Pitali smo… Nikolu Vukomanovića
Kada si naučio da voziš bajs?
Prvi put kao biciklista sam viđen sa svojih sedam godina. Sećam se da sam tokom tog jednog popodneva maznuo bicikl mog brata i pobegao u prazno školsko dvorište gde sam posle niza pokušaja i uspeo da odvojim noge od zemlje i provozam koji krug.
Jel se sećaš ko te učio vožnji?
Kada si dobio prvi bajs, koji je to bajs bio?
Pa i prvi bajs je vezan upravo za mog brata Marka. Kada je moja tetka videla koliko sam oduševljen biciklom odlučila je da mi ga pokloni, tako da je baš ta njegova mala ponika postala moj prvi dvotočkaš.
Da li se sećaš prvog pada sa bicikla?
Prvog ne, ali prvog velikog pada se sećam jako dobro. Bio je mrak, a ja sam pokušavao da se spustim nekim strmim, nasutim seoskim putem velikom brzinom. Naravno da nisam video ogromnu rupu, tako da sam za čas posla bio u vazduhu, a odmah zatim i na putu gde sam se ispruzio koliko sam dugačak. Ostalo pretpostavljate – bicikl iskrivljen, a ja izguljen.
Da li sada voziš bicikl i koji je to bicikl?
Redovno vozim bicikl. Čak toliko da većinu suvih dana iskoristim da sa njim idem i na posao. Poslednje dve sezone moj izbor je jedan izdržljivi i lepi KTM iza kojeg je veliki broj kilometara.
Koliko često sada voziš?
Pa kao sto sam i rekao, dnevno pređem minimum 30 kilometara. Omiljene staze su uz reku i oko Ade, ali često bajsom izadjem i iz Beograda.
Kako kažeš – bicikl ili bajs?
U većini slučajeva to je ipak bajs…
Vladimir Ćurčić / Bajsologija.rs
