Da li je planinski biciklizam težak za savladavanje?
Kao sport je počeo da se razvija sedamdesetih godina prošlog veka i do danas je razvijen veliki broj modela bicikala i opreme koji odgovara zahtevima planinskog biciklizma. U našoj zemlji je na popularnosti dobio tek poslednjih godina, kada se i pojavljuju prve staze i osnivaju grupe koje okupljaju ljubitelje ovog sporta.
Biciklistička oprema i avanturistički duh
Zbog izgleda terena na kojem se planinski bicikli voze, nepristupačnosti i velikog broja kamenja, blata i granja koje izviruje sa biciklističke staze, za vožnju bicikla na planinama neophodna je posebna biciklistička oprema. Mountain bike (MTB) naziv koji potiče iz engleskog jezika označava vrstu bicikla posebno dizajniranog da na najbolji način ispuni zahteve ekstremnog sporta.
Široke, izdržljive gume sa kramponima, ojačane cevi rama, suspenzija na prednjem delu ili na celom biciklu, jake kočnice i dobri amortizeri sastavni su deo izgleda i karakteristika planinskog bicikla. Pored samih odlika bajsa koji je potreban da bi se vozio na planinama i “off-road” predelima, potrebno je da posedujete i avanturistički duh.
Nije dovoljno da odete do prodavnice i kupite planinski bicikl sa pratećom opremom. Za vožnju MTB bicikli neizostavni sastojci su i fizičke predispozicije, pre sve snaga, balans i velika spretnost. Ovakav vid ekstremnog sporta zahteva budnost u svakom trenutku jer i najmanja nepažnja može da bude veliki problem za vozače.
Kako biciklistička staza određuju nivo težine za vozače?
Kao sport koji je na zapadu popularan više od pola veka, planinski biciklizam je promovisan na brojnim takmičenjima, sajmovima i festivalima širom sveta. Iako već duže vremena postoji Biciklistički Savez Srbije, tek 2012. godine je izgrađen prvi bajk park, i to na Kopaoniku. Na oduševljenje svih ljubitelja planinskog biciklizma, prvi park ovakve namene postao je dostupan svima koji letnje mesece van skijaške sezone žele da provedu na ovoj planinskoj lepotici jureći adrenalinsku injekciju.
Iako je već rečeno da su određene fizičke predispozicije neophodne kako bi se bavili planinskim biciklizmom, kao i u drugim sferama sporta i života, biciklistička staza ima različite nivoe koji od vozača zahtevaju ispunjenje predviđenih fizičkih karakteristika.
Tako, na Kopaoniku postoje tri različite staze namenjene početnicima, srednje dobrim vozačima i onima koji su spremni na najzahtevniju stazu. Tako početnici imaju prilike da na stazi KGB, dužine preko 2 kilometra i širine od 1,5m oprobaju svoje umeće vožnje planinskog bajsa. Staza većinom prolazi kroz zeleni pejzaž drveća i šume pa je ugođaj za vozača upotpunjen.
Ako ste spremni da početni nivo zamenite onim zahtevnijim ili već imate dovoljno iskustva da staza KGB ne predstavlja dovoljno ekstreman zalogaj, tu su staze Struga i Mordor. Struga je staza srednje težine, a dugačka je koliko i KGB. Ono što predstavlja dodatan podstrek za sve koji žele da se voze Strugom je niz nezaobilaznih prepreka koje ne prelaze visinu od pola metra. Na taj način, vozač može da testira svoje sposobnosti i prilagodi se novonastaloj situaciji.
Poslednja staza u bajk parku na Kopaoniku, simboličnog naziva Mordor, predstavlja najteži ispit za sve one koji voze MTB bicikle. Kako je veći deo staze u šumi, gazeće tlo nije najstabilnije i teško je predvideti sve okolnosti tokom vožnje. Tu su brojne prepreke i skokovi, a staza ne prelazi širinu od jednog metra.
Letnja sezona nudi sadržaje za ljubitelje sporta
Kako se zimska sezona na planinama bliži kraju, skijanje i drugi zimski sportovi mesto ustupaju letnjim, koji mogu da se praktikuju na planinskim stazama. Jedan od najatraktivnijih sadržaja koje nude planine Srbije definitnivno je i planinski biciklizam. Na Kopaoniku su na žičare montirani posebni držači za bicikle koji ove dvotočkaše prevoze do Pančićevog vrha. Time je razvoj planinskog biciklizma dobio poseban zamah.
Izvor: kopaonik.travel
