Pitali smo… Miloša Milovanovića
Kada si naučio da voziš bajs?
Ne sećam se tačno kada sam naučio, znam samo da je bilo pre polaska u osnovnu školu. Stariji brat je dobio za rođendan fantastični retro bicikl iz Česke i čim sam mogao da dodirnem prstima zemlju sa sedišta, počeo sam da pokušavam.
Jel se sećaš ko te učio vožnji?
Učio me je tata. A i brat. Sa njim sam kasnije mnogo vozio. Najviše današnjom biciklističkom stazom na 25.maju, odnosno dunavskim kejom na Dorćolu.
Kada si dobio prvi bajs, koji je to bajs bio?
Uvek smo delili stvari brat i ja. Njegov prvi bicikl bio je taj česki… kasnije smo dobili neku verziju „ponike“ koja se zvala „Adriatic“…
Da li se sećaš prvog pada sa bicikla?
Ne znam da li je neki od njih bio prvi, ali pamtim dva. Oba na tom češkom oldtajmeru… Jednom ispred kuće, spuštao sam se nizbrdo, a radila je samo prednja kočnica, zakočio sam naglo i preleteo volan u stilu „janjine“. Drugi, mislim da su bili dani Beograda… biciklističke trke kroz Knez Mihailovu, ali onu pre popločavanja i današnjeg izgleda. Njome su išli automobili, imala je trotoare i visoke ivičnjake. Ja sam bio u trci klinaca predškolaca, bilo nas je milion… nekako sam dospeo na stranu, izgubio kontrolu, udario baš u taj ivičnjak i pao. Sećam se da me je jedan od redara, koji je inače bio i moj trener plivanja na „25. maju“ podigao i uz osmeh poslao dalje u trku…
Da li sada voziš bicikl i koji je to bicikl?
Danas retko teram točak. Godinama želim da kupim neki dobar, ali se sve svodi na iznajmljivanje najlepšeg na licu mesta.
Koliko često sada voziš?
Kad nađem vremena, mislim da uspem da vozim jednom mesecno.
Kako kažeš bicikl ili bajs?
Oduvek sam govorio bicikl i nikako drukčije.
Vladimir Ćurčić/bajsologija.rs
