka održivom razvoju

Danas se širom planete obeležava Svetski dan zaštite životne sredine s ciljem podizanja svesti javnosti o mnogobrojnim ekološkim problemima, potrebi očuvanja životne sredine, ali i neophodnosti doprinosa pojedinca.

Klimatske promene su danas najveći izazov za našu planetu, uzrokovane su globalnim zagrevanjem, čemu svedoče i izuzetno visoke temperature koje su pogodile Evropu u protekla dva meseca, kao i sve češći mnogobrojni ekstremni klimatski događaji. Promene klime su direktna posledica prevelike emisije gasova staklene bašte, čemu uveliko doprinose izduvni gasovi motornih vozila. S druge strane, broj vozila na Zemlji bi mogao da se utrostruči do 2050. godine, a ovaj masovni rast najviše će biti koncentrisan u urbanim sredinama. Ovaj podatak pokreće mnoga važna pitanja, kao što su: kako zaštititi životnu sredinu, kako smanjiti emisiju gasova, na koji način smanjiti zagađenje vazduha i zaštititi zdravlje ljudi. Imajući u vidu predviđanja da će do 2050. godine dve trećine svetskog stanovništva živeti u gradovima te da 75 odsto svetske emisije gasova dolazi iz gradova, borba za smanjenje globalnog zagrevanja će se upravo voditi u njima. U isto vreme gradovi su najranjiviji na klimatske promene, s obzirom na velike koncentracije ljudi koji u njima žive. Prepoznajući značaj urbanih sredina u borbi protiv klimatskih promena, UN su kao jedan od podciljeva Cilja 11 (SDG 11) Agende održivog razvoja 2030. postavile smanjene negativnog uticaja gradova na životnu sredinu.

Srbija ima veoma visok nivo emisija gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na BDP, što nas po ovom kriterijumu svrstava među 20 najvećih emitera u svetu. Srbija je inicijalne korake već preuzela time što se obavezala da će smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 9,8 odsto do 2030. godine.

Jedan od načina za dostizanje tog cilja jeste promovisanje i korišćenje alternativnih vidova transporta kao što je bicikl.

Istraživanje

MANJI RIZIK OD SMRTI

Naučnici sa Univerziteta u Glazgovu pratili su više od 263.000 ljudi iz Engleske, Škotske i Velsa. Grupu je činilo 52 odsto žena i 48 odsto muškaraca uzrasta od 40 do 69 godina. Ispitanici su bili podelljeni u pet grupa na osnovu toga na koji način idu na posao i vraćaju se kući – peške, biciklom, vozeći se kolima ili javnim prevozom ili kombinacijom. Za vreme petogodišnjeg istraživanja otkriveno je da su osobe koje su koristile bicikl kao način prevoza u manjem riziku od kardiovaskularnih oboljenja, raka ili smrti iz bilo kojeg drugog razloga.

Jedan od najjednostavnijih načina da doprinesemo očuvanju životne sredine jeste vožnja bicikla. Zamena automobila biciklima smanjuje emisiju gasova sa efektom staklene bašte i tako usporava klimatske promene. Pored pozitivnog uticaja na zdravlje ljudi, biciklizam je najbrži, najfleksibilniji i najpouzdaniji način za kretanje po gradovima.

Prvi put u istoriji

Od ove godine i biciklisti imaju svoj dan. Prepoznajući značaj bicikla, UN su prošle godine 3. jun proglasile za Međunarodni dan bicikla. Ova odluka koju su podržale 193 države članice, među kojima i Srbija, poziva sve države da bicikl unesu u razvojne programe, strategije i politike. U Srbiji je u nedelju dan bicikala obeležen nizom biciklističkih skupova i vožnji u organizaciji lokalnih udruženja građana kako bi se promovisao biciklizam.

Mnoge zemlje, članice EU, imaju veoma naglašenu kulturu biciklizma. U zemljama kao što su Holandija, Danska i Nemačka bicikl predstavlja osnovno prevozno sredstvo stanovništva. Budimpešta (1,8 miliona stanovnika) uvećala je broj gradskih biciklista za 11 puta u poslednjih 20 godina. Podaci evropskog istraživanja iz 2015. godine pokazuju da građani evropskih zemalja gotovo 40 odsto ukupne vožnje biciklom provedu putujući do posla. Više od dve trećine ispitanika koristi bicikl kao prevozno sredstvo do posla i nazad, dok u Holandiji bicikl predstavlja vid transporta čak jedne trećine stanovništva, a holandski saobraćajni zakoni biciklima daju prednost u odnosu na automobile, kamione i autobuse. Istraživači Univerziteta u Utrehtu su 2015. godine utvrdili da biciklizam u ovoj državi na godišnjem nivou spreči 6.500 smrtnih slučajeva i da produžava životni vek prosečnog Holanđanina za šest meseci.

Grad bicikala

Zanimljivo je da u Holandiji postoji grad s više bicikala nego stanovnika – Najmegen. Ovaj grad ima 250.000 bicikala, što je 1,4 bicikla po osobi, a čuven je i po 58.000 biciklističkih parkinga. Biciklizam u ovom gradu zauzima čak 65 odsto ukupnog saobraćaja do centra grada. Poređenja radi, u svakodnevnom prevozu u Beogradu, 22-25 odsto stanovnika koristi privatni automobil kao prevozno sredstvo, 50 odsto javni i gradski prevoz dok oko 25 odsto njih ide pešice ili biciklom.

Kada je reč o biciklizmu u Srbiji, situacija nije sjajna. Biciklističkih staza je veoma malo, a prema rečima predstavnika „Ulice za bicikliste“, država ne radi ništa kada je reč o razvoju biciklizma.

– Glavni problem je to što kod nas ne postoje strategije za razvoj biciklizma kao vida transporta, a i ne ulaže se dovoljno u razvoj biciklizma. Država prvenstveno treba da radi na tome da se smanji broj motornih vozila i da automobili ne budu na prvom mestu, a da urbanisti promene pristup planiranja gradova – kaže Zoran Bukvić iz UG „Ulice za bicikliste“ i dodaje da bi Srbija trebalo da se ugleda na druge zemlje Evropske unije, gde je biciklizam veoma razvijen.

– Jedan od uslova da bi pristupili EU jeste da se smanje emisije štetnih gasova, a to ćemo uraditi samo ako koristimo alternativne vidove transporta, kao što su bicikli, električni bicikli, tramvaji… – kaže Bukvić i dodaje da bi do kraja godine trebalo da bude gotov sistem javnih bicikala.

Iz Sekretarijata za saobraćaj Grada Beograda kažu za Kurir da je Odlukom o postavljanju stanica za iznajmljivanje bicikala na teritoriji Grada Beograda planiran sistem javnih bicikala, koji će biti uspostavljen nakon izbora operatora javnim konkursom i da je trenutno u procesu izrada tehničke dokumentacije za nekoliko poteza za proširenje biciklističkih staza, te da je ukupna dužina biciklističke mreže u prestonici 90 km.

Dr Dejan Pavlović, član predsedništva Zelenih Srbije, kaže da biciklizam pored sportsko-takmičarskog aspekta pruža priliku da uživamo u tri njegove upotrebne vrednosti, a to su smanjenje zagađenja prouzrokovanog motornim putničkim saobraćajem, očuvanje i unapređenje zdravlja ljudi i razvoj biciklističkog eko-turizma.

PREDNOSTI EKO-VOZILA:

– Nulta emisija štetnih gasova, za razliku od vozila sa SUS motorima, koji su emiteri štetnih gasova, kao što su ugljen-dioksid, metan, azotni oksidi…

– Efikasnost potrošnje

– Ukupni trošak preranog kilometra je manji nekoliko puta

– Ova vozila skoro su totalno bešumna i ne doprinose zagađenju bukom

– Manje popravki, zbog smanjene mogućnosti mehaničkog kvara

– Lakša i jeftinija za održavanje

– Ekonomičnija na duže staze

– Poražavajuća je činjenica da u Beogradu bicikl vozi samo jedan procenat stanovništva i ako uzmemo u obzir činjenicu da je prosečna brzina motornog saobraćaja u Beogradu oko 30 km na sat, zamislite kakve bi smo efekte u smanjenju zagađenja i unapređenja zdravlja ljudi postigli ukoliko bismo taj procenat podigli na 10 odsto. Da bismo to postigli, potrebno je da unapredimo biciklističku infrastrukturu u urbanim sredinama i na putevima ka turističkim destinacijama u kojima još treba prilagoditi turističku ponudu potrebama bicikala. Mi u Šapcu 17. juna treći put zaredom organizujemo Zelenu biciklijadu, koja okuplja nekoliko stotina učesnika, i vodimo ih ka turističkim destinacijama u blizini grada – kaže Pavlović i dodaje da kroz Srbiju prolazi biciklistička trasa Evro velo 6, koja povezuje Atlantski okean i Crno more, pa bi njen potencijal mogao biti više iskorišćen ukoliko bi se turistička biciklistička infrastruktura povećala.

– Biciklizam se u Srbiji najčešće ne shvata kao vid održivog prevoza, već kao rekreacija i sport. Ovo posebno važi za Beograd, koji i ima najviše problema u pogledu zagađenja, buke i preopterećenog saobraćaja – kaže za Kurir Danilo Ćurčić iz organizacije A11, koja je svojim programom „Bajsologija“ jedan od inicijatora izazova pod nazivom „Samo ne autom“, do sada održanim tri puta u Beogradu i jednom u Novom Sadu, s ciljem skretanja pažnje javnosti na neophodnost očuvanja životne sredine većim korišćenjem alternativnih prevoznih sredstava s manjom emisijom štetnih gasova. On dodaje da kampanjom podstiču pojedince, kompanije i organe javne vlasti da makar jedan dan umesto automobilom ili javnim prevozom na posao dođu biciklom ili peške i da time doprinesu smanjenju emisije štetnih gasova, ali i isprobaju kako bi im izgledao dan kada bi svakodnevni stres u preopterećenom automobilskom saobraćaju zamenili održivim vidovima prevoza.

– Kao ilustracija ovog stava možda najbolje može da posluži činjenica da je lift na Brankovom mostu koji povezuje biciklističke staze zapravo imao radno vreme koje je duže onda kada je letnji raspust, računajući da je bicikliranje neka aktivnost kojom se deca na raspustu bave, a ne vid održivog prevoza. S druge strane, automobilski saobraćaj je konstantno podstiče, kroz širenje postojeće putne infrastrukture, oduzimanje zelenih površina nauštrb izgradnje novih parking mesta i slično. Imajući u vidu ovakve i slične stavove o bicikliranju u gradovima, mi se kroz svoje aktivnosti trudimo da prikažemo kako bi grad mogao da izgleda kada bi vožnja bicikla bila zastupljenija. Nadamo se da će ovakve i slične akcije dovesti do povećanja broja biciklista i da će to zapravo biti novi pritisak na nadležne da unaprede biciklističku infrastrukturu i počnu da menjaju način na koji se planiraju naši gradovi – od onog koji u centar stavlja automobilski prevoz, do onog koji tu stavlja pojedince i pitanja zaštite životne sredine – navodi Ćurčić.

Zanimljivost

Kompanija sa Novog Zelanda plaća svojim zaposlenima dolazak na posao biciklom. Radnici koji koriste bicikl za dolazak i odlazak s posla dobijaju dnevnu nadoknadu u iznosu od pet dolara. Posle šest meseci takve prakse nadoknada se povećava na 10 dolara dnevno, a isplaćuje se na kraju godine u vidu bonusa kako bi se promovisala vožnja bicikla!

IZVOR: kurir.rs