Pitali smo… Anu Konstraktu
Kada si naučila da voziš bajs?
Ne mogu tačno da kažem, ali svakako pre polaska u osnovnu školu. Živela sam u 61. bloku, sećam se da sam sa ekipicom išla čak do Bežanije, a tada je tamo bila divljina. Išli smo kao da beremo dženarike ili kako se već zove taj plod. Ne sećam se zašto smo to radili, a sada ne mogu da nađem nijedan logičan razlog za tu akciju. Svakako, bilo je uzbudljivo. Moram da primetim da danas deca iz bloka kasnije počinju da voze i da se dugo zadržavaju na pomoćnim točkovima.
Jel se sećaš ko te učio vožnji?
Ko je stigao, verovatno. Pomagao mi je brat.
Kada si dobila prvi bajs, koji je to bajs bio?
Ne sećam se svog, al’ se sećam da je moj brat imao poniku sa banana sedištem, hahaha, a to je za mene bilo “ono kao- vau”
Da li se sećaš prvog pada sa bicikla?
Kao što vidiš, detinjstvo sam zaboravila, al se sećam poslednjeg! Moj dragi muž me pozvao u šetnju na Dunavski kej i rekao “čekaj me tu, vraćam se za sekund”. I onda je došao sa novim bajsem! Krenuli smo na Adu. Bilo je izuzetno romantično sledećih 15 minuta, dok me viša sila nije omela pa sam poletela preko ivičnjaka i u slobodnom padu sletela direktno na facu. Tu sam polomila keca, majica mi je bila krvava, al ja sam suvereno nastavila vožnju do Ade. Ipak sam se udala.
Da li sada voziš bicikl i koji je to bicikl?
Nažalost trenutno ne, ali hoću kad mi drugarica vrati bajs! Slađo, vrati bajs!
Kako kažeš – bicikl ili bajs?
Jasno – bajs. Je l bajsologija ili biciklologija?
