Giro d’Italia 2019 Analiza rute
Poodavno imamo kompletan spisak etapa za Điro 2019. a mislim i da je krajnje vreme da se malo pozabavimo njima.
Na prvi pogled, ništa specifično i neobično, početak nešto južnije, zaokret ka severu i Alpima i finiš u jednom od najvećih i najpoznatijih gradove Italije. Ako pogledamo pažljivije, uočićemo dosta novih brda na trasi, rekordan broj “visinskih metara” koji će takmičari prevaliti na usponima i tri individualna hronometra koji će ukupno brojati 58km protiv štoperice. Pa krenimo redom:
Etapa 1 je 8km dugi hronometar, ili možda bolje reći prolog, u Bolonji sa usponom na kraju koji će odneti 30-40 sekundi sprinterima. Međutim, onda sledi 5 potpuno ravnih, čisto sprinterskih etapa, plus dve sa malim usponima koje bi mogle da odgovaraju nešto univerzalnijim sprinterima, te bi uz sekunde bonifikacije, neki od njih lako mogao da nosi roze majicu po završetku osme etape.
Sve i da tako bude, na etapi 9 će je svakako izgubiti, jer je u pitanju 35km hronometra. I to ne bilo kakvog hronometra, već brdskog, do San Marina. Deluje zaista brutalno, i prva je ozbiljna zamka za favorite, jer ako neko od njih bude imao loš dan, moći će da se pozdravi sa svojim ambicijama za visoki plasman.
Na otvaranju druge nedelje nalaze se još dve ravne etape za sprintere i za mnoge od njih poslednje etape koje će voziti, jer se do kraja trke nalazi još samo jedna jedina ravna koja njima odgovara. Etapa 12 je prva drumska u brdima, između Kunea i Pinerola, ma njoj se nalazi veliki uspon do ski centra Montoso, čiji vrh leži na nekih 30km do cilja. Zatim sledi izuzetno opasan spust i vožnja kroz dolinu do Pinerola gde će oni koji su preživeli prethodne klopke udariti u kaldrmisati zid pod 20% nagiba.
Etapa 13 spada u one koje se ne smeju propustiti sa 3 izuzetno teška uspona, a putevi od drugog uspona pa cilja nikada nisu bili na trci. Na spustu sa Pian del Lupo (“polje vukova”, drugi po redu), nalaze se neasfaltirane sekcije. Poslednji uspon nije težak kao prethodni i ima dosta zaravni, te će jači timovi biti u mogućnosti da iskontrolišu situaciju ovde.
Etapa 14 je praktično jedan od onih planinskih sprintova koji postaje sve popularniji na Turu. Duga je 131km, sa 5 uspona i praktično bez ravnog metra na putevima kroz regiju Aosta i njene vinograde.
Etapa 15 bi trebalo da pruži malo predaha favoritima, jer se ovde očekuje uspešan beg. Ako se to ne desi na kraju etape nas čeka vatromet, kako je ova etapa identično preslikani klasik Il Lombardi.
Posle dana odmora etapa 16 donosi brdski maraton i niz mitskih uspona ove trke, između ostalih Passo Gavia (najviši na ovom Điru) i Mortirolo. Iako finiš trke nije na usponu noge će svima biti kao drvene kada pređu Mortirolo.
Etapa 17 iako alpska, idealna je prilika za beg zbog dugačkih dolina između uspona, a ni sam finalni uspon do, ljubiteljima biatlona poznatog ski centra Antholz-Anterselva, nije preterano strm i naporan.
Etapa 18 je poslednja ravna za sprintere, pre nego što se krene na etapu 19 i njen vrlo specifični poslednji uspon San Martino di Castrozza. Naime putevi uz ovo brdo su asfaltirani u Prvom svetskom ratu za dostavu namirnica savezničkim vojnicima. Uspon nije mnogo strm (prosečno 6% nagiba), ali je dugačak skoro 20km.
Etapa 20 je poslednja drumska, poslednja šansa za slabije hronometraše da naprave vremenske zalihe preko 4 brutalno teška uspona u Dolomitima.
Poslednja etapa ove godine biće vožena u Veroni, ali ovoga puta to će biti još jedan hronometar, treći na ovom izdanju Đira. 16 km protiv štoperice posle terora u Alpima i Dolomitima je sasvim dovoljno prostora da se generalni dobrano pretumba.
Sve u svemu, 56km hronometra od kojih će mnoge zaboleti glava, prva polovina trke koja će više ličiti na Eneco Tour ili neku drugu trku u zemljama Beneluksa i brutalno teška, planinska druga polovina trke. Peter Sagan i Majk Metjuz ispunjavaju sve uslove da dominiraju prvih desetak dana trke ako se odluče za Điro.
[embedded content]
FAVORITI
Što se tiče favorita za generalni plasman, trka je idealna za dobrog hronometraša, iz dva razloga. Prvi, očigledan sastoji se u već pomenutoj kilometraži koju treba preći u borbi protiv štoperice, a drugi zato što su planinske etape specifično sastavljene, bez nekog izrazito teškog poslednjeg uspona, već će pakao morati da se preživi dosta pre kraja trke, ostavljajući tako dosta prostora zaostalima da se vrate ili ublaže štetu.
Po mnogo čemu, ovaj Điro podseća na Tur iz 2012. na kome je bez praktično kapi prolivenog znoja izdominirao Ser Bredli Vigins, a Frum bio odmah pozadi u njegovoj senci.
Frumu, naravno ova trka savršeno odgovara, ali pošto je Điro precrtao prošle godine sa liste želja, mislim da je izvesno da će ove godine ciljati petu titulu u Francuskoj. To bi značilo da lidersku ulogu mogao da dobije Gerant Tomas, ali pojavile su se i informacije da je Egan Bernal (glavni Frumov pomoćnik u pohodu na Điro prošle godine) viđen u Bolonji na biciklu za hronometar. Praktično ista priča važi i za Toma Dumulana, i njemu bi savršeno odgovarao ovaj Điro, ali će i on gotovo izvesno ići na Tur.
FAVORIT IZ SENKE
Sledeće ime koje se samo nameće, a dolazi iz holandske ekipe Jumbo. Kako će njihov lider za Tur gotovo sigurno biti Steven Krausvajk, na Điru bi trebalo da ih predvodi sjajni Slovenac Primož Roglič. On je mnogo napredovao od momka koji je bio dobar na onim jednonedeljim trkama, do čoveka koji predstavlja vrlo relevantan faktor u poslednjoj nedelji grand tura. Imajući u vidu njegove sjajne hronometarske sposobnosti, i njegov profil se idealno uklapa u ono što je potrebno za visok plasman možda i najviši.
Od Astane se očekuje da pošalje odličnog Baskijca Jona Izagirea, takođe sjajnog hronometraša i brdaša, Za australijski tim Mitchelton-Scott možemo očivati Adama Jejtsa, jer je najavljeno da će njegov brat blizanac, Sajmon ići po Tur. Uzdanica domaće publike svakako će biti “Ajkula iz Mesine”, Vinćenco Nibali, koji možda nema šta da traži na hronometru, ali ima lukavosti da na spustu ili nekom drugom mestu uhvati protivnike spuštenog garda.
Jedna bitna razlika u odnosu na prošlu godinu je što je lane dosta vozača pokušalo da poveže osvajanje roze i žute majice, što ove nikako nije moguće, pa niko neće ni pokušati. Naime prošle godine je početak Tura bio pomeren za nedelju dana kasnije nego inače (održan od 7-29. jula), a Điro je bio vožen od 4-27. maja. Ove godine su organizatori Đira start trke zakazali za 11. maj, dakle nedelju dana kasnije da bi izbegli vremenske nepogode, a završiće se drugog juna. Sa druge strane Tur počinje 6. jula, što znači da su prošle godine imali dve nedelje više vremena za odmor i pripremu između ove dve trke.
Koja su vaša razmišljanja i tipovi za eventualnog pobednika?
(Bicisvet.com/Dimitrije Partonjić)
Facebook Comments
comments
Powered by New Facebook Comments
