Pitali smo… Voju Nedeljkovića
Kada si naučio da voziš bajs i ko te učio vožnji?
Prvi bicikl sam dobio po završetku prvog razreda osnovne škole i to mi je bio srećniji trenutak nego kada sam kupio prvi auto. Ne sećam se ko me je učio vožnji, mislim da je bila majka, a uglavnom sam imao samouka iskustva, što moji dlanovi i danas pamte.
Kada si dobio prvi bajs, koji je to bajs bio?
I danas mi je slika u glavi. Plavi Pony bicikl. Proizvođač “Rog” Ljubljana. Koliko samo krugova oko moje zgrade. Okačio sam i poklopac od kiselog mleka , da zapinje o žice i da ima zvuk motora. Volan sam obarao na dole kada sam imao sportske afinitete, a unapred kada sam hteo da se šmekerišem.
Da li se sećaš prvog pada sa bicikla?
Ne sećam se prvog pada ali pamtim kada sam se jednom prilikomvraćao sa Ušća, sa najboljim drugom, i kada mi je pomenuti Pony pukao na pola, što im je inače bila slaba tačka, na onom delu gde se inače Pony mogao sklopiti na dva dela. Srećom, nije bilo posledica po mene, osim što sam patio za puknutim bajsom.
Da li sada voziš bicikl i koji je to bicikl ? Koliko često sada voziš?
Sada vozim bicilkl rekreativac – „Kinez” ,kao što je i većina na našem tržištu. Ima mnogo brzina ali ih ne koristim sve. Malo sam ga opremio dodatnim svetlima i dalje slušam muziku dok se vozim. U zavisnosti od vremenskih prilika i mog slobodnog vremena, ja krenem i gde me put odvede. Uglavnom je to gradska vožnja, a obzirom da živim na granici Zemuna i Novog Beograda u blizini reke, to je idalje moja omiljena ruta. Dobro je što sada postoji mnogo više staza za vožnju nego kada sam bio klinac.
Kako kažeš – bicikl ili bajs?
Bajs za mene ostaje bajs.
