Regionalno umrežavanje biciklističkih udruženja

, / 25.09.2014
Na nedavno završenom Biciklana festivalu, kao jedno od najbitnijih tačaka dnevnog reda pojavilo se pitanje umrežavanje biciklističkih udruženja regiona. Ne samo da se diskutovalo o umrežavanju, ono je i postalo stvarnost! Prvi koraci u procesu umrežavanja su napravljeni a mi smo tim povodom razgovarali sa Agneš Ćurčić Asodi iz Novosadske biciklističke inicijative koja je i idejni pokretač umrežavanja.
schwinn-twins

Pokrenuli ste inicijativu za regionalno uključivanje biciklističkih udruženja, kako ste došli na ideju? 

Kada smo počeli da planiramo Biciklana fest, razmišljali smo o tome šta je ono što će naš festival ponuditi a da nije viđeno na drugim festivalima u okruženju. Analizirali smo udruženja koja se bave biciklizmom, koliko je ko razvijen, šta su nam zajedničke teme i došli smo do zaključka da bi nam umrežavanje svima pomoglo.

U početku su organizacije nisu bile previše entuzijastične, jer im je svima to umrežavanje kao neka nametnuta obaveza zbog donatora, ali nakon što smo seli i diskutovali o svim prednostima osnivanja jedne regionalne mreže, ljudi su se jako zagrejali za ideju.

Koja sve udruženja su zainteresovana za uključivanje i da li je krug onih koji mogu da se prijave zatvoren ili se mogu prijaviti i neka druga udruženja? 

Udruženja koja su bila tu na samoj razmeni ideja i osmišljavanju koncepta su Centar za životnu sredinu iz Banja Luke, BikeMyDay iz Osijeka, Na točak iz Skoplja, Cyclonomia, Kantaa i Hungarian Cyclist Club iz Budimpešte i naravno naša Novosadska biciklistička inicijativa. Kasnije su se izjasnile i druge organizacije da žele da se uključe, kao što su GO2 iz Skadra, Biciklo.me iz Podgorice, Ljubljanska kolerska mreža iz Ljubljane, Bajsologija i druge. Bilo je i pojedinaca koji su došli, naučili dosta i poželeli da osnuju svoje organizacije ili neke od aktivnosti postojećih organizacije usmere na razvijanje biciklizma kao transportnog sredstva u svojim lokalnim sredinama.

Naravno, sve su organizacije dobrodošle, ako mogu da dokažu da imaju aktivnosti koje su vezane za stvaranje sredine koja je namenjena humanom životu ljudi, sa akcentom na biciklizmu kao prevoznom sredstvu.

Dokle se stiglo u čitavom procesu povezivanja bici udruženja regiona i da li je do sad bilo nekih poteškoća u tome? 

Biciklana fest je poslužio da se ta ideja začne i postave neki osnovni ciljevi, i želimo da proces bude dugotrajan ali uporan, kao i sve što NSBI  radi. Dakle nećemo dozvoliti da se ova mreža ugasi i pre nego što se razvila, ali ni da je časkom osnujemo, stavimo na papir, formalizujemo, pa da ipak ostane samo mrtvo slovo na papiru.

Prve aktivnosi i saradnju testiramo zajedničkom kampanjom za odlazak na posao biciklom na nivou regiona a prve veće aktivnosti planiramo za proleće 2015.

Koji su sledeći koraci u ovom procesu?

Za početak smo se dogovorili oko imena, ciljeva, zajedničkog pravca delovanja, kanala komunikacije, prijema u članstvo i sličnih pitanja, sada ide pozivanje drugih organizacija koje smatramo relevantnim.

Na proleće se planira prva konferencija u okviru mreže i dalji razvoj konkretnih ideja i zauzimanje zajedničkog stava oko spronih pitanja u vezi sa zakonima i propisima koji se odnose na biciklistički saobraćaj.

Da li će mreža koja će biti formirana imati neke zajedničke direktne aktivnosti usmerene ka unapređenju biciklističke infrastrukure u svakoj od zemalja ili će ona više služiti za razmenu iskustava između samih udruženja?

I jedno i drugo. Mi koji smo se ovde okupili se znamo sa ranijih konferencija i nastavićemo da se družimo i razmenjujemo iskustva, ali ćemo to na neki način institucionalizovati (na primer, kada se desi neka sporna situacija sa nekim udruženjem koje je član mreže, svi smo u obavezi da odreagujemo na to. Time i vlasti i druge organizacije vide da svi mi imamo jedni druge, zaleđinu), ali nismo ljubomorni na svoje znanje, želimo da naše organizacije postanu neka vrsta regionalnih resurs centara, da i druga udruženja mogu da nam priđu i pitaju za asistenciju u organizovanju kritične mase ili bilo koje druge aktivnosti vezane za razvoj biciklističke kulture ili saobraćaja u njihovim sredinama.

Kakve novine biciklistima i biciklistkinjama regiona donosi regionalno umrežavanje?

Zasad nikakve (smeh). Uopšte promene ovakvog nivoa, gde je potrebno menjati ne samo legislativu i propise nego i navike ljudi, idu sporo. Naše institucije su nerazvijene ili nedovoljno razvijene, ne shvataju se prednosti saradnje sa civilnim udruženjima, pa je teško i uspostaviti stalni dijalog. Novosadska biciklistička inicijativa je mnogo postigla na ovom polju, te smo i na Biciklana festivalu imali predavače iz Zavoda za izgradnju grada i JKP Urbanizma, ali to nije dovoljno. Dok se naši napori ne vide u budžetu za narednu godinu, smatramo da i dalje imamo posla.

Na sličan način će funkcionisati i promene koje su vezane za mrežu. Biće veliki izazov koordinisati veliki broj organizacija. Ali svi su otvoreni za saradnju, nema sujete, gledamo u istom pravcu, želimo isto – a to je da bicikl postane dominantno prevozno sredstvo u našim sredinama – i nadamo se da će biciklisti i biciklistkinje primetiti naše napore.

Danilo Ćurčić/Bajsologija.rs

 

Komentari