„Siromašni“ Danci, a za nas kao vanzemaljci

, / 02.12.2015
Danci su čudna neka sorta, bar iz srpske perspektive, potvrđuje iz prve ruke novinar portala MONDO sa blic-putovanja po toj nordijskoj zemlji. Kako se živi u Danskoj i zašto Danci ne priznaju da su bogati, pročitajte u sledećim redovima.

Zemlja bicikala, vetrenjača, piva i nasmejanih „bogatih siromaha“, u par reči bi se mogla opisati Danska. Takav je bar utisak novinara portala MONDO, koji je imao priliku da u organizaciji Siemens Srbija provede tri dana na severu Evrope.

ZEMLJA BICIKALA

Prvo što ćete zapaziti u zemlji Dana (kako sebe zovu tamošnji stanovnici), nakon što se osvestite od šoka na aerodromu gde vas pozdrave nasmejani policajac i carinica, je da jeDanska zemlja bicikala.

„U Danskoj biciklista uvek ima prednost“, objasnila nam je kasnije, i to povišenim glasom, turistički vodič Klara, simpatična bakica rodom iz Hrvatske koja je „Dankinja“ poslednjih četiri, pet decenija.

I zaista, ne dao vam Bog da se nađete na biciklističkoj stazi kad nailazi biciklista. Oni bukvalno „naleću“ na sve pred sobom a staze uz kolovoz nisu nimalo nalik „rekreativnim“ beogradskim.


To su tri do četiri metra široki koridori kojima se (za pedaliranje na dva točka) velikom brzinom vozi veliki broj ljudi.

Bicikl se može iznajmiti na svakom koraku a sami biciklisti imaju posebne semafore, koridori paralelno sa kolovozom idu i kroz podzemne tunele, čak imaju zasebne gradske garaže i mesta u vozovima.

Strategija na dva točka

Zvuči blesavo ali Danska ima i svoju biciklističku strategiju. Parlament je prošle godine zvanično usvojio dokument koji se zove „Nacionalna strategija za bicikliste 2014“. Ideja je jasna: više biciklista – manje bolovanja i ugljen dioksida – bolja ekonomija.

Samo Kopenhagen, grad koji ima stanovnika otprilike koliko i Beograd ali na dvostruko većoj površini, ima zavidnih 390 kilometra staza za dvotočkaše. To je više nego što ima kilometara puta od Subotice do Kruševca.

Na biciklima su ljudi svih godišta i društvenih grupa, od tinejdžera u iscepanim farmerkama, preko ljudi u poslovnim odelima, do bakica i dekica sa pijačnim korpama. Sasvim je uobičajena stvar videti roditelje kako voze poseban bicikl – „bebi-kolica“, ili ljude u radnim kombinezonima koji imaju teretni „kombi-­bicikl“.

Vožnja bicikla je u Danskoj stil života, svakodnevna stvar a ne pitanje rekreacije. Samo zbog korišćenja bicikala, Danci godišnje proizvedu 90.000 tona ugljen­dioksida manje nego što bi to bilo da se prevoze automobilima.

Izvor: Mondo.rs

Komentari