Biciklom – celim tokom Dunava

Težište projektovanja i izgradnje transportne infrastrukture unutar urbanih konglomeracija pomera se sa automobila, vozila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, koji je u individualnom vlasništvu i koncepta protočnosti automobilskog saobraćaja (koji gotovo uvek indukuje dodatnu tražnju) ka pešacima i biciklistima, uz jačanje javnog prevoza zasnovanog na vozilima na električni pogon. Uz sve to idu i sisfemi deljenja vlasništva nad automobilima, uz dalje smanjenje njihovog ukupnog broja.

Limitiranim resursima koje svi stanovnici grada dele, bez obzira na svoj socioekonomski status, pažljivo se upravlja, a među njima značajno mesto zauzima kvalitetan vazduh sa dovoljnim sadržajem kiseonika!

Razvoj biciklizma, stoga, posmatra se kao značajan za javno zdravlje, održivi transport i zaštitu životne sredine. U Evropskoj uniji se smatra da je neophodno da se proširi shvatanje šire javnosti  o tome koliko je razvoj biciklizma kao jednog od sredstava transporta značajan za javno zdravlje i životnu sredinu, blagostanje sadašnjih i budućih generacija. Promocija aktivne mobilnosti i fizičke aktivnosti izuzetno su značajni za razvoj zdravlja kao i produktivnosti stanovništva. Sa razvojem biciklizma emisija štetnih gasova je jednaka nuli, kao i buka, koja nestaje, što direktno doprinosi jačanju zdravlja ljudi i zaštititi životne sredine.

“Parma deklaracija o životnoj sredini i zdravlju” dodatno naglašava potrebu da se zdravlje i životna sredina integriintegrišu u planiranje transporta i mobilnosti. Transport ima važnu ulogu u životima ljudi, bilo da je u pitanju obezbeđivanje pristupa radnim mestima, uslugama, obrazovanju ili odmoru; kroz podršku ekonomskom rastu, ili putem kapaciteta da utiče na njihovu životnu sredinu i zdravlje. Stoga je biciklizam odličan način za promociju zdravog i bezbednog razvoja načina transporta, smanjenje emisije gasova i posledica klimatskih promena, upravljanje održivom mobilnošću – održivi transport i integracija sektora zdravlja, uopšte transporta i zaštite životne sredine.

Sem svega navedenog, Srbija ima veliku biciklističku tradiciju. Tako je Srpsko velosipedsko društvo nastalo još davne 1884. godine, a prva državna trka sa međunarodnim učešćem, oko Kalemegdana, upriličena je 1887. godine. Malo je poznato da je na mestu današnjeg Doma vojske na početku Francuske ulice nekada bio velodrom, koji je sopstvenim sredstvima sagradio Đorde Vajfert i posvetio ga srpskim sportistima.

Srbija je premrežena transkontinentalnim biciklističkim koridorima, od kojih je najznačajniji Velo 6. Ovaj koridor se proteže uz Dunav i njime već sada možete proći celim tokom od izvora  do ušća na biciklu. U celoj svojoj dužini on se proteze od Atlantika do Crnog mora: http://www.eurovelo.com/en/eurovelos/eurovelo-6

U Beogradu i mnogim manjim gradovima u Srbiji projektuju se biciklističke staze, sve veći broj građana opredeljuje se da deo svakodnevnih aktivnosti obavlja uz pomoć dvotočkaša koji sami  pokreću.

Sem toga, biciklizam inspiriše novu, mladu generaciju preduzetnika u pravcu dizajniranja novih mašina, kombinovanja sa elektronapajanjem (radi lakše vožnje na brdovitom terenu), kao i pratece opreme (kacige, rukavice, odela). Šansa za start-up firme, dizajnere i domaću industriju. Tako je, nedavno, električni bicikl koji je napravio tim beogradske start-up kompanije “Ono bikes”, http://www.onobikes.com oduševio učesnike Pioneers festivala u Beču. Britanski magazin Gardijan ga je uvrstio u pet najboljih proizvoda budućnosti. Njihov proizvod je dizajniran i proizveden u Srbiji sa svim potrebnim performansama vrhunskog ,,lifestyle” proizvoda.

Biciklizam narodu, svi na velosipede! Srbija je premrežena transkontinentalnim biciklističkim koridorima, od kojih je najznačajniji Velo 6. Ovaj koridor se proteže uz Dunav i njime već sada možete prod celim tokom od izvora do ušća na biciklu. U celoj svojoj dužini on se proteže od Atlantika do Crnog mora: http://www.eurovelo.com/en/eurovelos/eurovelo-6 .

Izvor: Magazin biznis