E-trotineti na raskršću

, / 20.07.2021
Pomama na ulicama naših gradova za električnim trotinetima i dalje traje. S jedne strane, mnogi podržavaju ekološku i praktičnu prednost, a sa druge strane, priča se i o bezbednosti, propisima i načinu upravljanja.

Masovna upotreba električnih trotineta iznenadila je stručnjake i zakonodavce širom sveta, pa i kod nas. Još uvek nema ujednačenog stava o ovom prevoznom sredstvu, već svaka zemlja ovaj problem definiše i rešava na svoj način.

Brojna su pitanja i nedoumice. Kuda mogu da se kreću, kojom brzinom, ko sme da ih vozi, da li je potrebna dodatna zaštitna oprema, kakva signalizacija je neophodna, da li vozači trotineta moraju da poznaju signalizaciju i pravila saobraćaja, da li ih zakon prepoznaje?

Test koji je sproveo Austrijski auto-klub tokom Nedelje bezbednosti na putevima koju organizuju Ujedinjene nacije, naglašava važnost postavljanja standarda ponašanja u vožnji – kao što je ukazivanje na promenu pravca kretanja za ukupnu bezbednost saobraćaja. Rešenje je da se električni trotineti fabrički opreme migavcima.

Vozači električnih trotineta moraju jasno da naznače svaku promenu pravca kretanja, baš kao i biciklisti. Međutim, to je puno teže da se učini ručnim signaliziranjem na trotinetu nego na biciklima zbog nestabilnijeg ponašanja u vožnji i rizika od pada. Jednu ruku morate podići sa upravljača, a to baš i nije bezbedno. Na terenu se e-trotineti mogu da vide svuda, na kolovozu, trotoaru, biciklističkoj stazi i traci, parkovima, pešačkoj zoni… Voze ih svi, od dece do odraslih.

U poslednje vreme društtvene mreže su preplavili klipovi sa nepropisnim ponašanjem vozača e-trotineta i saobraćajnim nezgodama u kojima učestvuju.

„Trotinetiste“ su u svetu već nazvali „tihim ubicama“. Nečujni su, prilaze sa leđa i pešaci ih jednostavno ne očekuju da se kreću trotoarom. S druge strane, brzine kojima se kreću nisu male i lako mogu da dovedu do teških povreda i smrtnog ishoda. U nekim zemljama, primer je Francuska, Nemačka i Austrija e-trotinetima je zabranjeno kretanje trotoarom, dok je u Belgiji i Sloveniji to dozvoljeno.

Podatak iz medija govori da je u toku godinu dana više od 300 stanovnika Pariza povređeno u nezgodi sa e-trotinetom a u Los Anđelesu za samo godinu dana 250 vozača e-trotineta završilo u bolnici, a troje je poginulo.

Srećom u Srbiji dosad nije bilo većih udesa u kojima su akteri oni sa e-trotinetima. Bilo je ozleđenih ali nema stradalih.

Vozači električnih trotineta i dalje se različito tretiraju, čas kao pešaci, biciklisti, skejteri pa i mopedisti. Radna grupa MUP-a razmatra čitavu ovu problematiku i priprema rešenje i pravila.

Za sada postoje preporuke Agencije za bezbednost saobraćaja vozačima kako da voze trotinete. Prema tim preporukama se apeluje da se na biciklističkim stazama ne kreću brzinom većom od 35 na sat, a na pešačko-biciklističkim stazama brže od 10 kilometara na čas. Tamo gde nema staza preporuka je da se trotinetaši kreću trotoarima, ali da ne idu brže od šest kilometara na čas.

Trotineti su realnost, sve ih je više a procenjuje se da ih već sada u Srbiji ima gotovo kao i biciklista. Ima stavova da tim ljudima bi trebalo zakonom dati prava kao biciklistima s tim što im treba ograničiti brzinu kretanja u pešačkim zonama jer se na trotinetu lakše ubrzava i teže koči nego na biciklu. I biciklistima je zakonom zabranjena vožnja trotoarom, ali se u praksi tolerišu ako ne jure.

Dok se čeka zakonsko rešenje, bilo bi dobro da se sa jedne strane omogući bezbedno učestvovanje u saobraćaju e-trotineta, da se edukuju, i da im se preporuči zaštitna oprema a sa druge strane da se podstakne upotreba tog prevoznog sredstva, jer smanjuje gužve, gotovo ne zagađuje životnu sredinu, nema problema sa parkiranjem…

IZVOR: 20/ FOTO: Miki Veličković

Komentari